Kako je gruzijska vlast pripremala teren za zakon o stranim agentima?

U predlogu koji je stigao do parlamenta, stajalo je da bi kao „strane agenture“ bile označene sve medijske kuće i organizacije koje više od petine svojih finansijskih sredstava dobijaju od „strane sile“. Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da ga povuče. Spornom pravnom aktu prethodila je atmosfera slična onoj u kojoj je zakon o „stranim agentima“ usvojen i u Rusiji 2012. godine. Nini Gvilia za Istinomer kaže da su prethodnih meseci u Gruziji bili pojačani anti-zapadni narativi.

„Glavne poruke su bile da su nevladine organizacije i neke opozicione stranke agenti Zapada i Sjedinjenih Država u Gruziji i da pokušavaju da naprave nered koji na kraju ima za cilj da uvuče Gruziju u rat zajedno sa Ukrajinom protiv Rusije“, kaže Gvilia za Istinomer i dodaje da su se u tome jasno videla „nastojanja da se javno mnjenje okrene protiv ovih aktera“.

Gvilia naglašava da su u ovoj propagandi bili angažovani provladini akteri koji su se predstavljali kao stručnjaci i pokušavali da proguraju tezu da su određene organizacije zapravo „agenti“ i da je potrebno uspostaviti poseban zakon za kontrolu njihovih aktivnosti.

Kada je u parlamentu Gruzije napravljen prvi korak ka usvajanju novog zakonskog okvira, građani su se okupili i pred vlasti izašli sa transparentima „Ne ruskom zakonu“, gruzijskim i zastavama Evropske unije. Na zahtev koji su postavili prvo im je odgovoreno suzavcima, vodenim topovima i gumenim mecima.

Sagovornica Istinomera Nini Gvilia objašnjava šta je ovaj protest činilo drugačijim u odnosu na druge.

„Ovo je bio protest bez presedana jer su ljudi iz različitih sektora, poput sporta, kulture, akademske zajednice, studenti, diplomate, političari, organizacije civilnog društva i građani bili na istoj strani protiv zakona jer je bilo jasno da sa ovakvim zakonom Gruzija ne može dobiti pristup EU i izgubiće šansu da dobije status kandidata“, kaže Gvilia i napominje da je tokom dva dana velikih demonstracija značajno bilo i angažovanje mladih.

Pre nego što je predlog zakona u načelu prihvaćen u parlamentu Gruzije, na to koliko je opasan upozorile su brojne medijske kuće, nevladine organizacije, Evropska federacija novinara…

***

Gruzijska vlast, kažu njeni kritičari, više gleda ka Moskvi nego ka Briselu. Naša sagovornica navodi da je vidljivo mnoštvo dezinformacija, diskreditujuće kampanje na internetu i na društvenim mrežama protiv opozicije, aktivista, predstavnika medija i civilnog sektora.

Na pitanje da li je odustajanje od ovog zakona samo privremeno zatišje kako bi se smirila situacija ili vladajuća koalicija zaista više neće vraćati ovakav zakon u parlament, Nini Gvilia u svakom slučaju prednost daje reakciji Gruzijaca.

„Za sada se ništa ne može predvideti, ali ono što su svi videli i mi znamo je da ljudi neće dozvoliti bilo kakve inicijative koje bi dovele evropsku budućnost Gruzije u opasnost. Stoga, ako poslanici pokušaju da modifikuju zakon i ponovo ga pokrenu, verujemo da će još više ljudi izaći na ulice da brani Gruziju od rusifikacije“, kaže istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju.

Evropska budućnost, o kojoj govori sagovornica Istinomera, u junu 2022. godine samo je potvrđena, ali ne i ozvaničena. Tada su status kandidata za članstvo u EU dobile samo Ukrajina i Moldavija, a Gruzija je dobila 12 preporuka koje mora da ispuni kako bi u sledećoj podeli karata prošla kao i ove dve zemlje.

Šta se dešavalo u Gruziji prethodnih dana?

Desetine hiljada građana, koji su dva dana protestovali u glavnom gradu Gruzije, reklo je „Ne ruskom zakonu“. Policija je na protest građana odgovorila suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima i hapšenjem učesnika. Vladajuća stranka Gruzijski san odlučila je da ga „bezuslovno“ povuče iz zakonodavne procedure. U saopštenju koje je objavljeno nakon razgovora koalicionih partnera vlasti navedeno je i da je zakon o „stranim agentima“ javnosti predstavljen „u lošem svetlu i na pogrešan način“.

Naslovna fotografija: Canva