Trenutno se cela zemlja bavi nagađanjem kako će se kriza izazvana mogućim sukobom Nikolića i Vučića rešiti, dok su sva ostala pitanja u vezi sa predstojećim izborima pala u drugi plan. Nepoznanica ima, i nisu beznačajne. Na primer, da li će se održati i vanredni parlamentarni izbori, kada će građani Srbije izaći na birališta, dozvoljava li zakon Vučiću da iz premijerskog kabineta vodi predsedničku kampanju.
Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Nenad Đorđević
Nakon što je naciji, nakon višemesečnog poricanja, konačno obznanio da će se kandidovati za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je izbegao da odgovori na pitanje kada će izbori biti održani, uz opasku da mu „ne pada na pamet da o tome sada govori“. Jedino što su građani dobili kao odgovor na pitanje kada će izaći na birališta, bila je konstatacija aktuelnog premijera da će izbori biti raspisani 1. ili 2. marta. Taj datum se poklapa i sa zakonskim rokom za raspisivanje izbora, s obzirom na činjenicu da, prema Zakonu o izboru predsednika republike, izbori za šefa države moraju biti raspisani 90 dana pre kraja mandata aktuelnog predsednika (Tomislav Nikolić je zakletvu položio 31. maja 2012. godine). Istinomer je već pisao o tome koji su sve mogući datumi za održavanje predsedničkih izbora – prvi mogući je 2. april, a poslednji 30. april.
Zakon o izboru predsednika republike kaže da se izbori moraju okončati „u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora“. Međutim, ovakva odrednica ostavlja dosta prostora za različita tumačenja. Šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević smatra da je zakon u ovom delu neprecizan i da ostaje dilema šta se podrazumeva pod terminom „okončanje izbora“.
„Izborni propisi ne daju dovoljno pravnog osnova u kom slučaju se izbori za Predsednika Republike smatraju okončanim, te je shodno tome moguće dvojako tumačenje prema kojem se samo prvi krug izbora mora završiti u roku od 60 dana od dana raspisivanja izbora, ali i tumačenje da u ovom roku moraju biti završeni i eventualni ponovljeni izbori može biti ispravno“, kaže Dimitrijević i dodaje da je bliži tumačenju da bi sve aktivnosti u vezi sa izbornim procesom trebalo završiti u roku od 60 dana.
Za razliku od njega, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar smatra da se eventualni drugi krug predsedničkih izbora tretira kao ponovljeno glasanje i da stoga ono ne mora biti održano u tom roku od 60 dana.
„Izbori su, po slovu toga zakona, završeni danom kada je održan prvi krug. Drugi krug su, zapravo, ponovljeni izbori. Ne kaže zakon da izborni proces traje dok se ne proglase rezultati“, tvrdi Klačar.
Ovakavo tumačenje ostavlja mogućnost da prvi krug izbora bude održan i 30. aprila, dok bi se, ukoliko bude drugog kruga, na birališta izlazilo sredinom maja. Sa ovakvim tumačenjem je saglasan i stručnjak za izborno pravo, advokat Dejan Đokić.
„Mislim da je ispravniji drugi stav, zbog toga što ne možemo ni biti sigurni da će drugog kruga uopšte biti. Pod izbornim ciklusom mislimo sprovođenje izbora, a to ne mora da znači drugi krug, eventualno ponavljanje i proglašenje rezultata“, objašnjava advokat Đokić.
Kampanja u slobodno vreme
Nakon što je odbio da precizira datum održavanja izbora, Aleksandar Vučić je potvrdio i da neće podnositi ostavku na mesto premijera, te da će kampanju za predsedničke izbore voditi u slobodno vreme. Međutim, pitanje je da li mu to Ustav i zakoni dozvoljavaju.
Aleksandar Vučić na mitingu (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Zoran Mrđa
Sagovornici Istinomera ni po ovom pitanju nisu saglasni. Dok izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da ne postoji zakon po kom bi premijer morao da podnese ostavku ukoliko uđe u predsedničku trku, Sofija Mandić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da su Ustav i zakoni vrlo jasni i da Vučić ne može biti na mestu premijera dok se nadmeće za drugu javnu funkciju.
Klačar navodi da se regulisanjem ponašanja funkcionera u kampanji bavi jedino član 29
Zakona o Ageniciji za borbu protiv korupcije, koji se odnosi na zloupotrebu javnih resursa u predizbornoj kampanji.
„Ne postoji zakon koji obavezuje da premijer podnese ostavku. Da li će to da poveća rizik od mešanja predizborne kampanje i državnih aktivnosti, hoće. Da bi se utvrdilo da je došlo do zloupotrebe javnih resursa, mora postojati jasan dokaz i to na nivou da je kandidat državnim kolima otišao na predizborni skup. Političari su poslednjih godina shvatili kako stvari funkcišu i trude se da ne prave tu vrstu prekršaja, te su Agenciji često vezane ruke“, smatra Klačar.
Dodaje i da će u ovoj predizbornoj kampanji biti jako teško razdvojiti državne od predizbornih aktivnosti.
„Biće jako nezgodno u ovoj kampanji tretirati da li je otvaranje fabrike deo državnih ili predizbornih aktivnosti, jer, sa jedne strane, to jeste posao premijera, a sa druge strane se poklapa sa predizbornom kampanjom“, upozorava Klačar.
Za razliku od njega Sofija Mandić iz BCBP-a kaže da i Ustav (član 6), ali i Zakon o Vladi i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije jasno zabranjuju funkcioneru vršenje druge javne funkcije, kao i stvaranje mogućnosti sukoba javnog i privatnog interesa.
Dodaje i da, ukoliko pravnici stanu iza tumačenja po kom Vučić može da ostane na čelu Vlade i vodi predizbornu kampanju u isto vreme, ovakva praksa može postati ustaljena.
Međutim, ako se samo podsetimo prethodnih parlamentarnih izbora jasno je da srpskim političarima, a pogotovo premijeru Vučiću, korišćenje državnih aktivnosti u predizborne svrhe nije strano.
Izveštaj Transparentnosti Srbija je pokazao da je broj aktivnosti javnih funkcionera (pre svega članova Vlade) u tom periodu povećan gotovo tri puta u odnosu na isti period 2015. godine. Ovakvi podaci upozoravaju nas da ćemo verovatno sličan scenario gledati i u ovoj kampanji za predsedničke izbore.
