Kako je izbor istaknutih pravnika pao u senku vinjaka, pomija i Tarzana #Parlament
I ustaše i lopovi i kofe s pomijama i majmun Ćita i vinjak i fudbal i javna kuća, sve su to u nekom trenutku bile teme skupštine u dva dana prve sednice redovnog prolećnog zasedanja. Ako tome dodamo neprekidnu zamenu teza, kršenje poslovnika i isključivanje mikrofona poslanicima opozicije, opšti utisak je da se u skupštini sve može desiti, osim da građani čuju, na primer, zašto je neki od predloženih istaknutih pravnika bolje rešenje od drugih i zašto baš on treba da postane član Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaca. Od početka rasprave videlo se da niko nema nameru da se potrudi i obezbedi dvotrećinsku podršku ovim važnim kadrovskim rešenjima. Na kraju je za člana Visokog saveta sudstva izabran samo Aleksandar Popović iz Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, a sve ostale izabraće - petočlana komisija
Ako se ovakva atmosfera u skupštini nastavi, poštenije bi bilo da televizije umesto skupštinskih sednica prenose sastanak predsedništva Srpske napredne stranke ili samo monologe predsednika te stranke i predsednika države Aleksandra Vučića iz kojih građani Srbije i sada saznaju mnogo više o svojoj budućnosti nego od narodnih poslanika. Uostalom, za vreme trajanja sednice koja se čekala od početka marta, skupštinski hol je bio pun novinara, ali su Javni servis i veći deo televizija sa nacionalnom frekvencijom izostali.
Niko ne zna za kog će da glasa
Ideja da se istaknuti pravnici za VSS i VST biraju dvotrećinskom većinom trebalo bi valjda da znači da se o njihovom izboru postigne skoro konsenzus, kao što su dobili podršku dve trećine članova Odbora za pravosuđe. (Mi smo taj proces pratili, čitali biografije, slušali predstavljanja.)
U danu kada je Vladimir Đukanović, koji predsedava nadležnim odborom, u ime predlagača trebalo da objasni ko su tih 16 stručnjaka od kojih poslanici treba da izaberu osmoro, po četvoro za svaki savet – Đukanović se nije pojavio na početku. Tako je i pre izbora ispalo da o kandidatima niko nema ništa lepo da kaže. Sa druge strane i oni koji sumnjaju u to kako će istaknuti pravnici u budućnosti raditi, to mišljenje zasnivaju na svojim pretpostavkama.
Najbliže konkretnoj kritici bila je poslanica Zeleno-levog kluba Jelena Jerinić koja je ponovila stav svoje poslaničke grupe da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad saveta, te da se nijedan od kandidata i kandidatkinja do sada nije istakao u kritikovanju vlasti.
„Među kandidatima su profesori i profesorke pravnih fakulteta od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu sadašnjeg predsednika Republike, pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA, partner u advokatskoj kancelariji bliskog prijatelja ministra Vesića, funkcioner Pravosudne akademije i član izbornih komisija tokom izborne krađe devedesetih”, rekla je Jerinić, ali ni ona nije pomenula imena.
Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve” Milenko Jovanov odgovorio joj je da to nisu argumenti.
„Vi tražite da istaknuti pravnici budu oni koji su se, citiram, istakli u kritikovanju vlasti. Biografija im je nesporna, mogu da imaju politička uverenja, ali ako su ta politička uverenja suprotna vladajućoj stranci i vlasti. To je ono što ste vi rekli. Pa, to je ponovna politizacija. Mi to nećemo”, rekao je Jovanov.
O temi je govorio i lider Pokreta slobodnh građana Pavle Grbović koji je podsetio da je kandidate između ostalog pitao zašto kao pravnici nisu reagovali povodom rušenja u Savamali.
„Odgovore koje sam tom prilikom dobio, odnosno koje nisam dobio pokazuju da većina kandidata nije položila ispit dostojnosti, ali jeste položila ispit političke podobnosti onoj većini čije glasove očekuju da bi se našli na tom mestu i ja im unapred čestitam imenovanje na te funkcije. Njima, njihovim porodicama, njihovom okruženju će od sutra život biti bolji, ali građani Srbije sa tim nemaju ništa. Oni od sutra neće živeti ni u pravednijoj, ni u srećnijoj, ni u sigurnijoj Srbiji”, rekao je Grbović.
Poslanik DS Miodrag Gavrilović takođe se osvrnuo na javno slušanje u kojem je učestvovao motivisan željom da vidi ko su ti ljudi.
