Kada je uhapšen Radovan Karadžić?

Siniša Dedeić 1. 2. 2012.

"Netačno je da je Radovan Karadžić uhapšen u petak, već u ponedeljak. On je uhapšen u akciji koja je počela juče poslepodne i trajala oko devet časova."

Tako je 22. jula 2008. tadašnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić demantovao tvrdnje Svetozara Vujačića, advokata nekadašnjeg predsednika Republike Srpske da je Karadžić uhapšen u petak, 18. jula.

Nakon više od tri godine ta informacija je gotovo potpuno izgubila na značaju. Suđenje Radovanu Karadžiću u Hagu počelo je odavno, a nakon njega su uhapšena i tada dvojica preostalih haških begunaca Ratko Mladić i Goran Hadžić. Međutim, ostale su nedomice da li su državni funkcioneri Republike Srbije obmanuli javnost. Njih je ponovo ovih dana podgrejala bivša glavna tužiteljka haškog Tribunala Karla del Ponte izjavom da je o hapšenju Karadžića obaveštena u – subotu.

„Sećate li se kako ste se osećali onog dana kada je Karadžić uhapšen i kada je obelodanjeno da se godinama slobodno šetao pod imenom Dragan Dabić? – Kako da ne. Bila je subota i to je bio jedini dan kada sam najiskrenije žalila što nisam više u Hagu. A opet, imala sam osećaj velikog zadovoljstva, zbog pravde i zbog žrtava.“ (Nedeljnik, 1. 2. 2012. godine)

Advokat Svetozar Vujačić bio je rezolutan da je Karadžić uhapšen tri dana pre nego što je to saopšteno. U petak, u 21.30.

„Velika je neistina da je Karadžić uhapšen u ponedeljak! Sigurno ćemo podneti krivične prijave, jer ne znamo ko ga je uhapsio i gde je bio od petka, otkako je lišen slobode. Rekli su da je Radovan uhapšen u Zemunu, što apsolutno nije istina. Gde je bio tri dana? Ko ga je hapsio? Po kom zakonu je držan i gde? Morao je da bude odmah priveden istražnom sudiji, a ne posle tri dana – istakao je.“ (Glas javnosti, 23. 7. 2008. godine)

I Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, odbacio je tada navode Karadžićevog advokata.

„U javnosti se spekuliše da je Karadžić lišen slobode u petak. Ima li istine u tome? – To je spekulacija, kao i mnoge druge koje prate Radovana Karadžića – da je postigao sporazum sa Holanđanima, Rusima, da se krije u manastirima u Crnoj Gori… Tek sada možemo da vidimo koliko je bilo besmislenih zavereničkih teorija. Ipak, njegovo pravo je da bira način na koji će se braniti i ja sam apsolutno nezainteresovan za to.“ (Večernje novosti, 24. 7. 2008. godine)

Karadžić u sudnici Haškog tribunala / Foto: FoNet/AP

Aleksandar Vučić, tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, tvrdio je da ima informacije da je Karadžić uhapšen u petak uveče i da je zbog toga u ponedeljak prekinuta sednica Skupštine Srbije i to, kako je istakao, po nalogu Borisa Tadića, predsednika Srbije.

„Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović bila je kod njega u 9.30 ujutru kada joj je rekao da prekine sednicu. Ma, kako bi ona to sama odlučila – kaže Vučić. Pre Vučića i neki mediji su konstatovali da je predsednica parlamenta viđena u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu i da se tamo navodno zadržala oko pola sata. Ona je za ‘Politiku’ potvrdila da se toga dana zaista videla sa predsednikom Tadićem, ali iz sasvim drugih razloga. – Ja imam redovne konsultacije sa predsednikom republike na dva, tri, pet, dana, to je sasvim uobičajeno. Ovom prilikom uopšte nije pominjan Hag, Karadžić, niti je to motivisalo bilo šta. Znači, Karadžić nije bio tema ni po ‘periferiji’, apsolutno smo pričali o sasvim drugim sadržajima – zakonskim aktima i radu parlamenta. I ja sam bila iznenađena vešću o hapšenju Karadžića. Taman posla da sam zbog toga prekinula sednicu, kazala je Slavica Đukić-Dejanović za naš list.“ (Politika, 23. 7. 2008. godine)

Javljali su se i svedoci koji su tvrdili da su prisustvovali hapšenju čoveka za koga se kasnije ispostavilo da je Radovan Karadžić.

„Ma kakav ponedeljak! Pa taj čovek je uhapšen još u petak uveče! Bio je u autobusu na liniji 73, nosio je štap i šešir, delovao staro i bolesno pa sam mu ustupila mesto. Na stanici kod nadvožnjaka, na izlazu iz Batajnice, prišla su mu četvorica da kontrolišu karte za prevoz, izvukla ga napolje i odvela u obližnji šumarak – uzbuđeno nam je juče prepričala razgovor sa jednom mušterijom prodavačica u radnji ‘Aman’d.o.o. u Ugrinovcima.“ (Blic, 23. 7. 2008. godine)

Međutim, zvaničnu verziju ponovio je i Bruno Vekarić, portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine.

„Komentarišući različite navode o datumu hapšenja, Vekarić je istakao ‘da postoji samo jedna prava verzija, a da su sve ostale spekulacije’. ‘Radovan Karadžić je uhapšen u ponedeljak, u večernjim satima, i sve ostalo su spekulacije koje doživljavamo kao njegovu odbranu, što je njegovo legitimno pravo’, istakao je Vekarić.“ (Glas javnosti, 24. 7. 2008. godine)

U medijima se spekulisalo da je Karadžić uhapšen baš u to vreme, jer je nakon formiranja nove Vlade Srbije postavljen i novi šef BIA. Primopredaja dužnosti u Bezbednosno-informativnoj agenciji obavljena je 17. jula.

