Izvođač radova na deonici Kuzmin-Sremska Rača obećao je da će taj deo auto-puta Beograd-Sarajevo biti završen do kraja 2022. godine, kazala je premijerka Ana Brnabić obilazeći radove koji su počeli u oktobru 2019. A tada je ministarka Zorana Mihajlović najavila završetak radova – “za dve i po godine”. Dakle, do proleća 2022.
Bivši ministar turizma Rasim Ljajić smatra da je auto-put Beograd-Sarajevo “životno važan projekat”, a predsednik Srbije kazao je da će se iz jednog u drugi grad stizati “za tri sata normalne, lagane vožnje”. A kada će to biti?
Ministar komunikacija i transporta BiH Vojin Mitrović izjavio je danas da izgradnja auto-puta sa druge strane Drine kreće “na proleće”, ali i dodao da postoje mnogobrojni problemi.
Dnevni avaz, 4. 12. 2020. godine
“Ponovo imamo problem koji je u vezi sa uređenjem BiH i načinom funkcionisanja. Ovo je auto-put koji ide od Kuzmina, Rače, Bijeljine, Brčkog, a onda imamo problem spajanja s Tuzlom i Sarajevom. Ova trasa, koja ide od Rače preko Bijeljine, Brčkog i prema Vukosavlju, u dobroj je realizaciji. Drugi deo trase, prema Brčkom, isto tako se radi eksproprijacija i definisana je trasa kao i od Brčkog do Vukosavlja. Dakle, na ovom delu puta mi ćemo imati rešene imovinsko-pravne odnose već početkom sledeće godine i biće i raspisan konkurs. Na proleće počinje izgradnja puta koji ide od Rače prema Bijeljini - rekao je Mitrović.”
O tome šta je sa deonicama koje idu prema Tuzli i Sarajevu, odgovorio je da, što se tiče Sarajeva, postoje različite ideje.
Dnevni avaz, 4. 12. 2020. godine
“Postoji ideja da se od Tuzle radi auto-put ili brzi put prema Brčkom koji bi spojio Tuzlu s auto-putem Sarajevo-Beograd. Druga varijanta bi išla od Tuzle prema Žepču i opet bi ga spojila na Koridor 5C. Što se tiče drugog dela, od Sarajeva prema Vardištu, delimično je ta trasa definisana, ali ipak nije dovoljno urađeno. Problem su sredstva i samo definisanje trase”, naveo je Mitrović.
Upitan može li da se dogodi da se Republika Srpska spoji sa Srbijom, a da će se čekati na realizaciju dela kroz Federaciju BiH poručio je da on to „ne bi razdvajao“.
Dnevni avaz, 4. 12. 2020. godine
“Jednako mi je bitno spojiti Beograd s Banjom Lukom, ali i sa Sarajevom. Nažalost, u ovom trenutku ne postoji inicijativa od Federacije oko izgradnje ovog dela auto-puta od Sarajeva prema Vardištu. Postoji zastoj, u ovom trenutku sigurno u radovima prednjači RS, rekao je Mitrović.”
S druge strane, premijerka Srbije je posle nedavnog obilaska gradilišta istakla da će do oktobra 2022. godine biti gotov i novi most na Savi od 250 miliona evra.
Izgradnja auto-puta Kuzmin-Sremska Rača je „jedan od važnijih projekata u okviru programa Srbija 2025“, naglasila je Brnabić. Radovi na prvoj deonici auto-puta, rečeno je, finansiraju turske finansijske institucije i budžet Srbije.
A kako će izgledati taj auto-put sa istočne strane?
Kako se navodi, gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin – Sremska Rača – Bijeljina, kao i Požega – Kotroman, granica Srbije s BiH. Deonica Sremska Rača – Kuzmin duga je oko 18 kilometara, a trasa Požega – Užice – Kotroman oko 60 kilometara.