„Po čemu su oni istaknuti ako ih niko ne poznaje, ni javnost, ni narod? Mi smo predstavnici naroda. Narod ne zna ko su ti pravnici, a treba da ih biramo jer su istaknuti”, rekao je poslanik. On je bio jedan od retkih koji je naveo tačno za kog misli da ne treba glasati:
„Hoćete li glasati za Žikicu Dronjka? Hoćete li? Hoćete li glasati za Nenada Tešića koji je maltretirao sve vreme Jelenu Jerinić dok smo bili na ispitivanju? Za koga ćete da glasate? To je vaše lice.”
Predlagač Vladimir Đukanović prvog dana je govorio jednom citirajući misao da „dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati, te dodao da „pravosuđe ne radi dobro, jer da radi, ovaj gospodin bi bio u zatvoru”, obraćajući se poslaniku Narodne stranke Miroslavu Aleksiću.
A na kratko se pojavio i drugog dana rasprave i opet da bi odgovarao na optužbe opozicije. Odgovarajući Gavriloviću ponovio da je od početka protivnik svih ovih promena, da je protiv promene Ustava, da se bivša vlast na to obavezala, a sada je na njemu da to sprovodi. Pohvalio je proces, izrazio sumnju da će iko dobiti dvotrećinsku većinu, rekao da nema nikakvog dogovora.
„Nemam pojma ko će biti izabran, niti sam i sa kim pričao, niti imam pojma ko je uopšte čiji favorit ili šta god. Glasaću onako po nekom svom nahođenju kako smatram da se neko predstavio”, rekao je Đukanović i odmah podvukao da se više neće javljati za reč. Pa se ipak javio da odgovori Mariniki Tepić iz SSP-a:
„Za razliku od vas ne pada mi na pamet da ikada vršim bilo kakav pritisak ni na sudije ni na tužioce. Nikada u životu to nisam radio. Ja smem ovde i Bibliju da donesem i u četvoro dece da se zakunem, a vi, ovo što radite i što presuđujete ljudima u medijima, to je nešto što je najstrašnije.”
„Stvarno, kada vas neko sluša da je prvi put suza da mu potekne od vaše borbe za depolitizaciju pravosuđa. Ko je uveo televizijska suđenja? Ko se uključuje uživo po Pinkovima i Hepijima, da najavljuje optužnice, da presuđuje nevinima, da krivce oslobađa, da im obezbeđuje odbranu na televizijama tim istim, da igraju kolo dok prete žrtvama i svedocima. Ko je uveo televizijska suđenja? Vi, vaš predsednik ili mi, hajde da se podsetimo malo”, nastavila je Tepić raspravu. I da je sreće da je sve bilo u ovom tonu i o ovoj temi, to bi bio praznik demokratije.
I dok smo kod pravnika, na kraju je za člana Visokog saveta sudstva izabran samo Aleksandar Popović iz Beograda zaposlen u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, a koji je na predstavljanju rekao da u pravosuđu ima mnogo problema, da je pisao brojne pritužbe na rad suda, ali da mu nikad nisu usvojene te da želi da se to promeni. Sve ostale izabraće komisija u čijem su sastavu predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Ustavnog suda i Republički javni tužilac.
Zaštitnik građana biće tu do 73. rođendana
I dok sva javna slušanja, konkursi i sednice odbora nisu bile dovoljne da poslanici izaberu istaknute pravnike, istakao se Zoran Pašalić, koji je izabran na novi mandat od osam godina, iako ove godine puni 65 i stiče uslov za penziju. Pašalićev rad na sednici skupštine hvalili su poslanici vladajuće stranke rekavši da je reagovao uvek kada je to bilo potrebno, opozicija mu je zamerala da se držao po strani mnogo puta kada su ljudska prava bila ugrožena.
Zoran Pašalić bio je jedan od pet kandidata za budućeg Zaštitnika građana, pored njega na listi onih koji ispunjavaju uslove za ovu funkciju bili su i Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš Janković i Robert Sepi. Međutim poslaničke grupe podržale su samo Miloša Jankovića, Zorana Pašalića i Natašu Tanjević. Pašalića konkretno - poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, Jedinstvena Srbija, Savez vojvođanskih Mađara, Socijaldemokratska partija Srbije, Ivica Dačić SPS, PUPS Solidarnost i pravda, Za pomirenje - SPP i DPSHD.
