Kada “službeno” postaje tajno?
Proces pristupanja EU mora biti transparentan, ali u praksi to najčešće nije slučaj, o čemu svedoči i primer Hrvatske.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je premijeru Vučiću pismo u kome predlaže da Vlada iz teksta Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ukloni nedavno usvojene odredbe kojima se predviđa da se osim Zakonom o tajnosti utvrđenih oznaka (interno, poverljivo, strogo poverljivo, službena tajna) neki dokumenti označavaju oznakom „službeno“.
“Član 51. Ustava jemči svakom licu pravo na obaveštenost. Prema stavu 2. ovog člana, svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom. Iz ove odredbe jasno proizilazi da Ustav uređivanje ovog prava rezerviše za zakon. Ono se ne može ni ograničavati ni uređivati aktom manje pravne snage od zakona. A formulacije „osetljivi“, a pogotovo „zahtevaju ograničenu distribuciju“ i gramatički i logički i pravno upućuju na zaključak da se Uredbom, dakle aktom podzakonske snage, uređuju pitanja relevantna za ostvarivanje ustavnog prava na obaveštenost i to na način koji nije predviđen nijednim zakonom”, navodi se u pismu poverenika Šabića.
Poverenik je, kako je istakao, ovom prilikom, ostavio po strani u javnosti otvorenu raspravu o tome da li uvođenje oznake „službeno“ u formalnom ili materijalnopravnom smislu predstavlja još jedan oblik tajnosti ili ne, ali je podsetio da se u svakom slučaju radi o odredbama koje se tiču Ustavom utvrđenog prava na obaveštenost, odnosno prava na pristup informacijama u posedu vlasti.
I Savet za borbu protiv korupcije početkom avgusta Vladi Srbije dostavio je izveštaj o nezakonitom određivanju tajnosti podataka na osnovu Uredbe i podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti takvog propisa. Savet ističe da “time nije samo ugroženo Ustavom i zakonom garantovano pravo na pristup informacijama od javnog značaja, već je omogućeno da se prikriju informacije od značaja za borbu protiv korupcije”.
“Iako se u Uredbi izričito ne spominje da je u pitanju novi stepen tajnosti, opis akata koji se određuju za ograničenu distribuciju nedvosmisleno govori o suštinskoj tajnosti. Naime, „akti i predmeti koji sadrže podatke koji nisu određeni kao tajni podaci, ali koji su po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju, označeni su oznakom „Službeno“. Pritom, nije definisano koji podaci se mogu tretirati kao osetljivi, ko određuje koji su podaci osetljivi, i na koga je distribucija ograničena. Propisano je i da se dalje rukovanje aktima sa tom oznakom detaljnije uređuje Upustvom o kancelarijskom poslovanju i Uredbom o elektronskom kancelarijskom poslovanju. Međutim, do dostavljanja izveštaja Saveta Vladi ova dva akta nisu sadržala odredbe koje se odnose na stepen „Službeno“. Tek nakon dostavljanja izveštaja Saveta Vladi i predsedniku Vlade, u Službenom glasniku su objavljene izmene Upustva o kancelarijskom poslovanju koje govore o stepenu ‘Službeno’, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije i naglašava da je za Savet sporno i to što Uredbu donela Vlada u tehničkom mandatu, jer to ne spada u krug poslova koji su zakonski dozvoljeni tehničkoj Vladi.
Međutim, Vlada Srbije saopštila je da oznaka “Službeno“ nije oznaka tajnosti, već da se, kako se ističe, odnosi na sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja prema pravilima EU moraju nositi oznaku „Limite“, odnosno „Limited“!
“Izmenom Uredbe predviđeno je da akti i predmeti organa državne uprave, kao i drugih državnih organa koji primenjuju ovu uredbu, a koji sadrže podatke koji nisu određeni kao tajni podaci, ali koji su po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju, budu označeni oznakom „Službeno“. Zaključkom Vlade Srbije o načinu postupanja svih državnih organa u pristupnim pregovorima sa EU, određeno je da oznaku “Službeno“ nose sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja prema pravilima EU moraju nositi oznaku „Limite“, odnosno „Limited“. Oznaka „Službeno“ je internog karaktera i primenjuje se samo unutar državnog organa i označava ko od državnih službenika ima pravo uvida i rukovanja ovakvim dokumentima. Takođe, oznaka „Službeno“ nema nikakvog uticaja ka spolja, prema građanima ili javnosti. Svaki dokument koji nosi ovu oznaku, apsolutno je moguće dobiti kao informaciju od javnog značaja”, navodi se u saopštenju Vlade.
