Kako smo od genocida došli do „srebreničkih dešavanja”

Dok su u Memorijalnom centru Potočari sahranjivani posmrtni ostaci 30 žrtava srebreničkog genocida, sa razglasa u centru Srebrenice orila se pesma „Veseli se srpski rode”. U Beogradu je, pak, moglo da se čuje tradicionalno negiranje genocida – u Narodnoj skupštini, na društvenim mrežama i u dobrom delu medija, pre svega tabloidima. U poricanju genocida koristile su se manipulativne tvrdnje i zloupotrebe činjenica kojih smo se naslušali proteklih godina, a i akteri su manje-više bili isti.

Megafon vlasti Dragan J. Vučićević posebno se potrudio da manipulativni narativi o Srebrenici stignu do što više ljudi, koristeći za to svoj tabloid informer, portal i istoimenu, nedavno otvorenu televiziju. Na dan obeležavanja 28. godišnjice genocida i komemoracije nastradalim Bošnjacima, TV Informer emitovao je specijalnu emisiju čija je glavna poruka bila kako je navodno dokazano da genocida nije bilo. Brojni gosti – od poslanika Marjana Rističevića i naprednjaka Vladimira Marinkovića, preko osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina, do sina lidera Srpske radikalne stranke Aleksandra Šešelja, svojski su se trudili da to i „dokažu”.

Najvažnije poruke iz specijalne emisije sutradan su završile u štampanom izdanju Informera, koji je tehnikom izvrnutog ogledala medije u regionu optužio za propagandu i potenciranje genocida. U tekstu pod naslovom „Zloupotreba činjenica traje već skoro tri decenije – Genocidom ubijaju Srbiju”, Srebrenica se prikazuje kao „jedan veliki mit”, kojim „žele da nas žigošu” kao genocidan narod i nateraju da priznamo „lažni” i „nepostojeći genocid”.

Zapaženo mesto u tekstu dobio je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, koji je izneo niz manipulativnih tvrdnji u vezi sa presudama Haškog tribunala:

„Imali smo lažne svedoke i stručnjake, trebalo je unapred prikazati Srbe kao genocidan narod. Dokazano je da u Srebrenici nije bilo genocida, odnosno da nije bilo genocidne namere. (…) Većina stradalih muslimana poginula je u napadima na srpska sela i drugim ratištima, tek mali broj ubijen je nakon zarobljavanja, ali ne iz namere da se unište muslimani, već iz osvete zbog uništavanja srpskih sela.”

Genocid dokazan, presude postoje

Istina je, međutim, da su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove sudili dvadesetorici pojedinaca za zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. i zaključili da masovna ubistva oko 8.000 Bošnjaka predstavljaju zločin genocida. Kao što je Istinomer već pisao, za zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno 700 godina zatvora, a od 20 presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju za zločine u Srebrenici, sedam uključuje presude za genocid.

Na najveće kazne osuđeni su nekadašnji lider bosanskih Srba, Radovan Karadžić, i bivši komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Karadžić je u martu 2019. osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i druge zločine počinjene u BiH, dok je Mladić pravosnažno osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu u junu 2021. za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovječnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u BiH.

Vratimo se ponovo Informeru, koji je u članku od 12. jula, uz komentar „ovo je istina”, izneo zaključke Međunarodne komisije Gideona Grajfa, po kojima nema ni govora da je genocida bilo. Informer je, međutim, prećutao nekoliko važnih činjenica za razumevanje konteksta. Najpre, pomenutu komisiju formirala je Vlada Republike Srpske u februaru 2019, a njen cilj, kako je tada saopšteno, bio je „istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkom regionu u periodu od 1992. do 1995. godine”. Izveštaj komisije, međutim, nije međunarodno priznat, te sadrži zaključke koji su suprotni zaključcima iz nekoliko presuda Haškog tribunala.

Istaknutu ulogu u negaciji genocida u Informeru je imao i Vojislav Šešelj, koji je pred Haškim tribunalom osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. Pored najdublje ukorenjene manipulacije da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da nisu ubijeni samo civili već da je veliki broj „muslimana poginuo u borbama”, Šešelj je izrekao i tvrdnju da je presuda Međunarodnog suda pravde „falš presuda” jer sud uopšte nije ispitivao da li se genocid desio.

