Kad ujak krene o politici: Kako preživeti porodične debate u vreme slava (Prvi deo)
Svake godine od kraja oktobra pa sve do februara građani Srbije izloženi su dodatnom pritisku - da stignu na sve slave kod rođaka i prijatelja. A na slavama, pored rizika od jake hrane ili previše pića, vreba još jedna zamka - razgovor o politici sa neistomišljenicima, ako može bez gubljenja živaca, jer je ipak slava. Morate se pripremiti za sve, od tetke koja će se zakleti da nikad bolje nije živela i braniti stav da ima posla ko hoće da radi, pa strica koji sad “stiže do Čačka za sat vremena jer je Vučić napravio put”, preko ujaka koji tvrdi da je “Sloba bio jedan gospodin” i pita decu hoće li da idu u vojsku, pa sve do komšije koji smatra da će Kina osvojiti svet.
Ovo je mala pomoć redakcije, kako da između “ruske salate” i “Moskva šnit torte”, mirno i argumentovano odgovorite makar na najočiglednije neistine i spinove. Redosled tema nije poređan po značaju.
Nikad se nije bolje živelo
Kada se završe komplimenti domaćici, priče o frizuri i letovanju, velika je šansa da će neko reći da “su ljudi navikli da se žale, a da se nikad bolje nije živelo”. I da je za to zaslužan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer je od Srbije napravio “ekonomskog tigra”. Nije loše znati da se ovaj pojam odnosi na zemlje koje u periodu od nekoliko decenija ostvaruju stope rasta koje su među najvišima u svetu, na one zemlje koje su sa niskog nivoa došle do najvišeg nivoa razvijenosti, poput dalekoistočnih zemalja ili, recimo, Irske, koja je pre nekoliko decenija bila jedna od najnerazvijenih država u EU, a sada je u vrhu po razvijenosti. Srbija poslednjih godina raste u proseku oko tri ili četiri odsto tako da bi do evropskog proseka mogla da stigne u narednih 50 godina.
Često se ponavljaju podaci ne samo o trenutnoj prosečnoj plati već i o obećanjima da će ona biti 1.400 evra, ali 2027, ako sve bude po planu. Ponavlja se neistina da je pre 12 godina, plata iznosila oko 378 evra, a danas je oko 860 evra, dok se preskaču činjenice da je tada kvadrat stana u Beogradu koštao oko 1000 do 1500 evra, a danas prosečno košta 2850 evra.
Kako ste stigli, autoputem ili metroom?
Dok je tema još kod letovanja, oni koji su putovali u Crnu Goru znaju da auto-puta do granice nema iako je to bilo jedno od prvih obećanja Aleksandra Vučića kada je došao na čelo vlade Srbije. U ekspozeu koji je kao mandatar izlagao u Skupštini Srbije 27. aprila 2014. godine, Aleksandar Vučić najavio je izgradnju auto-puta Beograd – Južni Jadran i napomenuo da „građani mogu da znaju da će za četiri godine moći da idu u Crnu Goru auto-putem“. Taj put deset godina kasnije jedva da je stigao do Požege, a najteži tunel ikada “Munjino brdo” još nije probijen.
Ni u drugim krajevima Srbije ne ide sve po planu. Na primer auto-put od Niša do Prokuplja trebalo je da bude završen do polovine 2024. godine, a nije. Ne tako davne 2021. predsednik je rekao da “za samo nekoliko godina od Niša do Merdara, a od Niša do Prokuplja za samo dve i po godine, stizaće se za 45, odnosno 15 ili 16 minuta lagane vožnje kroz prelepe predele Toplice“, ali ispunjenje tog obećanja nije ni blizu. Niti se u poslednje vreme taj “put mira” koji vodi do Albanije uopšte pominje.
