Prodaja jedne od naših najprofitabilnijih kompanija – „Telekoma Srbija“ prolazi bez javne rasprave o modelu privatizacije. Da li je bolje da se „Telekom“ proda tenderom, izlaskom na berzu ili treba izvršiti dokapitalizaciju? Koji je to model prodaje koji obezbeđuje najvišu cenu ili uspešno poslovanje, širenje, rast…? Na ova pitanja stručna javnost nije dala odgovore iako prodajemo, kako to neki kažu, „porodičnu srebrninu“, jednu od malobrojnih kompanija, od koje možemo da očekujemo značajnija sredstva u državnoj kasi.
Jedina polemika koja je u javnosti otvorena bila je u vezi sa time da li „Telekom“ uopšte treba da prodajemo ili ne. Međutim, i pored zalaganja velikog dela stručne javnosti da se državni operater ne prodaje, Vlada Srbije ipak se odlučila na taj korak. Raspisan je javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda za učešće u prodaji „Telekoma“, ali to još ne znači da će se on i prodati, kako to kaže premijer Vučić. On je kazao da se, bez obzira na raspisan javni poziv, „Telekom“ neće prodavati ukoliko ne dobijemo dobru cenu i garanciju da će ta kompanija poslovati uspešnije. Ne treba, ipak, izgubiti iz vida da je ovo javni poziv za neobavezujuće ponude, što znači da predstavlja samo “opipavanje pulsa” potencijalnih investitora – da se vidi koliko njih je zainteresovano i koliku su cenu spremni da ponude.
Iako stručna javnost nije dala svoje mišljenje, predloge modela privatizacije “Telekoma” na kraju će ipak dati eksperti. Za taj posao Vlada Srbije izabrala je privatizacionog savetnika – francusku kompaniju “Lazar Frer SAS”. Mada je po pisanju pojedinih medija “Lazar” već trebalo da dostavi razrađene modele privatizacije “Telekoma” do građana još nisu stigli njihovi predlozi i analize.
U međuvremenu, dok čekamo da Vlada Srbije predstavi detaljniji plan prodaje “Telekoma“, prvi koji su pokrenuli priču o načinu privatizacije „Telekoma“ bili su članovi Grupacije brokersko-dilerskog društva Privredne komore Srbije. Oni su se založili da se „Telekom“, u prvom koraku svoje privatizacije, listira na Beogradskoj berzi.
Kako je za Istinomer objasnio Nenad Gujaničić, direktor sektora za razvoj „Vajs brokera“, „Telekom“ poseduje sopstvene akcije koje je ranije otkupio od grčkog OTE-a, koje može da ponudi na berzi.
„Predlažemo da se te akcije listiraju na berzi, njima bi i država mogla da pridoda pet do 10 odsto svojih akcija. Najvažnija stvar je da bi ’Telekom’ na ovaj način mogao sam da prikupi kapital za investiranje u razvoj, što je neophodno kako bi držao korak sa konkurencijom. Pored toga, izlaskom na berzu formirala bi se fer cena za našeg teleoperatera i na kraju u ‘Telekom’ bi ušli investitori koji bi mogli da utiču na kvalitet menadžmenta i kontrolišu poslovanje, a to bi sve, na dugi rok, vodilo povećanju vrednosti kompanije“, kaže Gujaničić.
Izlazak na berzu omogućio bi da svi vlasnici “Telekomovih” akcija (građani Srbije su u podeli besplatnih akcija dobili po 31 akciju ovog preduzeća) mogu sa njima da trguju. Ali, po rečima Gujaničića, to ne znači da država mora da proda svoj paket na berzi.
„Naši političari misle da ako firma izlazi na berzu to znači da se ona prodaje. Ne, to znači samo da svaki akcionar sam odlučuje šta će da radi sa svojim akcijama. Pa i država. Mogu odmah da ih prodaju, ali i zadrže. Ovaj model podrazumeva postepenu privatizaciju, tako da se u prvom koraku prikupi kapital za firmu, da se u drugom koraku napravi transparentna firma koja funkcioniše kao i svaka druga na berzi i na kraju da akcionari odluče šta će sa svojim akcijama“, kaže Gujaničić dodajući da i pored toga što je kompanija na berzi, država svoj paket akcija može da proda i putem tendera.
