Kako je nastao Ljubiša Preletačević Beli i kako je nestao sa sopstvene izborne liste

Javnost je već upoznata: Gradska izborna komisija (GIK) grada Beograda je u noći između srede i četvrtka ponovo proglasila izbornu listu pod nazivom „Ljubiša Preletačević BELI – Zato što volimo BELOVGRAD“. Usvajanje ove liste bio je najbolji pokazatelj koliko je daleko odmakao proces digitalizacije za kojeg se zalaže predsednica vlade Ana Brnabić, i koliko je efikasna postala državna uprava – koja se još zemlja može pohvaliti podatkom da je u njoj moguće legalno promeniti ime i prezime i dobiti novu ličnu kartu za manje od 24 časa?

No, o ovim uspesima i napretku državnih mogućnosti ćemo kasnije; najpre da vidimo šta se sve događalo – a sve je bilo brzometno: Upravni sud je u utorak uveče (20. februara) doneo presudu kojom se poništava prvobitno rešenje GIK-a (doneto kasno uveče 17. februara), kojim je proglašena izborna lista Preletačevića Belog – jer sporazum o formiranju grupe građana ne sadrži naziv izborne liste, o čemu je Istinomer već pisao.

Takođe, Upravni sud je u presudi naveo da je GIK trebalo da „podnosiocu izborne liste naloži da u propisanom roku sačini aneks sporazuma o obrazovanju grupe građana kojim će se odrediti naziv izborne liste i eventualno nosilac izborne liste“, te da, ako lista ima nosioca, mora da bude dostavljena njegova pismena saglasnost.

Tu je Luka Maksimović – do juče alias Ljubiša Preletačević Beli – bio u problemu: nije postojala osoba koja bi mu mogla dati tu saglasnost, jer je Beli – do juče – bio fiktivna, izmišljena ličnost.

Ovu presudu GIK je dobio nešto posle ponoći, dakle, već je bila sreda, 21. februar. Odmah u sredu pre podne održana je sednica GIK, na kojoj je, prema presudi Upravnog suda, donet zaključak kojim se ustanovljava da izborna lista Belog sadrži nedostatke, i kojim se nalaže ovlašćenom podnosiocu liste Luki Maksimoviću da najkasnije u roku od 48 sati otkloni nedostatke.

Više članova GIK se na toj sednici javilo i zatražilo da u zaključak eksplicitno uđe konkretan nalog da ponovo prikupi potpise. Predsednik komisije Zoran Lukić se u potpunosti saglasio sa time.

„Predsednik Komisije je potom ukazao prisutnima, da ako podnosilac liste mora da menja naziv, što je stav i Upravnog suda, onda mora da menja i potpise, jer isti ne odgovaraju izjavama priloženim u papirnoj i elektronskoj formi“, piše u Zapisniku sa ove 23. sednice GIK-a.

Sledeća sednica je bila zakazana za 22h istog dana, pa pomerena za sat vremena, i onda je na njoj „pukla bomba“: Pojavio se čovek sa ličnom kartom izdatom na ime Ljubiša Preletačević Beli, koji je dao saglasnost da njegovo ime bude na izbornoj listi. Lična karta novostvorenog Belog bila je izdata tog dana, 21. februara 2018, i istog dana i overena kod notara Gorana Andrića. Prema pisanju BIRN-a, notar Goran Andrić je brat supruge ministra zdravlja Zlatibora Lončara, Vesne Lončar.

Izborna lista Belog: pre…

S obzirom na to da Ljubiša Preletačević nije postojao do srede, 21. februara, bilo je nužno ili da Luka Maksimović ponovo skupi neophodne potpise (s obzirom da bi bio primoran da promeni ime liste), ili da neko promeni svoje rođeno ime u ime fiktivnog lika, kako bi dao saglasnost da njegovo ime bude na listi Luke Maksimovića.

Taj neko je nađen: prema izjavama koje su u četvrtak uveče stigle iz izbornog štaba Luke Maksimovića, reč je o Ognjenu Maksimoviću, rođenom 1993. godine, inače kandidatu za odbornika na prvoj, originalnoj listi Belog pod brojem 19. 

I pre nego što je zvanično objavljeno, moglo je da se zaključi ko je novi Beli: ispod nevešto i nedovoljno sakrivenih ličnih podataka koji su predati GIK-u kasno u sredu uveče moglo se videti da je novi Ljubiša Preletačević Beli rođen 1993. godine i da ima isto prebivalište – istu ulicu i broj u Mladenovcu kao Ognjen Maksimović.