Presuda Međunarodnog suda pravde nije „falš”

Činjenice su sledeće – Međunarodni sud pravde u Hagu, u tužbi Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore, utvrdio je u februaru 2007. da je na području Srebrenice 1995. počinjen genocid, ali da on nije učinjen prema uputstvima ili pod kontrolom Srbije i njenih lidera. Podsećamo i da je Skupština Srbije u martu 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, kojom se osuđuje zločin na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, ali bez pominjana termina genocid.

Najzad, u maju ove godine u Hagu su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši šefovi Službe državne bezbednosti Srbije, Jovica Stanišić i Franko Simatović, između ostalog i za streljanje šest zarobljenih civila iz Srebrenice, koje je izvršila jedinica „Škorpioni” u leto 1995. kod Trnova. Uz posećanje da je „Škorpione” osnovala Državna bezbednost Srbije, Fond za humanitarno pravo naglašava da presuda Stanišiću i Simatoviću potvrđuje i da je Srbija učestvovala u međunarodnom oružanom sukobu u BiH.

Šešeljeve laži

Vojislav Šešelj dobio je prostor za smatranje o Srebrenici i u jutarnjem programu TV Happy, gde je Srebrenicu predstavio kao „veliku istorijsku zaveru” Zapada.

„Šta je osnovni cilj Zapada, ne samo to da isprovociraju NATO bombardovanje. Krajem avgusta je već krenulo žestoko NATO bombardovanje Republike Srpske. O tome niko ne govori u poslednje vreme. Neko ko je odlučio da se desi Srebrenica hteo je da spreči što više vremena u budućnosti da se pomire pravoslavni Srbi i muslimani. To je ta velika istorijska zavera”, izjavio je Šešelj 11. jula, na šta mu je voditeljka uzvratila: „Hvala vam na ovom času istorije, mislim da je ovo bilo važno za ispričati”.

Reviziju istorije na svojim stranicama istog dana ispisivao je i Srpski telegraf, u tekstu „Ključni dokaz da Srebrenice nije bilo” – Izginuli u proboju, sahranjeni kao civili”. Ovaj tabloid izneo je manipulativne tvrdnje da je narativ o 8.000 streljanih nametnut presudama Haškog tribunala, te da najveći deo žrtava – oko 3.000, čine pripadnici 28. divizije Armije BiH, koji su, kako se navodi, izginuli u pokušaju da se probiju ka Tuzli i izbegnu kaznu za zločine nad srpskim civilima.

Teza da je reč o „zločinu pojedinaca bez ovlašćenja” potkrepljena je izjavom Priska Nijambe, sudije u Hagu, da „raspoloživi dokazi ukazuju da je streljanje određeneog broja ratnih zarobljenika bilo delo male grupe pojedinaca koji su postupali bez ovlašćenja i u tajnosti, a ne odluka vojnog ili političkog vrha Republike Srpske”.

Iako jeste tačno da je sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije imala izdvojeno mišljenje prilikom izricanja pravosnažne presude Ratku Mladiću, to se ne može predstavljati kao „ključni dokaz da Srebrenice nije bilo” jer je sud Mladića osudio i za genocid. Srpski telegraf izostavio je i činjenicu da je sudija Nijambe navela i da bi umesto izrečene doživotne kazne, Mladića osudila na 20 godina zatvora, „u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i njegovim narušenim zdravljem”. Nije, dakle, rekla da bi ga oslobodila, jer „genocida nije ni bilo”, kao što tvrdi ovaj tabloid.

Još jedan prilog beščašću dolazi sa portala tabloida Alo, koji je 11. jula objavio tekst pod naslovom „Mladićev snimak koji će mnoge iznenaditi: „Vreme je ceo dan bilo pogodno (VIDEO)”. Iako dezinformacije nema, provokacija i klikabilan naslov su očigledni, jer je reč o snimku u kom Mladić govori o skijanju. Usred jula, na Dan sećanja na žrtve genocida, za čiju smrt je odgovoran.

Naslovna fotografija: Canva