„U četvrtak, 17. jula, dotadašnji šef BIA Rade Bulatović predao je dužnost svom nasledniku Saši Vukadinoviću, a već sutradan otputovao je u London, da upiše ćerku na studije. Tog dana, u petak uveče, uhapšen je Radovan Karadžić. Bilo je to finale akcije koju je do tada Bulatović koordinirao.“ (Večernje novosti, 28. 7. 2008. godine)

Na mitingu organizovanom u znak protesta zbog hapšenja Karadžića, Tomislav Nikolić, tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke otvoreno je govorio o tome da je zvanična verzija netačna.

„Nikolić je takođe poručio da nikada neće biti zaboravljen petak, 21 sat i 30 minuta kada je uhapšen Karadžić i da se to nikada neće oprostiti. ‘I sad znate zašto je formirana ovakva vlada, kako su tekli pregovori između njih, ne oko toga ko će da bude ministar nego oko toga kada će da bude uhapšen Radovan Karadžić’, rekao je zamenik predsednika SRS-a.“ (Politika, 30. 7. 2008. godine)

Radovan Karadžić izjavio je, pri svom prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, da je uhapšen 18, a ne 21. jula.

„Nisam uhapšen u ponedeljak, nego u petak. Tri dana sam bio otet od strane civila za koje nisam znao ko su, nisam imao pravo na telefonski poziv niti da pošaljem SMS poruku. Sudu sam predat tek nakon 72 sata. Drugo, brine me izjava tužioca da će ovo suđenje biti obavljeno velikom brzinom. To može da znači da su već postignuti dogovori da ja budem osuđen.“ (Press, 1. 8. 2008. godine)

Dačić: Neko ne želi da se rasvetli slučaj

Tri nedelje nakon hapšenja, ministar policije i član Saveta za nacionalnu bezbednost Ivica Dačić izjavio je da se “iz nekog razloga” ne želi da ide do kraja u rasvetljavanju celog slučaja.

„Jedino što znam o hapšenju Karadžića jeste da MUP u tome nije učestvovao. Mene su samo obavestili o tome, i to kada je već bio uhapšen. Zvanično je saopšteno da su u operaciji učestvovale naše tajne službe. Imamo ih tri – BIA, VBA i VOA. Ja sam zahtevao da se, upravo zbog raznih spekulacija u javnosti, pokrene pitanje ko je i od kada pratio, locirao i hapsio Karadžića, ali odgovora još nema – priča Dačić. Na pitanje zašto se o tome ćuti, on odgovara da ‘neki nisu zainteresovani da sve to saopšte’. – Zašto?! Pa verovatno zato što iz nekog razloga ne žele da idu do kraja u rasvetljavanju celog slučaja. Prema tome, ja ne mogu ni da vam potvrdim niti da demantujem da je on uhapšen tri dana ranije nego što je objavljeno ili nije, jer stvarno ne znam – kaže ministar policije.“ (Press, 13. 8. 2008. godine)

Tek polovinom avgusta, iznenada se pojavio laptop Radovana Karadžića, koji su njegovi advokati Goran Petronijević i Svetozar Vujačić tražili odmah po hapšenju njihovog klijenta.

„Akcioni tim za saradnju s Haškim tribunalom juče je saopštio da je torba, za koju se sumnja da je vlasništvo haškog optuženika Radovana Karadžića i u kojoj se nalaze laptop, 55 disketa, članci iz novina i dve knjige, pronađena kraj Batajničkog druma. Rečeno je i da je torba pronađena ‘pre dva dana’ u 15 sati i da su u toku DNK analize i druge istražne radnje ‘kako bi se u potpunosti razjasnile sve okolnosti u vezi sa navedenim slučajem, a posebno da li pronađene stvari zaista pripadaju Radovanu Karadžiću’.“ (Politika, 13. 8. 2008. godine)

Vujačić: Karla govori istinu!

Nakon tri i po godine, advokat Svetozar Vujačić za Istinomer ističe da je „potpuno siguran“ da je Karadžić uhapšen tri dana pre nego što je to zvanično saopšteno, ali dodaje da je „sada svejedno“ i da neće ponovo pokretati postupak.

„Postavlja se pitanje zašto je to učinjeno tako? Verovatno je trebalo pripremiti bezbednosnu situaciju u zemlji. Nema dileme da je Karadžić uhapšen u petak u 21. 30. Imamo izjave svedoka koji su tome prisustvovali. Zatim, uverili smo se da je u njegov kompjuter ‘ulaženo’ 20. jula. Takođe, Karadžić je do detalja opisao sobu u kojoj je držan tri dana. U nedelju, dan pre zvaničnog saopštavanja, u jednom restoranu ručali smo Luka Karadžić, Radovanov brat i ja, kada nam je prišao nepoznati mladić i kazao da je Radovan uhapšen. Sve smo to navodili, ali odbačene su prijave koje smo tada podnosili. Karlu Del Ponte ne mogu očima da vidim, ali ne sumnjam da je kazala istinu kada je izjavila da je u subotu saznala za hapšenje. Nećemo reagovati na tu njenu izjavu, jer je sada kasno.“ – kaže Vujačić.

Verovatno je i samom Radovanu Karadžiću sada nebitno da dokaže da je tri dana pre zvaničnog saopštenja o njegovom hapšenju proveo u pritvoru, ali nije nebitno znati zašto su, ako bivši predsednik RS i njegovi advokati govore istinu, a Karla del Ponte ima dobro pamćenje, visoki državni zvaničnici Srbije obmanjivali javnost.

Naslovna fotografija: FoNet/AP