Poseta Aleksandra Vučića Kini, osim po sporazumima “kojima se ne zna broj”, ostaće upamćena i po izjavi “da je Srbija danas jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi”.
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović
“Šta je odgovor na to da je Srbija jedna od tri najbrže rastuće evropske ekonomije? Šta je odgovor na ovo, jel to tačno ili nije tačno? Kada je Srbija bila jedna od tri najbrže rastuće ekonomije? Pa nikada”, rekao je predsednik u utorak, 18. septembra.
Iako je reč o retoričkom pitanju, mi smo, ipak, detaljno, proverili da li je predsednik u pravu, ili se (opet) preračunao.
Saznali smo, međutim, da stvari ne stoje baš tako kako Vučić tvrdi.
Pre svega, privredni rast Srbije dugoročno zaostaje za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Naime, prema analizama Fiskalnog saveta Srbije (FSS), trend privrednog rasta Srbije je 3 do 3,5 odsto godišnje, a trend zemalja sa kojim bi da se poredimo 4, do 4,5 odsto. Znači, za ceo procenat manje.
Kako kažu za Istinomer u Fiskalnom savetu Srbije, u pojedinim godinama moguće je da privredni rast bude nešto veći ili nešto manji od trenda kada na njega znatno utiču vanredni činioci, kao što je ove godine i slučaj.
Fiskalni savet Srbije/ Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković
“U 2017, odnosno prošle godine, Srbija je imala sušu, samim tim i veliki pad poljoprivrede, kao i probleme u proizvodnji električne energije u prvoj polovini godine. To je privremeno dovelo do manje stope rasta BDP-a u 2017. od trenda. Ostvareni rast BDP-a u 2017. iznosio je 1,9 odsto i bio je praktično najniži u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi”, kažu u Fiskalnom savetu Srbije.
Objasnili su nam, zatim, da u 2018. poljoprivreda ima međugodišnji rast od oko 13 odsto, jer se poredi sa prethodnom – sušnom godinom, a proizvodnja električne energije je u prvoj polovini godine imala međugodišnji rast od skoro 10 odsto.
Ovo su razlozi zbog kojih, prema analizi FSS, Srbija u 2018. ima privremeno jednu od najvećih stopa rasta u regionu, iako je stvarni trend rasta privrede između 3 i 3,5 odsto ispodprosečan.
Dalje, prema statistici Eurostata
dostupnoj i na njihovom sajtu, Srbija je u drugom kvartalu 2018. ostvarila privredni rast od 4,8%, ali je to, ipak, ne svrstava među prve tri zemlje po rastu u Evropi kako predsednik tvrdi. Ispred nje su Irska (9%), Island (7,2%), Malta (5,9%), Turska (5,2%), Letonija (5,3%) i Poljska (5%).
Bilo kako bilo, u Fiskalnom savetu Srbije kažu da privredni rast Srbije, ipak,
još nije održiv.
“Ovu godinu u analizama ne bi nikako trebalo posmatrati odvojeno od prethodne. Srbija je sa rastom BDP-a od 1,9 odsto u 2017. imala najnižu stopu rasta BDP-a u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, izuzev Makedonije. Međutim, da nije bilo suše i problema u proizvodnji električne energije EPS-a, taj rast BDP-a bio bi oko 3 odsto. Slično tome, sada imamo jednu od najvećih stopa rasta BDP-a u Evropi, zato što je uticaj ovih činilaca promenio smer. Naime, isti činioci koji su privremeno doveli do usporavanja sada dovode do privremenog povećanja rasta BDP-a“, zaključuju u Fiskalnom savetu.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope, sa kojima bi trebalo porediti Srbiju, i u 2017. i 2018. ostvaruju rast BDP-a od preko 4 odsto. To znači da su stvarni privredni trendovi Srbije još uvek ispod proseka uporedivih zemalja, bez obzira na trenutno relativno visoke stope.
Podsetimo, Fisklani savet je na ovakav trend upozoravao krajem prošle godine kada su prilikom
ocene budžeta za 2018. i ukazali da će privredni rast biti preko 4 odsto, odnosno veći od 3,5 odsto kako je prognozirala Vlada.
Sličan stav kao Fiskalni savet, ima i Narodna banka Srbije koja je za kraj ove godine prognozirala
ekonomski rast od 4 odsto, a naredne 3,5 odsto.
Najskeptičniji su u Međunarodnom monetarnom fobdu,
čije procene su da će on na kraju ove godine biti 3,5 odsto. Susedne zemlje se bolje kotiraju, pa su procene za Kosovo 4 odsto, Albaniju 3,7 odsto, Bugarsku 3,8 odsto, Rumuniju 5,1 odsto, Mađarsku 3,8 0dsto…
Dakle, kao što vidimo, zbog spoljnih faktora, ekonomski rast varira i nije izazvan potezima države. Drugo, za ovogodišnji relativno viši zaslužan je prošlogodinji izrazito nizak rast BDP-a. Treće, Srbija, prema očekivanjima svih relavantnih institucija na kraju ove godine neće biti među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, jer više od dve zemlje imaju veći ekonomski rast od naše države.
[ISPRAVKA, 23. 9. 2018]: U tekstu su prvobitno pogrešno na dva mesta bili navedeni podaci stope rasta za Srbiju u prvoj polovini 2018, umesto u drugom kvartalu 2018. što je uzeto kao merilo drugih evropskih država.
Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović
