Kada država „legalizuje“ diskriminaciju
I pored Ustava i zakona koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, utisak je da država, umesto da je spreči, diskriminaciju "legalizuje" donošenjem pojedinih zakona koji imaju diskriminatorne odredbe. Dva takva sporna zakona za kratko vreme stigla su sa iste adrese - iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a zajedničko im je što “udaraju” na najsiromašnije građane, majke i Rome.
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović
Kada kod treba uštedeti, pokazalo se u praksi, državi je najlakše da “otkine” od sopstvenih građana. Ako je moguće, u tišini – da onaj kom se “zavlači ruka u džep”, to ni ne primeti.
Tako je bilo i u slučaju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u decembru, poput većine važnih zakona, usvojen po hitnom postupku i bez rasprave u parlamentu. Posle samo šest meseci zakon je izmenjen – opet po hitnom postupku, pa je od javnosti ostalo sakriveno da se njime u neravnopravan položaj stavljaju majke.
Sve dok zakon nije počeo da se primenjuje 1. jula i dok, zbog novog načina obračuna za porodiljsko odsustvo, pojedine žene nisu primile samo hiljadu dinara. Brzo su počele da “isplivavaju” i druge sporne odredbe, koje su, po oceni stručnjaka, veoma diskriminatorne.
Diskriminacija romske dece
Jedna od njih glasi da se porodici uskraćuje roditeljski dodatak ako makar i jedno dete nije primilo sve obavezne vakcine, ili ukoliko nije upisano ili ne ide redovno u predškolsko, odnosno osnovnu školu. Danilo Ćurčić iz organizacije “A11 – Inicijativa za ekonosmka i socijalna prava” kaže za Istinomer da će primenom zakona bez roditeljskog dodatka ostati uglavnom romske porodice, iako država zna da značajano veći broj romske dece, u odnosu na neromsku decu, nije vakcinisan ili ne ide u školu.
“Država je usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kojom su predviđene mere podrške za prevazilaženje problema koji se odnose na niži obuhvat imunizacijom ili niži procenat dece koja su uključena u obrazovni sistem. Nasuprot svemu tome, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom uvode se sankcije koje će imati neproporcionalno negativan efekat upravo na najugroženiju decu koja dolaze iz romske sredine, što predstavlja diskriminaciju – kako prema Ustavu, tako i prema međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala”, ocenjuje Ćurčić.
Zbog mišljena da zakon diskriminiše decu romske nacionalnosti, ova organizacija podnela je Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti člana 25.
Isti član zakona privukao je pažnju i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković. Ona je iza Istinomer izjavila da je još u postupku davanja mišljenja na zakon naglasila da je potrebno još jednom razmotriti tu odredbu, jer već postoji Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji predviđa novčanu kaznu u slučaju kada roditelj odbije obaveznu vakcinaciju dece.
“Stoga, okolnost da deca nisu vakcinisana i da ne pohađaju redovno nastavu već je predviđena kao prekršaj, u zakonima koji regulišu datu oblast. Samim tim, i u situaciji kada dođe do ovih okolnosti, odnosno nevakcinisanja i nepohađanja nastave, odgovorna lica koja su počinila navedene prekršaje će odgovarati po zakonima koji uređuju tu oblast”, objašnjava Janković.
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović
I poverenica za ravnopravnost pisala je Ustavnom sudu, tražeći ocenu ustavnosti drugih spornih odredaba, koje se tiču izdvajanja za porodiljsko odsustvo. Janković podseća da je ukazala na neravnopravan položaj poljoprivrednica, žena sa višim primanjima, kao i roditelja dece koja su rođena pre i posle stupanja na snagu zakona, a koja i dalje primaju roditeljski dodatak.
Jedan aršin za poslodavce, drugi za žene
Korak dalje otišle su porodilje i trudnice okupljene u Inicijativi “Mame su zakon”, koje protestuju danima tražeći izmenu zakona. One, između ostalog, traže da naknada za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne bude manja od minimalne zarade, te da se osnovica naknade zarade obračunava tako što se zbir mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi podeli sa 12, umesto 18 meseci, kako je predviđeno važećim zakonom.
Protest Inicijative „Mame su zakon“ / Foto: FoNet / Aleksandar Levajković
Poslanica Pokreta centra Tatjana Macura, koja je sa porodiljama i trudnicama predala parlamentu predlog izmena i dopune ovog zakona, u izjavi za Istinomer podseća da žene često rade neprijavljene, kao “nevidljive radnice”, i ocenjuje da ih država ovim zakonom dodatno diskriminiše.
