Kako izgleda jedan Dnevnik RTS-a? Slalom kroz osetljive vesti

Ako ste 16. decembra gledali drugi Dnevnik RTS-a, niste mogli da čujete da je osumnjičena v. d. direktorka Infrastrukture železnica Srbije Jelena Tanasković na saslušanju u tužilaštvu svu odgovornost za projekat Železničke stanice Novi Sad prebacila na bivšeg ministra Gorana Vesića, prema dokumentima do kojih je došla Nova ekonomija.  I da je rekla da je Vesić insistirao da on vodi sve projekte jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Niste mogli da čujete ni da je Amnesti internešnal, koji je do novembra ove godine analizirao više od 20 mobilnih telefona novinara i aktivista iz Srbije, utvrdio da su ih BIA i policija nezakonito prisluškivali koristeći alate za otključavanje telefona i uzimanje podataka. To što nisu objavili vest o zloupotrebi špijunskih softvera, koju su, inače, preneli vodeći svetski mediji poput Rojtersa, Vašington posta i Asošijejted presa, nije smetalo urednicima Dnevnika da puste reakciju na nju.

Istovremeno, blokade više od 50 državnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu zbog smrti 15 osoba u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti tokom protesta, ne samo da nisu bile među udarnim vestima, već su bile manje važne i od vesti iz sveta. Iako nam se od 25. novembra svakodnevno dešavaju ispred nosa i jesu jedna od najvažnijih vesti za građane.

Šta smo, dakle, mogli da čujemo i vidimo u drugom Dnevniku tog 16. decembra?

Dnevnik je počeo informacijom da su ambasadori EU „nastavili raspravu“ o pismu Srbiji za otvaranje Klastera 3. Od dopisnika iz Brisela čuli smo da najviše što se može očekivati, kao dogovor zemalja članica, jeste upućivanje pisma u kojem se od Srbije traži da predstavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja treba da se otvore u Klasteru 3. I pored toga što je sve bilo u futuru i što je dopisnik izvestio da je dogovor o ukupnom tekstu zaključaka i dalje neizvestan i da će možda morati da se prebaci na nivo ministara koji se sastaju sutradan, urednici Dnevnika procenili su da je to što su ambasadori u Briselu nastavili da razgovaraju najvažnija vest za građane.

Na nju se tematski fino nadovezala druga vest – da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „izrazio nadu“ da će politika proširenja EU „postati jasnija i energičnija, što bi dodatno podstaklo stabilnost i razvoj“. Saznali smo i da je predsednik, posle ručka sa ambasadorima zemalja EU, objavio na Instagramu da su „razmenjena mišljenja o aktuelnim temama koje opterećuju odnose unutar unije, kao i o izazovima u evrointegracijama Zapadnog Balkana“.

Zatim je išla informacija da je predsednik Vučić prethodne večeri razgovarao sa predstavnicima BIA o „najavljenom uvođenju sankcija NIS-u i kako da se obezbedi sigurnost za građane Srbije“. Čuli smo da Srbija „traži rešenje za sankcije NIS-u“, iako američki ambasador Kristofer Hil za RTS nije mogao da ih potvrdi, uz poruku da i ako ih bude to nije pitanje za Srbiju već za Rusiju.

Onda ponovo BIA, demantijem na informaciju koju gledaoci prethodno nisu mogli da čuju u Dnevniku.

„Apsolutno su netačni navodi izveštaja Amnesti internešnala da srpska policija i obaveštajne službe koriste napredni telefonski špijunski softver sa forenzičkim proizvodima za nezakonito prisluškivanje novinara i aktivista“, pročitao je prezenter saopštenje BIA i MUP-a, u kom se još naglašava da forenzičke alate koriste „isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije“.

Mogla je i u nastavku ove vesti da se doda makar jedna rečenica iz izveštaja Amnesti internešnala, ali su urednici ocenili da je to nepotrebno.

Usledio je blok vesti iz sveta. Prvo prilog sa ratišta u Ukrajini, zatim vest iz Sirije, onda kratak prilog o nepoverenju koje je Bundestag izglasao vladi kancelara Olafa Šolca, pa vest o potrazi za preživelima posle cikolna Čido na francuskom ostrvu Majot.

Posle Indijskog okeana na red su došle informacije u vezi sa pogibijom 15 ljudi u Novom Sadu. Slučajno ili ne, krenule su od 15. minuta Dnevnika. 

Najpre vest da je u novosadskom Višem javnom tužilaštvu do tog trenutka ispitano 57 svedoka u istrazi u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici.

Tek nakon toga išla je vest s pokrivanjem o studentskim blokadama i odavanju petnaestominutne pošte nastradalima u Novom Sadu. Saznali smo da su studenti ETF-a blokirali saobraćaj kod Vukovog spomenika, da je saobraćaj bio blokiran na više raskrsnica u nekoliko gradova, da je ispred zgrade Fakulteta bezbednosti vozilo naletelo na okupljene studenete, da niko nije povređen i da je vozač, koji je pobegao, kasnije uhapšen.

Ukupno 36 sekundi o studentskim blokadama, iako više od 50 fakulteta širom Srbije skoro mesec dana ne radi.

Zatim 31 sekunda o đačkim blokadama u gimnazijama u Čačku i Gornjem Milanovcu “i još nekoliko srednjih škola”, kao i blokadi gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu u znak podrške studentima. Izvestili su nas da učenici novosadske gimnazije traže da se direktor javno izvini đacima i profesorima i krivičnu odgovornost osoba koje su učestvovale u zastrašivanju đaka. Nismo, međutim, videli ni sekund snimka direktora novosadske gimnazije dok kleči ispred ulaza u školu, iako je u tom položaju proveo nekoliko sati tog dana.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by zoomer (@zoomer_rs)

Značajno veća pažnja posvećena je sastanku premijera Miloša Vučevića sa članovima Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) – ukupno minut i 48 sekundi, naspram minut i sedam sekundi koliko su zbirno dobile studentske i đačke blokade.

Voditelj je u najavi pročitao da je premijer izjavio da je Vlada „ispunila sve zahteve studenata“ i da je „sve ostalo čista politika“, a podsetio je i da se SKONUS „nedavno oglasio saopštenjem u kojem navodi da se na blokadama ističu politički ciljevi, što je odvajanje od prvobitnog cilja – rasvetljavanja nesreće u Novom Sadu“. RTS nije podsetio na studentske zahteve i nije ništa pitao studente u blokadi.

Na najavu spikera bile su nalepljene izjave premijera i predsednice SKONUS-a Margarete Smiljanić, koja je poručila da su studentima potrebni odgovori kako će nastava biti organizovana i da li će biti ispitnih rokova u januaru i februaru.

Smiljanić je, inače, bila predsednica Upravnog odbora Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB), organizacije poznate po CINS-ovoj priči da su u njenom sedištu deljene pare za SNS kol centre uoči izbora prošlog decembra. Gledaoci RTS-a ni to nisu mogli da znaju.

Zatim je emitovano još nekoliko priloga i vesti iz kategorije „društvo“, pa je usledila kultura. Dalje znate – sport i vremenska prognoza.

A onda špica sa imenima urednika drugog Dnevnika – Dušana Ubovića i Bojane Mlađenović. Istih onih koji su uređivali Dnevnik 5. decembra, kada su – u najboljem maniru RTS-a iz devedesetih godina, studente označili kao plaćenike koji se fizički obračunavaju „zbog raspodele novca koje dobijaju za organizaciju protesta“.

Naslovna fotografija: Dnevnik 2 RTS-a/Screenshot