Konkretniji model privatizacije „Telekoma” predlaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija. On smatra da je za našeg teleoperatera najbolje da se privatizuje dokapitalizacijom. To podrazumeva da investitor (ili više investitora) ne otkupljuju već postojeće akcije, već svoj novac daju direktno kompaniji koja onda na osnovu toga izdaje nove akcije. Time se povećava kapital kompanije, ona dobija novčana sredstva koja može da ulaže u tehnološki razvoj i širenje poslovanja. Bušatlija za Istinomer iznosi svoj predlog modela privatizacije „Telekoma“.
„Moj predlog je da se izdvoji 50 odsto akcija koje bismo proglasili preferencijalnim. To znači da one donose fiksni prinos, bez obzira da na to koliki je profit. Te akcije, dakle, uvek donose prihod svojim vlasnicima, ali zato nisu upravljačke. Bitna stvar je da u slučaju kada kompanija nije u stanju da isplati profit, preferencijalne akcije postaju upravljačke. Te akcije bismo dali PIO fondu. Na taj način bismo omogućili da država ubuduće manje izdvaja iz budžeta za penzije“, objašnjava Bušatlija.
Vlasništvo u „Telekomu“ Izvor: www.telekom.rs
Bušatlija navodi da bi u paket preferencijalnih akcija moglo da uđe 30 odsto akcija države Srbije (od ukupno 58 odsto, koliko trenutno poseduje) i 20 odsto akcija koje poseduje „Telekom“. Tako bi u preostalom paketu upravljačkih akcija država i dalje imala 28 odsto.
Ali, i pored toga što bi investitor imao većinski paket upravljačkih akcija, država bi imala većinu u ukupnom broju akcija.
„Na taj način država bi stalno mogla da kontroliše poslovanje kompanije. I u slučaju da ’Telekom’ nije u stanju da isplaćuje preferencijalne akcije, one bi postale upravljačke, što bi značilo da država sa 50 odsto akcija iz PIO fonda i 28 odsto akcija koje su ostale upravljačke, opet ima većinski paket i preuzela bi kontrolu nad „Telekomom“, navodi Bušatlija.
Javnost još nije saznala koje predloge je izneo “Lazar Frer SAS”. Privatizacioni savetnik je trebalo da uradi procenu vrednosti kompanije, ekonomsku i pravnu analizu, kao i analizu tržišta. Nakon ovih analiza trebalo je da predloži modele privatizacije i pripremi vremenski i metodološki plan spovođenja tog procesa. Kada se saznaju ti predlozi, ali i neobavezujuće ponude sa javnog poziva, javnost će imati jasniju sliku sudbine “Telekoma” i, možda, poslednju šansu da utiče na proces privatizacije.
Kolika je vrednost kompanije?
Cena “Telekoma” je i dalje nepoznanica. Pre četiri godine procena je bila da “Telekom” vredi 2,2 milijarde evra, a tadašnja vlada je za paket od 51 odsto kompanije, koliko je želela da proda, tražila minimum 1,4 milijarde evra. Međutim, jedini ponuđač, “Telekom Austrije” ponudio je 1,1 milijardi evra. Sada se procene stručnjaka kreću od nešto više od milijarde do tri milijarde evra.
Ekonomista Milojko Arsić je izneo procenu da ceo “Telekom” vredi između 2,5 i tri milijarde evra.
“Sada je dobar trenutak jer su evropske privrede izašle iz recesije, imaju obilje kapitala, to bi moglo da utiče na ponudu za Telekom”, objašnjava Arsić.
Nenad Gujaničić smatra da bi bio veliki uspeh ukoliko bi neko za “Telekom” ponudio 2,5 milijardi evra.
“Realnije je da procena bude oko dve milijarde. Ali ako bi neko, ipak, bio spreman da ponudi 2,5 milijardi evra za ceo ′Telekom’, tada bi država za svoj deo od 58 odsto mogla da dobije oko 1,5 milijardi evra”, kaže Gujaničić.
Sa druge strane, Mahmud Bušatlija procenjuje da ceo “Telekom” vredi “samo” 1,4 milijarde evra.
“Već godinama pričam da je realna cena za celu kompaniju oko 1,4 milijarde evra. To nema veze sa onim milijardama o kojima neki pričaju. I najverovatnije je da će se toliko dobiti, sem ako nije u pitanju neka politička igra. Recimo, u slučaju da Nemačka ili Austrija daju svojim telekomunikacionim operaterima subvencije da bi se proširili i na Srbiju. Ali, to je teško očekivati”, kaže Bušatlija.