Ognjena Maksimovića nema na novoj, ponovo proglašenoj listi – umesto njega, na mestu broj 19 nalazi se Igor Nobilo, rođen 1972. godine, koji je na prvobitnoj listi bio na poslednjem, 38. mestu. Nova lista sada ima 37 kandidata za odbornike – Maksimović je, očito iz opravdanih razloga – izostao sa nje.

…i posle „vaspostavljanja“ Ljubiše Preletačevića

Novi Beli se potrudio da svoje naloge na društvenim mrežama prebaci na novo ime, ali Fejsbuk reaguje sporo, pa tako nalog novog Belog – liweron1970 – Gugl i dalje vodi pod imenom Ognjen Maksimović.

Takođe, zaostao je i YouTube nalog „liweron“, koji je i dalje potpisan sa „Ognjen Maksimović“, uz fotografiju brkatog momka koji neodoljivo podseća na novog Belog, kako sa Fejsbuk strane, tako i sa nove lične karte, čija se fotografija proširila kasno sinoć društvenim mrežama.

No, sve to je manje bitno.

Važnije od toga jeste sledeće – ljudi koji su davali potpise za ovu listu, davali su je znajući da Ljubiša Preletačević Beli ne postoji, da je izmišljen lik, i da je alijas Luke Maksimovića. Da li su ovi ljudi dovedeni u zabludu kada se u sredu uveče pojavio „stvarni“ Preletačević?

A još važnije – ključno, čak – jeste sledeće: kako je moguće da neko za tako kratak rok legalno promeni ime i dobije novu ličnu kartu? Recimo, prema sajtu e-Uprave, u Loznici, u Novom Pazaru, Knjaževcu ili Kikindi proces promene imena (samo promene imena, ne i izdavanja lične karte!) traje od 30 do 60 dana. 

Ovo nije čudno, s obzirom na to koja sve dokumenta i radnje je potrebno obaviti, podneti i izvaditi da bi se promenilo ime i prezime:

No, novorođenom Belom je ovo uspelo u izuzetno kratkom roku – očigledno uz „malu pomoć prijatelja“ na odgovarajućim mestima. Na konferenciji za štampu u četvrtak uveče, iz izbornog štaba Belog objavljeno je da je Ognjen Maksimović podneo zahtev za promenu imena još 6. februara, kao i da su „stručne službe Gradske izborne komisije urgirale kod nadležnih institucija da se lična karta izradi u najkraćem roku“. 

Ako ovu izjavu uzmemo kao tačnu – mada za nju nisu pruženi uverljivi dokazi – iz nje izlaze sledeća pitanja: šta bi se dogodilo da nije bilo prigovora GIK-u na prvo proglašenje liste Belog, ili, da je Upravni sud nije doneo presudu kakvu je doneo? Tada bi Ognjen Maksimović i dalje bio na listi, na 19. mestu, a s obzirom da su „stručne službe GIK urgirale“, Ognjen Maksimović se danas više ne bi tako zvao, i na listi Belog bi ostao „nepostojeći“ čovek.

Takođe, sledi i pitanje brzine postupka: kako je moguće za 15 dana promeniti ime i dobiti novu ličnu kartu? Koliko je trajao proces promene imena, a koliko proces dobijanja lične karte? I kako to stručne službe GIK „urgiraju“, zbog čega, i kome? Zanimljivo je i da je novom Belom ličnu kartu izdala Policijska uprava za grad Beograd, a ne opštinska policijska uprava, kao svim ostalim smrtnicima. 

Jer, ako je država bivšem kandidatu za odbornika jedne male liste omogućila da za manje od jednog dana izmeni ime i dobije ličnu kartu, to onda pokreće mnoga veoma ozbiljna pitanja i veoma opasne mogućnosti: ako je Ognjen Maksimović postao Ljubiša Preletačević Beli za manje od 24 časa, ko garantuje da se pred zaključenje biračkog spiska (72 sata pre početka izbora) neće odjednom pojaviti čitava armija od više hiljada ljudi sa svežim ličnim kartama, koji su sveže ugurani u birački spisak, i sa „poželjnim“ stranačkim svetonazorom? 

Sva dešavanja na Gradskoj izbornoj komisiji i u okviru izbornog procesa (šta li se sve događalo pre nego što je javnost dobila mogućnost da prisustvuje sednicama, mesec dana od prve sednice?) predstavljaju izuzetno krupan i odlučan korak u smeru suprotnom od demokratskih, ravnopravnih i fer izbora. Nije daleko od pomisli da bi i svakolika opozicija mogla da na sledećim izborima zaigra prljavo: da svaka lista osnuje svoju grupu građana, i da za nosioca nađe (ili napravi, po modelu „Belog“) po jednog Aleksandra Vučića. Tako bi građani napokon dobili mogućnost da biraju samo između više varijanti Aleksandra Vučića. Kad je bal…