Kako izbeći dolazak u parlament, a ne prekršiti poslovnik?

Ipak, Poslovnik, ni više od četiri godine nakon ovih najava, nije izmenjen. Parlament ne samo da nije pojačao svoju kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija, što je konstatovano i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu. U izveštaju se naglašava da parlament ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

Analiza inicijative Otvoreni parlament pokazala je da predstavnici izvršne vlasti koristeći fleksibilnost parlamentarnih procedura i pravla koja su definisana važećim Poslovnikom o radu Narodne skupštine pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u parlament i odgovaraju na pitanja poslanika, što je, podsećamo, njihova obaveza. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnog mehanizma – postavljanju poslaničkih pitanja, odnosno ispitivanju članova Vlade i premijera od strane narodnih poslanika u parlamentu. Na ovaj način sve je evidentnije potčinjavanje najvišeg zakonodavnog tela Vladi, iako situacija u teoriji treba da bude obrnuta. 

Za potrebe ove analize izdvojili smo dva kontrolna mehanizma koja stoje na raspolaganju narodnim poslanicima – Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, usvojene februara 2009. godine, imale su za cilj jačanje kontrolne uloge Narodne skupštine u odnosu na izvršnu vlast. Tada novim Poslovnikom precizirano je korišćenje mehanizama koje naši predstavnici u parlamentu imaju na raspolaganju, a kada govorimo o kontroli Vlade.

Poslovnik je precizirao da se poslanička pitanja postavljaju Vladi, u prisustvu njenih članova, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici redovnog zasedanja koja je u toku, u periodu od 16:00 do 19:00 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu. 

Dan za poslanička pitanja može se odrediti i drugoga dana u toku vanrednog zasedanja, a ako podnosilac zahteva za vanredno zasedanje to predvidi u svom zahtevu. Osim toga, zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu tokom vanrednog zasedanja je obavezno ukoliko je sednica u toku.

Takođe, izmenama i dopunama Poslovnika 2009. godine, uveden je još jedan instrument koji poslanici mogu koristiti u cilju kontrole izvršne vlasti, a koji im omogućava da, u danu određenom za to, postavljaju pitanja članovima Vlade o temama koje predloži određena poslanička grupa, tzv. Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Ukoliko se odredbe aktuelnog Poslovnika analiziraju, videćemo da se „Dan za poslanička pitanja“ obavezno održava:

– samo poslednjeg četvrtka u mesecu tokom redovnog zasedanja, 

– i samo ukoliko je baš tog dana u periodu između 16-19h u toku sednica Skupštine. 

Na ovaj način, a kako su odredbe Poslovnika izraženo striktne, postoji realna mogućnost izbegavanja susreta poslanika i članova Vlade. Ovako definisane odredbe aktuelnog Poslovnika, ostavljaju prostor vladajućim partijama da na različite načine izbegnu sednicu na kojoj bi se postavljala poslanička pitanja. 

Proteklih godina, izbegavanje zakazivanja sednice za postavljanje poslaničkih pitanja ima tri scenarija:

• sednica Narodne skupštine završava se u sredu, a uoči poslednjeg četvrtka u mesecu;
• sednica Narodne skupštine počinje u petak, a nakon poslednjeg četvrtka u mesecu;
• sednica Narodne skupštine završava se poslednjeg četvrtka u mesecu pre 16h, za kada je predviđeno zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja;

Korišćenjem gore navedenih scenarija, Poslovnik Narodne skupštine nije direktno prekršen, ali u tom slučaju možemo govoriti o sistemskom izbegavanju obaveza koje Vlada Republike Srbije ima prema najvišem zakonodavnom telu. Sa druge strane, narodni poslanici ostaju uskraćeni da postave pitanja članovima Vlade. Samim tim, radi se o indirektnom potčinjavanju zakonodavne vlasti izvršnoj, iako u teoriji situacija treba da bude obrnuta.

Sve Vlade, od 2009. godine, makar jedan put izbegle su dolazak u parlament. Svaka Vlada imala je svojstven manir za izbegavanje dolaska. 

Tako su vlade Mirka Cvetković i Ivice Dačića, ukupno tri puta, sednice poslednjeg četvrtka u mesecu završavale nešto pre 16h, čime je direktno izbegnuta sednica za postavljanje poslaničkih pitanja.

Obe Vlade Aleksandra Vučića i Vlada aktuelne premijerke Ane Brnabić koristile su dva scenarija – ili je sednica završena u sredu ili je započeta u petak, čime je direktno izbegnut poslednji četvrtak.

Vlada Mirka Cvetkovića, za vreme čijeg mandata su usvojene izmene i dopune Poslovnika najredovnije je dolazila u parlament i odgovarala na pitanja poslanika. 

U periodu od februara 2009. pa do početka 2012. godine, premijer i njegovi ministri 28 puta pojavili su se pred poslanicima i odgovarali na njihova pitanja. To su uradili 18 puta  poslednjeg četvrtka u mesecu, a 10 u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom. 

Ipak, tokom ovog perioda, Vlada Mirka Cvetkovića dva puta je izbegla pojavljivanje u parlamentu. Juna 2010. izbegnuto je pojavljivanje pred poslanicima, budući da se sednica Drugog vanrednog zasedanja završila u sredu, da bi poslednji četvrtak bio preskočen, i kao Dan za glasanje određena naredna sreda, 29. jun. “Grublje” izbegavanje desilo se jula 2011. godine. Tada je, poslednjeg četvrtka u mesecu održana sednica koja je, ipak, završena nešto pre 16h. Na ovaj način poslanici su, još jedan put, ostali uskraćeni za postavljanje pitanja članovima Vlade

Slična situacija dogodila se i za vreme mandata Ivice Dačića. U periodu od jula 2012. pa do januara 2014. premijer i njegov kabinet 11 puta su odgovarali na pitanja poslanika – devet puta na “regularna” pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i dva puta u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom. 

I ova Vlada, dva puta je izbegla pojavljivanje u parlamentu, pa se tako nisu pojavili poslednjeg četvrtka jula i avgusta 2013. Tokom ova dva meseca, poslednjeg četvrtka, zakazana je sednica za glasanje o tačkama dnevnog reda, koja je međutim završena pre 16h, pa samim tim članovi Vlade nisu imali obavezu da se pojave u parlamentu. Dakle, isti scenario kao za vreme Vlade njegovog prethodnika, Mirka Cvetkovića.

Za protekle nešto više od četiri godine, za vreme prve i druge Vlade Alekdsandra Vučića i Vlade aktuelne premijerke Ane Brnabić, postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu imali smo svega sedam puta. Sednice na kojima bi poslanici postavljali pitanja članovima Vlade u “Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u skladu sa aktuelnom temom” nijedan put nije zakazana, odnosno održana. Ipak, Poslovnik Narodne skupštine, nijedan put nije povređen.

“Fleksibilnost” odredaba u Poslovniku najčešće se koristila za vreme prve Vlade Aleksandra Vučića. U periodu od aprila 2014. pa do marta 2016. čak 10 puta indirektno je izbegnuto zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja. Tokom tih 10 puta sednica je ili završena u sredu uoči poslednjeg četvrtka u mesecu ili je počela odmah u petak, a nakon poslednjeg četvrtka. 

Druga Vlada Aleksandra Vučića, nastavila je sličnu tradiciju. Za godinu dana, na identičan način u tri slučaja izbegnuto je zakazivanje sednice. 

Vlada aktuelne premijerke Ane Brnabić to je, za sada, uradila, jedan put.