Samo predstavljanje kandidata pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo pre nekoliko dana bilo je nesrazmerno. Zoran Pašalić se zadržao skoro dva sata predstavljajući se i odgovarajući na pitanja, dok su preostala dva kandidata za stolom Odbora provela po pola sata.
„Moje predstavljanje je ono što sam uradio za pet i po godina, a mislim da sam uradio mnogo”, rekao je na početku Pašalić.
On je nabrajao postignute rezultate, poput toga da je Zaštitnik građana 2022 godine rešio 92% predmeta, da je otvorio vrata ove institucije i da je uspostavio jedinstvenu platformu za registraciju svih napada na novinare.
I na kraju, još jedan mandat dobio je i državni revizor i članovi saveta, izabrana je komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ali je taj deo u svim medijima eventualno pomenut, ili nije.
Urušavanje institucije
Sa svakim novim zasedanjem predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić i njegovi saradnici, pre svih Milenko Jovanov, ali i pojedini poslanici opozicionih stranaka, malo po malo urušavaju instituciju u kojoj sede.
Od izbora tema, rečnika, zamene teza, do otvorenog neprijateljstva koje se graniči sa govorom mržnje. Atmosfera je takva da su jedni druge dehumanizovali, da se netrpeljivost oseća u svakoj reči i da u ovom sazivu skupštinu čine ljudi koje ne možete, na primer, zamisliti kako zajedno piju kafu.
Najupečatljiviji primer je odnos prema poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti (iz poslaničkog kluba Moramo-Zajedno), koji jeste iskoristio govornicu da umesto o dnevnom redu govori o dešavanjima u Žagubici i predsedniku te opštine Safetu Pavloviću, (poznatom o tome što se hvali da njegovi sugrađani glasaju kao Severna Koreja) a koji, kako tvrdi Jovanović, maltretira građane.
U žaru rasprave koja je stigla do polemike da li Jovanović pije više vinjaka ili predsednik Vučić vina, Jovanov je rekao da je poslanik opozicije „naišao na tvrdo, pa dobio po labrnji”.
Šta je usledilo ne može da se prepriča.
Jovanović: Milojko, jel ti to meni pretiš?!
Jovanov: Vidi, prvo, nisam Milojko, a i da jesam Milojko…
Jovanović: Sad si Milojko!
Orlić: Nemojte da vičete sa kraja na kraj sale.
Jovanov: Vidi Ćita, da ti Milojko nešto kaže, slušaj me, Ćita, sada, pošto si od sad Ćita, pošto nije važno ko se kako zove, nego kako koga nazivamo, slušaj me, Ćita, Tarzan nek te drži vezanog, jer Ćita može da nastrada bez Tarzana.
I jeste, bilo je više nego neprijatno za slušanje.
I nećemo ovde stati. Ima još. Na primer kad govor poslanika Zeleno-levog kluba Radomira Lazovića koji kaže da je bruka što nam Pink proizvodi oružje i da, kada bi pravosuđe bilo nezavisno, u zatvoru bi bio ceo državni vrh – Jovanov oceni kao splačinu, a onda uđe u nadvikivanje sa Srđanom Milivojevićem iz DS-a.
Jovanov: Ovo je jedna splačina od govora, pomije u koje je udrobljeno sve i svašta…
Milivojević: Prijatno!
Jovanov: Ja to ne jedem, ali mi je drago da ti je to palo na pamet da se to jede. To znači da to iskustvo imaš, u redu je. Ponesi i kašiku. Iskreno rečeno, ne bi me čudilo da te vidim ovde kako jedeš splačine iz kofe neke. Ne bi me iznenadilo.
I za ovaj put je dovoljno. O tome čiji je deda bio ustaša, ko je bio plaćen iz inostranstva da ruši časni režim Slobodana Miloševića, ko je kome pokazivao neprimerene gestove – biće još prilike.
Jer nova sednica već je počela, a poslanicima je uvek dosadno da pričaju samo o zakonima. Doduše, neki od njih su ovih dana rešili da se „primire” jer im je Orlić obećao da će da pita Vučića da, ako bude imao vremena, dođe u narednih mesec dana i sa poslanicima razgovara o evropskom predlogu o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je on već prihvatio. I dozvolio je da predlažu dopunu dnevnog reda koju će većina odbaciti. Još kad bi pristao da poštuje poslovnik i umesto što im drži predavanja iz klupe, siđe među kolege i zatraži reč – bila bi to „velika pobeda parlamentarizma”. Jer poštovanje poslovnika od strane onoga ko se o njegovoj primeni stara za sada je – misaona imenica.