Anadolija, 28. 9. 2020. godine
“Ukupna vrednost izgradnje obe deonice na teritoriji Srbije je oko 1,05 milijarde evra, od čega je oko 220 miliona evra vrednost deonice Sremska Rača - Kuzmin, a oko 830 miliona evra deonica Požega - Kotroman. Drugi pravac, Požega - Užice - Kotroman, granica Srbije i BiH, dužine oko 60 kilometara, sa koridorom 11 u Srbiji povezuje se u Požegi, a od Požege preko Moravskog koridora (E-761) trebalo bi da se Pojatama poveže sa Koridorom 10. Ukupna dužina mosta je 1.310 metara, a sastoji se od betonskih konstrukcija na levoj i desnoj obali Save.”
Neposredno pre svečanog početaka radova u oktobru 2019. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da su pripremni radovi na prvoj deonici završeni, da je već za 8. oktobar zakazan početak glavnih radova na mostu preko Save, dodajući da se za deonicu od Požege do Kotromana, radi projektno-tehnička dokumentacija “za koju se očekuje da bude završena 2020. godine”.
Beta, 7. 10. 2019. godine
'Početak radova na toj deonici može da se očekuje u 2021. godini. Takođe, ista turska kompanija (Tašjapi) koja gradi dve deonice auto-puta Beograd-Sarajevo, radiće i rekonstrukciju puta Novi Pazar-Tutin, a radi i na izgradnji stanova u Vranju i Nišu', rekla je ministarka.
Sutradan, 8. oktobra 2019, svečanom početku radova prisustvovali su predsednici Srbije i Turske, Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan, i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine. Vučić je tada sa bine poručio vlasniku kompanije “Tašjapi” da “učini sve da se radovi završe na vreme i da se ubrzaju svi radovi”.
Telegraf.rs, 8. 10. 2019. godine
“Predsednik Erdogan je rekao da nećeš da kasniš... Gledaj da ispunjavaš obaveze koje si nam dao i Erdoganu... Možda nama ne bi ispunio, ali Erdoganu mora da ispuni - rekao je Vučić.”
Mihajlović je ponovila da se projekat druge deonice puta, Požega-Kotroman, od 60 kilometara, očekuje do kraja 2020. godine. Objasnila da će se u okviru auto-puta graditi i most, za koji je već izdata građevinska dozvola.
Anadolija, 5. 10. 2019. godine
'U međuvremenu, mi smo razgovarali sa BiH i taj deo koji se praktično radi sa strane BiH. Takođe smo potpisali i parafirali sporazum vezano za granični prelaz koji će biti tu. To je ta prva deonica (Sremska Rača - Kuzmin), oko 250 miliona evra, koju radi turska kompanija Tasijapi. Mi, inače, sa tom kompanijom radimo i projektno-tehničku dokumentaciju za drugi deo tog prstena koji će ići od Požege do Kotromana i biti 63 kilometra, a verujemo da će sledeće, 2020. godine, biti završena projektno-tehnička dokumentacija. Početkom 2021. godine se mogu očekivati radovi, a vrednost je 800 miliona evra', dodala je ministarka.
Mihajlović je naglasila da veruje da “tu ne bi trebalo da bude većih problema”.
Anadolija, 5. 10. 2019. godine
'Radi se i most, ali nije ništa tako strašno za graditelje. Pored ove turske kompanije, radiće i srpske kompanije. Ponavljam još jednom, ovo je zaista značajno za povezivanje celog regiona, jer to ekonomsko udruživanje regiona najbolje se vidi kroz infrastrukturu', rekla je Mihajlović.
Inače, ugovor za projektovanje i izgradnju prve deonice ovog auto-puta potpisan je još u decembru 2018.
RTS, 19. 12. 2018. godine
“Vrednost izgradnje obe deonice je oko 1,05 milijardi evra. Naredne godine očekuje se potpisivanje finansijskog ugovora, a početak radova 2020. godine. Auto-put Beograd–Sarajevo biće prvi auto-put koji će direktno povezivati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Srbiju sa Republikom Srpskom. Na projektu auto-put Beograd–Sarajevo rade Vlada Srbije, JP ‘Putevi Srbije’ i turska kompanija ‘Tašjapi’.”