Za pravnicu Sofiju Mandić ovakvo obrazloženje “ne samo da je apsurdno, već je i očigledna laž”. Ona podseća da je u Zaključku Vlade kojim se usmerava postupanje državnih organa u procesu pregovora o pristupanju EU, a koji je tokom jula upodobljen novoj uredbi, u tački 6 navedeno da će podatak označen oznakom „službeno“ biti dostupan samo onima koji treba da znaju i da nije dostupan javnosti.
“Dakle, kada nam kažu da “oznaka ’službeno’ nema nikakvog uticaja ka spolja, prema građanima ili javnosti“ i da je oznaka „internog karaktera“ to valjda znači da određeni podatak službenik državnog organa ne može da dobije dok je na radnom mestu, ali kada pređe na drugu stranu ulice, to može uraditi zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Prilično besmisleno, zar ne? Takođe, izgovarajući se na činjenicu da je neke podatke potrebno distribuirati samo u okviru određenog kruga lica unutar državnog organa, predstavnici vlade zaboravljaju da kažu i da Zakon o tajnosti podataka prepoznaje oznaku tajnosti „interno“, a koju je moguće koristiti onda kada bi distribuiranje nekog podatka dovelo do nastanka štete za rad određenog državnog organa. Tako vidimo da vlada građane drži u zabludi i kada je u pitanju mogućnost za ograničavanje distribuiranja podataka unutar državnih organa. Naime, umesto da se u slučaju ovakve potrebe osloni na postojeće zakonsko rešenje, vlada bira lagodniji put – o ovakvoj potrebi diskreciono, bez ikakvih kriterijuma osim ličnih, može da odluči rukovodilac državnog organa, a dovoljno je da proceni da je „podatak osetljiv“”, napisala je Sofija Mandić na sajtu “Peščanika”.
Da izvršne vlasti često nastoje da proces pristupanja Evropskoj uniji učini nedovoljno transparentnim svedoči i primer Hrvatske, u kojoj se organizacija GONG svojevremeno bezuspešno trudila da od svoje vlade dobije informacije vezane za pregovore te zemlje sa EU.
“Zanimljiv je i slučaj u kojem je GONG od Vlade zatražio da nam dostave kopiju dokumenata koji sadrže popis obaveza Hrvatske dogovorenih tokom pregovaračkog procesa pristupanja EU, a koje će Hrvatska biti dužna da sprovodi kada postane članica EU, uz posebnu napomenu da se zahtev ne odnosi na pregovaračku poziciju, već na ishod pregovaračkog procesa. Vlada je imala nekoliko različitih odgovora: prvo je tvrdila da se „sve dogovoreno tokom pregovaračkog procesa o pristupanju EU, što će Hrvatska biti dužna da sprovodi“ nalazi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova. Nakon što smo upozorili da se na sajtu nalaze samo pregovaračke pozicije Hrvatske, ali ne i sve informacije o pravnim obavezama koja se prihvataju, Vlada je promenila mišljenje i odgovorila da se radi o obimnom materijalu koji je nemoguće sažeti jer je reč o obavezama iz celokupnog pravnog nasleđa EU. Istovremeno, te informacije mogu da se pronađu na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore koje je, nakon spora pokrenutog na osnovu tamošnjeg Zakona o pravu na pristup informacijama i sudske presude objavilo sadržaj CD-a koji je premijerka hrvatske Vlade predala crnogorskom kolegi radi prenošenja znanja i informacija o procesu pregovaranja s EU“, istakao je GONG u izveštaju iz 2011. godine.
U ovoj organizaciji naglašavaju da su na kraju sav traženi materijal dobili preko evropskog servisa za pristup informacijama iz EU – www.asktheeu.org.
