Kampanja u 300 manipulacija: Lokalni izbori bili u Srbiji, mediji u Njujorku

Kako je počela, tako se i završila. Kampanja za lokalne izbore u 89 gradova i opština u Srbiji ostala je iza rezolucije o Srebrenici. U pregledu prvog poluvremena ovih prolećnih izbora pisali smo o naslovima koji su na prvo mesto stavljali predsednika Aleksandra Vučića i njegovu borbu na dva fronta – na jednom se suprotstavlja članstvu Kosova u Savetu Evrope, na drugom rezoluciji o genocidu u Srebrenici u UN.

U maju, tokom drugog dela kampanje, više pažnje mediji su posvetili drugom frontu, čiji su rovovi bili iskopani u Njujorku. Drugih tačaka, osim tačke „razno”, na dnevnom redu u pripremi naslovnih strana i nije bilo. U toj tački „razno” našlo se i Kosovo, zatim poseta kineskog predsednika Si Đinpinga, pokušaj ubistva slovačkog premijera Roberta Fica. Izbori su se samo provlačili između svih ovih redova. I to onda kada je trebalo da se piše o „vazalima Zapada” u opoziciji, njihovoj „borbi za fotelje” i novcu koji im „stranci sipaju” pred izbore.

I kada je zatvaranjem biračkih mesta označen kraj utakmice, rezultati praćenja medijskih naslova pokazali su nam da je od 3. aprila do 3. juna na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija s nacionalnom frekvencijom bilo više od 300 manipulacija – pristrasnog izveštavanja, netačnih, izmišljenih ili neproverivih tvrdnji, kao i manipulisanja činjenicama.

Boj u Njujorku

Što je bliži bio dan glasanja u Njujorku, tako su sve manje bili bitni Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak i drugi gradovi i opštine u kojima su tekle izborne radnje. 

Sednica u UN u naslovima je najavljivana kao „mučki udar” Zapada, dok su za „frontalni udar” na Srbiju optuženi „ekstremisti” iz regiona kojima je plan da „rezolucijama namaknu omču Srbiji”. Mediji su potom sa naslovnih strana pozivali čitaoce da stanu „svi kao jedan uz Vučića protiv rezolucije kojom hoće da demonizuju Srbe”. Nekoliko dana pre glasanja pročitali smo da je predsednik otišao kod patrijarha, pa u Njujork da „brani Srbe” i da molebanom u hramu Svetog Save počinju „Vučićeva najteža 72 sata”, pošto „hrabro sam izlazi pred najveće sile”.

A kad je, bez obzira na svetleću poruku na kuli Beograd, bilborde, televizije, štampu i portale koji su bili preplavljeni negiranjem genocida u Srebrenici, rezolucija usvojena, tabloidi su proglasili „trijumf” i „moralnu pobedu” Srbije. Aktivnosti srpske delegacije su stale u naslove o „herojskoj bici Vučića”, Srbiji koja je „odbranila i istinu i svoj obraz” i „poraženom” Zapadu kom je „propao plan da nas žigoše kao genocidni narod”.

Vučić, Si, Fico i „ludi ekstremista”

„Posle Njujorka ništa više neće biti isto” jer je „Vučić među liderima novog sveta”. To je bio samo jedan od naslova o rezoluciji i predsedniku Srbije koje smo smestili u kategoriju pristrasnost. U drugim naslovima čitali smo da Vučiću „borbu u Njujorku mu neće oprostiti” i da mu već „spremaju strašnu osvetu”. S druge strane, predsedniku Srbije, koji je na jednoj od naslovnica nazvan i „mašinom”, „divili su se i neprijatelji” koji su ga „hvalili u Sarajevu, Zagrebu, Berlinu”.

Jasna linija između neprijatelja i prijatelja Vučića i Srbije, u jeku kampanje koja je tekla samo u ćoškovima javnog prostora, videla se i u naslovima o Zapadu, kineskom predsedniku Si Đinpingu, Rusima i slovačkom premijeru Robertu Ficu. U tim blokovima mediji su, posle niza poruka dobrodošlice Đinpingu, rekli da je Zapad „crven od besa zbog crvenog tepiha” kineskom predsedniku, a posle atentata na Fica istakli su kako Rusi tvrde da „totalitarni Zapad sada cilja Orbana, ali i Vučića”.

U drugim, redovno neprijateljskim kotama kretao se i kosovski premijer Aljbin Kurti. Njemu je zalepljena etiketa „ludog ekstremiste iz Prištine” kome „baš ništa nije sveto” jer je „zabranio ulazak na KiM patrijarhu Porfiriju”. Isti čovek je, rekli su tabloidi, „posle poraza u Savetu Evrope nastavio teror”. Krajem maja, kada je Kosovo postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO, mediji su to ocenili kao „skandaloznu odluku zapadnih moćnika” i „nagradu” Kurtiju „za progon Srba”.