Tadašnji ministar trgovine Rasim Ljajić kazao je da je u pitanju – životno važan projekat.
RTS, 19. 12. 2018. godine
'Šta on ekonomski znači ne treba puno govoriti – sa BiH imamo najveći obim razmene, a ubedljivo najgoru infrastrukturu. Dakle, radi se o ekonomski i životno važnom projektu', navodi Ljajić.
Godinu dana kasnije, u decembru 2019, a posle svečanog početka radova, ministarka Mihajlović potpisala je sa zamenikom ministra saobraćaja BiH Sašom Dalipagićem sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara BiH o saradnji na realizaciji projekta auto-puta Beograd-Sarajevo. „Sporazum će doprineti u brzini i efikasnosti izgradnje auto-puta ka BiH“, kazala je Mihajlović, ističući da radovi “teku po ugovorenom planu i dinamici”.
Beta, 13. 12. 2019. godine
'Ovaj sporazum omogućiće nam da nastavimo radove i izdamo građevinsku dozvolu za izgradnju celog mosta preko Save”, izjavila je Mihajlović i dodala da će se na mostu preko Save nalaziti jedan granični prelaz, te da će to omogućiti brži protok ljudi i robe.”
A u septembru ove godine ministarka Mihajlović izjavila je da će most preko reke Save kod Sremske Rače biti izgrađen “za dve i po godine”! Opet isti rok, ali dat nakon skoro godinu dana. Potpredsednik kompanije „Tašjapi” Emre Tomkam naveo je da “radovi teku odlično, u skladu sa rokovima”, kao i da izgradnja mosta znači “povezivanje dve nacije”.
Anadolija, 28. 9. 2020. godine
“Ambasador Turske u Srbiji Tanju Bilgič kazao je da ima puno poverenje u BiH da se ovaj projekat završi što pre, kao i da je ponosan na fazu u kojoj se ovaj most preko Save nalazi danas. Prema njegovim rečima, iako njegov mandat ambasadora uskoro ističe, ne mora da brine, jer zna da će ‘Tasyapi’ uspešno završiti posao.”
Iako je u oktobru prošle godine ministarka Mihajlović izjavila da veruje da će “sledeće, 2020. godine, biti završena projektno-tehnička dokumentacija” za drugu deonicu, to se još nije desilo.
RTS, 28. 9. 2020. godine
“Trenutno se radi projektna dokumentacija za drugu deonicu, Požega-Kotroman, u dužini od oko 60 kilometara, a vrednost tog dela auto-puta je oko 830 miliona evra. Takođe, Srbija će učestvovati i u izgradnji deonice Rača-Bijeljina na teritoriji Republike Srpske, u dužini od 17 kilometara , a procenjena vrednost radova je oko 136 miliona evra, ne računajući eksproprijaciju i druge troškove.”
A na deonici Rača-Bijeljina tek je u toku eksproprijacija zemljišta. To je izjavio član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ističući da će Republika Srpska nastaviti da gradi auto-put od Rače do Bijeljine “s ciljem da se Banjaluka spoji sa Beogradom”.
Capital.ba, 28. 11. 2020. godine
“Dodik je napomenuo da je to dogovoreno sa Srbijom koja gradi dio autoputa od Kuzmina do Rače. On je novinarima u Banjaluci izjavio da je u toku eksproprijacija zemljišta i priprema lokacije kada je riječ o pomenutoj dionici od Rače do Bijeljine. Dodik je podsjetio i da postoji zastoj u vezi sa tim autoputem i procedurom na nivou BiH, jer sa Turskom još nije završen dogovor na tom planu. ‘Načelno postoji sporazum o tome, ali mi ćemo svakako graditi autoput’, poručio je Dodik.”
Prema tome, oktobar 2022. je (za sada) rok kada bi iz Beograda trebalo auto-putem da se stiže do Sremske Rače, a kada će se novom, brzom saobraćajnicom povezati glavni gradovi Srbije i BiH još je neizvesno.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.