“Zakon je napisan tako i takvim ‘tonom’ da apsolutno ignoriše to na koji su sve način žene diskriminisane kada odlaze na razgovor za posao. Još nisam srela ženu koja nije bila upitana – da li imate partnera, da li ste udati, da li planirate decu, koliko dece imate, planirate li proširenje porodice i slična veoma lična pitanja. Ne možemo ignorisati činjenicu da se upravo Zakon o zabrani diskriminacije u ovim slučajevima ne primenjuje, odnosno da se ne kontroliše njegova primena. Ženama je zbog svega navedenog jako teško da ‘vežu’ 18 meseci radnog staža u kontinuitetu i ostvare pravo na pun iznos nadoknada”, naglašava Macura.
Ona ocenjuje da zakon diskriminiše i majke dece rođene sa invaliditetom, stavljajući ih u položaj da biraju između nadoknada na ime porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta i tzv. nadoknade za tuđu negu i pomoć.
“U praksi bi to izgledalo ovako – rodi se dete s invaliditetom kome se utvrdi određeni stepen oštećenja prema kome ono ima pravo na tzv. tuđu negu i pomoć. Najčešće, kada se jednom ostvari pravo na ovu vrstu nadoknade, to pravo je trajno. Namena tuđe nege i pomoći je da se plate dodatni troškovi koji nastaju usled invaliditeta. Namena tog novca nije da korisnik plati osobu, jer bi to onda bio rad na crno. Ne može fizičko lice biti poslodavac. Dakle, ova nadoknada nema nikakve veze sa platom i zaradom roditelja, niti se na bilo koji način sme dovesti u vezu”, objašnjava Macura.
Komentarišući ovu odredbu, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković nije direktno odgovorila na pitanje Istinomera da li se njome majke bolesne dece stavljaju u neravnopravan položaj, ali je naglasila da se ono mora posmatrati u širem kontekstu, posmatrajući celokupan položaj ovih majki. Posebno imajući u vidu, rekla je, da je evidentan nedostatak i neadekvatnost različitih servisa podrške majkama bolesne dece.
Javni radovi uslov za socijalnu pomoć
Nije samo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom problematičan i diskriminatoran. Diskutabilan je i predlog novog Zakona o socijalnoj zaštiti, o kom je Istinomer pisao u avgustu. Nekoliko organizacija civilnog društva tada je ocenilo da će, ukoliko bude usvojen, zakon omogućiti državi da primaoce novčane socijalne pomoći uslovi da moraju da obavljaju javne radove i tako ograničiti njihova osnovna ljudska prava.
Foto: Istonomer / Zoran Drekalović
Zbog mišljenja da će dodatno ugroziti najsiromašnije građane, grupa organizacija zatražila je povlačenje predloženog nacrta, ali do danas iz Ministarstva za rad nije stigao nikakav odgovor.
“To nam služi kao dodatna ilustracija da na širem planu u Srbiji nema nikakvog dijaloga o ključnim i važnim društvenim pitanjima, a, sa druge strane, kao upozorenje da je vrlo moguće da se i nakon usvajanja Zakona o socijalnoj zaštiti podnose neke nove inicijative za ocenu ustavnosti i organizuju neki novi protesti kojima se pokušava sprečiti primena diskriminatornih i po svemu nepravičnih propisa”, smatra Ćurčić.
Ćurčić istovremeno ocenjuje da ministar Zoran Đorđević, izjavom da bi do diskriminacije dovele izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koje predlažu trudnice i porodilje, pokazuje „zabrinjavajuć nivo nepoznavanja antidiskriminacionih propisa“. Ili je, dodaje Ćurčić, reč o pokušaju da se diskreditacijom protesta i zahteva „isposluje častan poraz” u situaciji kada je, kako kaže, očigledno da zakon ne može da ostane na snazi zbog brojnih propusta.
Da li se nakon svega može reći da država, umesto da jednako postupa prema jednakima i nejednako prema nejednakima, zapravo legalizuje diskriminaciju?
Da, kategorična je poslanica Tatjana Macura, koja dodaje da čak desetak odredbi pomenutog zakona ima diskriminacioni karakter – direktni ili indirektni. Uz sve to ovakve mere bacaju senku i na mere za povećanje nataliteta, koje država promoviše. Jer, pita Macura, kako ohrabriti porodice da dobiju prvo ili drugo dete, ako su tako rigorozna pravila za ostvarivanje prava na nadoknade, koje bi im pružile finansijsku stabilnost.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