Opet Vučić i njegovi najteži izbori

S pristrasnim izveštavanjem bilo je i tvrdnji koje smo ocenili kao izmišljene ili netačne. Nakon što smo krajem aprila pročitali da su junski izbori „najopasniji izbori za Vučića” jer su stranci i opozicija skovali „pakleni plan”, a konkretno „sponzori rezolucije o Srebrenici položili sve karte da ga sruše i zaustave Srbiju”, sredinom maja ti naslovi su dobili nešto drugačiju varijantu. Na jednoj od naslovnih strana videli smo da se bliže „najteži Vučićevi izbori do sada” i da 2. jun donosi izbor između dve opcije – „vazala Zapada” i „slobodne Srbije”.

Uz „najteže” izbore čoveka koji nije bio kandidat, išla je i „najveća zamka” koju su mu spremili, pa je u jednom naslovu objašnjena „strategija stranaca da pomognu opoziciji” – „udariti na državu” i „odvojiti” Vučića od izborne kampanje. Opozicioni političari, kada se o njima uopšte pisalo, bili su „hejteri” koji „šire Kurtijeve izmišljotine”, koji se „bore za fotelje” dok se Vučić „bori za Srbiju” i stranci ih „kite milionima”. Nekoliko naslova posvećeno je i oborenim opozicionim listama, pa smo u navodima da su te liste, „pune fantoma”, pokazale „ko je selio birače”, jasno uočili i manipulisanje činjenicama.

Samo finale izbornog procesa, po objavljivanju preliminarnih rezultata i zaključaka o izbornom danu, proteklo je u novoj turi manipulacija. Na naslovnicama prostor su dobili „blistava pobeda” naprednjaka, pošto je Srbija „dala ogromno poverenje Vučićevoj listi”, ali i „teror opozicije” i „hejtera” koji su „pokušali da miniraju izbore”.

Urednici su prepoznali temu – u izjavama predstavnika vlasti

Svi naslovi kojim se veličaju lik i delo predsednika Srbije, a rezolucija tumači kao „žigosanje genocidnim žigom”, pratili su narative najviših državnih zvaničnika. U izjavama predstavnika vlasti slušali smo da je Aleksandar Vučić „najbolji srpski vladar” u „novijoj istoriji” Srbije, a „verovatno i u istoriji srpskog naroda uopšte”, kao i da je Rezolucija o Srebrenici „protiv Srbije i srpskog naroda”, kako je to objasnila predsednica parlamenta Ana Brnabić.

„Naravno da ta rezolucija nosi pre svega političke, ali i pravne konsekvence – i po Republiku Srpsku, i po Srbiju, i pre svega po celokupni srpski narod jer će tom rezolucijom srpski narod biti označen kao počinilac genocida i neko ko je prouzrokovao da se 11. jul obeležava u celom svetu kao dan posvećen žrtvama genocida”, rekao je premijer Miloš Vučević. Novoizabrani direktor BIA, Vladimir Orlić, krajem maja je ocenio: 

„Oni koji su najveći zločinci u istoriji čovečanstva nekom drugom pokušavaju da lepe etikete na čelo i proglašavaju za zločince genocidni narod”.

O „borbi” predsednika Srbije protiv „revizije istorije” govorio je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, a potpredsednica pokrajinske Vlade, Sandra Božić podelila je sa gledaocima TV Pink mišljenje da bi Marinika Tepić i Dragan Đilas „da su imali priliku da sede u toj sali Ujedinjenih nacija, podigli ruku i glasali za”.

Kada nije bilo reči o rezoluciji i otporu zapadnim zemljama, državni vrh je govorio o Ekspu kao „najvećoj razvojnoj šansi” Srbije, a od predsednika su stigla i obećanja o Legolendu, Diznilendu i svemu najmodernijem i najlepšem.

„Pored Ekspa, imaćete tu nacionalni stadion koji će da bude verovatno jedan od najlepših, možda i najlepši u Evropi. Ne najveći, ali verovatno i najlepši u Evropi. Imaćete akvatik centar ili centar za vodene sportove, kakav nismo imali. Najmoderniji, samo mi i Mađari takav u Evropi ćemo da imamo. Imaćete pored toga tri tematska parka, mi smo čak krenuli u neke razgovore i sa Legolendom. To nije jeftino, to je skupo, ali ćemo razgovarati svakako za jedan tematski park tipa Diznilenda, jedan tematski park sa onim rolerkosterima, ringišpilima, vodeni parkovi, takođe”, poručio je predsednik na Javnom servisu.

***

Opozicioni akteri, koji su dopirali do birača, na medijski sto vraćali su i lokalne teme i izborne uslove. Dakle, ona pitanja sa margine sada već završene izborne kampanje – kampanje koja je, sudeći po izjavi Ane Brnabić, i započeta da bi bila završena i da bismo mogli da se “fokusiramo na neke mnogo, mnogo, mnogo bitnije stvari”.

„Apsolutno je Aleksandar Vučić bio za to da se svi izbori održe na isti dan. Da vam kažem, on je bio za to opet i zarad efikasnosti, zarad toga da završimo te izbore, da bi zemlja radila, da se mi fokusiramo na neke mnogo, mnogo, mnogo bitnije stvari za budućnost ove zemlje, za stabilnost, na kraju krajeva, ove zemlje”, rekla je Brnabić i tako u dve rečenice opisala atmosferu i odnos vlasti i najuticajnijih medija prema junskim izborima.