Ne pominje se ni auto-put “Vožd Karađorđe” koji je na primer najavljivan kao “šesti auto-put koji treba da počne da se gradi 2019. ili 2020. godine”. Naime, u avgustu 2019, na svečanosti povodom otvaranja auto-puta „Miloš Veliki“, odnosno deonice Obrenovac – Ljig, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je doneta odluka o gradnji novog auto-puta “Vožd Karađorđe”, koji će povezivati Šumadiju sa istočnom Srbijom. I tada je objašnjeno da će novi auto-put koštati između 1,7 milijardi evra do više od dve milijarde, u zavisnosti od profila i priključaka na ostale koridore, i da će njegova dužina biti između 220 i 270 kilometara i da će taj auto-put biti u obliku slova ipsilon. Pet godina kasnije, još se čeka projekat, a početak gradnje ponovo je odložen.
Ako je društvo na slavi baš sklono šalama, pa neko ponovo pomene kako u Žarkovu otkupljuju kuće jer će baš tu biti ulaz u metro (iako se to isto pričalo i na prošloj slavi i onoj pre nje), treba se setiti da je “krtica” trebalo da počne da kopa još u junu 2023. godine, a do septembra je trebalo da vidimo i kako izgledaju prve metro stanice. Tadašnji zamenik gradonačelnika, a sada ministar Goran Vesić kasnije je pomerio rokove, pa kaže da mašin-krtice sad tek treba da stignu 2026, a da će stanice biti završene pre toga. Još ranije, Vesić je objavio čak i idejna rešenja, kako će tačno te stanice izgledati, s tim što se kasnije o tom konkursu nije mnogo govorilo.
U slučaju da je neki gost na slavu došao sa Novog Beograda (ili je pak tamo domaćin) neizbežna tema biće svakako saobraćajna gužva. Nije loše u danima kada se sprema rušenje Starog savskog mosta, setiti se kako je menjan plan o njegovoj sudbini. Pre skoro deset godina Aleksandar Vučić je tvrdio da će postojeći most samo biti proširen, pa da će povezivati Novi Beograd i Adu Ciganliju, biti postavljen kao spomenik u parku Ušće, izmešten na Palilulu, da bi se sad pričalo da se seli na Veliko ratno ostrvo. Tako da ništa nije konačno.
Kako ste sa zdravljem?
Ovo pitanje je na slavama neizbežno, a istovremeno prilično opasno jer može da uvede u beskrajan krug žalbi i objašnjenja za kad su zakazani pregledi, kolike su liste čekanja, da li one stvarno postoje i kakva je gužva u čekaonicama. Podsetićemo samo na najveću laž u 2023. godini, po izboru čitalaca Istinomera koja glasi „Mi smo izgradili 147 bolnica, domova zdravlja, zdravstvenih objekata izgrađeno, a oni nula”.
Popularna tema su i liste čekanja koje će, kako je obećao i predsednik i ministar zdravlja, uskoro biti prošlost, a za šta rok još traje i moguće je da će obećanje biti ispunjeno. Ipak, podsetili smo se kako je još pre pet godina isti ministar zdravlja Zlatibor Lončar obećavao posebne brojeve telefona na koji će pacijenti moći da se informišu o svemu što ih zanima u vezi s pregledima, dijagnostikom i operacijama”, a koji nikad nisu zaživeli.
Ukoliko razgovor krene ka temi “bele kuge”, kako “ćemo nestati kao narod” dobro je znato da je na primer izgradnja nove zgrade Ginekološko-akušerske klinike “Narodni front” na Bežanijskoj kosi trebalo da počne početkom 2020. godine, kako je obećavao tadašnji direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević, da bi u julu ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao da izgradnja “Narodnog fronta” počinje sledeće godine, 2025. U međuvremenu je i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić najavljivala to isto za ovu godinu, ali radovi nisu ni počeli. Možda će se neko setiti i izgradnje dečje bolnice Tiršova dva koja bi, posle nekoliko odlaganja, trebalo da bude završena za par meseci. Za zanimljiviji razgovor, može se napraviti mini kviz, kako se zvao gradonačelnik Beograda koji je obećavao Tiršovu dva pred beogradske izbore 2018. godine.
Posle zdravlja i puta, na prosečnoj slavi tek slede svetske teme, američki izbori, teorije zavere, Putin, a onda vojska i sećanje na ratove.
Nastaviće se….