Kako je guvernerka hvalila bahreinski dinar

U pravu je guvernerka Jorgovanka Tabaković kada kaže da je dinar druga najjača valuta na svetu. Ali nije u pravu kada tvrdi da je reč o srpskom dinaru.  Druga najjača valuta na svetu, zapravo, je bahreinski dinar. Na listi najjačih valuta ove godine našla su se čak tri dinara (kuvajtski, jordanski i bahreinski), ali nijedan nije naš.

“Ne mogu da razumem da me neko pita da li je dinar tempirana bomba, a dinar je od strane Blumberga, nimalo prijateljski nastrojenog prema meni ili Srbiji, proglašen u ovoj godini drugom najjačom valutom u svetu“, rekla je guvernerka nedavno  gostujući na RTS-u.

Prvo, Blumberg poslednjih meseci uopšte nije objavljivao liste najjačih valuta na svetu. Ipak, sudeći prema nekim drugim referentnim izvorima, a posednji od njih je iz septembra ove godine, naša nacionalna valuta nije na spisku najjačih. U prvih 10 su: kuvajtski dinar, bahreinski dinar, omanski rijal, jordanski dinar, britanska funta, gibraltarska funta, kajmanski dolar, evro, švajcarski franak i američki dolar.

Blumberg je o dinaru, istina, pisao u martu ove godine. Ali ne u kontesktu jačine nacionalne valute već u kontesku državnih dužničkih papira. Srpski mediji su preneli vest prema kojoj je ova američka agencija srpski dinar proglasila za drugu najjaču valutu na svetu. Što, zapravo, nije tačno. 

Istina je da Blumberg tada srpske obveznice proglasio “najboljima u regionu“, zbog toga što su prinosi za investitore u tom trenutku bili veliki. Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) u to vreme je treći put za sedam meseci smanjio referentnu kamatnu stopu, a Blumberg je taj potez opsao kao dodatni podsticaj za otimizam investitora koji trguju dužničkim papirima. Jer, su srpske obveznice tada po atraktivnosti nadmašile regionalne dužničke papire. U to vreme prinos, odnosno zarada ulagača u dolarima, bila je najveća na srpskim obveznicama i iznosila je pet odsto. To je znatno više od prinosa na poljske (četiri odsto),  rumunske (3,5 odsto)  i  bugarske (1,4 odsto) obveznice. Srpske obveznice su, na Blumbergovoj listi iz marta, proglašene za najatraktivnije među dužničkim papirima od ukupno 32 zemlje regiona.

Blumberg je tada o Srbiji pisao kao o kuriozitetu, jer je u vreme dok neke zemlje Evrope zaoštravaju svoju motenarnu politiku, ovdašnja centralna banka popuštava stege. O tome američka agencija izveštava sa simpatijama. Iznose i prognoziu da naša zemlja u skorijoj budućnosti neće imati razloga za povećanjem  kamatnih stopa , jer je inflacija niska, a dinar jača.

Dinar se nije našao čak se ni na referentnim listama najjačih svetskih valuta tokom 2017. godine, koje su objavljivane početkom 2018. godine, iako je tada značajno ojačao. U odnosu na evro bio je jači za više od četiri odsto, a u odnosu na dolar za čak 18 odsto.

Za srpski dinar 2018. godina je  bila stabilna i srednji kurs se uglavnom vrteo oko 118 dinara za evro. Tako je, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) naša nacionalna valuta od početka godine, u odnosu na evro jača za 0,2 odsto. U poređenju sa američkim dolarom, dinar je čak slabiji za 4,4 odsto.

To naravno ne znači da je dinar slab. Ali je, takođe, paradoksalno da jaka nacionalna valuta nije ogledalo jačine privrede. Naprotiv. Na listi koju redovno objavljuje Svetska banka, koja meri proizvodnu snagu svetskih ekonomija, Srbija se nalazi na 73. poziciji od ukupno 187 zemalja sveta. Pre nas na ovoj listi, od zemalja regiona nalazi se Slovenija (22. pozicija), Hrvatska (40), Bugarska (63) i Rumunija (64).  

Ekonomisti, takođe, upozoravaju da jak dinar stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz. Odnosno, čini skupljim prodaju preko granice, jer po istoj ceni za istu robu, izvoznici, dobijaju manje. Stručnjaci, takođe upozoravju i da jačanje dinara utiče i na rast nekih spoljnih neravnoteža. Tako, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i urednik Kvartalnog monitora upozorava da to utiče na rast trgovinskog deficita, ali i na rast tekućeg platnog bilansa.