Kampanja za vakcinaciju ili predsednik kao usamljeni promoter
Pitanje da li je u Srbiji agresivnija antivakcinalna kampanja ili kampanja države za promociju vakcinacije juče je dobilo možda najbolji odgovor. Domaći antivakseri, po uzoru na evropske, održali su protest protiv ”korona diktature”, na kom su malo zviždali protiv vakcina i Kriznog štaba, a malo protiv migranata. Dan se završio žurkom kod spomenika Stefanu Nemanji, uz Užičko kolo. Sve bez maski i držanja distance, podrazumeva se.
Protest protiv “kovid tiranije” i “kovid kolo” u vreme dok je zabranjeno okupljanje više od pet ljudi, dok su na snazi pooštrene mere koje podrazumevaju rad samo prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi, dok broj novoobolelih danima raste i preti, po rečima lekara, da ugrozi proces vakcinacije.
A za dva meseca koliko traje masovna imunizacija u Srbiji, rezultat je sledeći – do 19. marta dato je dva miliona i 126 hiljada doza vakcina, od čega je 837.000 ljudi primilo obe doze. Za vakcinu se prijavilo oko 1,3 miliona ljudi, što je nedovoljno, priznaju u vlasti.
Razloga za nedovoljan odziv je više – od odsustva navike imunizacije, preko jake komunikacijske aktivnost antivaksera, do rata farmaceutskih kompanija, ideologija i zemalja na čijim su teritorijama kompanije i globalnog nepoverenja u institucije koje su nosioci imunizacije, kaže za Istinomer Voja Žanetić, marketing konsultant.
Na pitanje da li je i koliko je dobro država do sada vodila kampanju za vakcinaciju, ovaj stručnjak za marketing i komunikacije odgovara:
“Država je vodila dve kampanje istovremeno: političku i zdravstvenu. Imala je tri cilja u isto vreme: politički, ekonomski i zdravstveni. U konkurenciji s ostalim pobrojanim komunikacijskim problemima i mentalitetom, državna komunikacija s takvim obiljem cilljeva i sredstava – nije mogla da postigne bolje rezultate od ovih. A pritom, kad kažemo država, nismo baš sigurni ni na šta tačno mislimo: predsednik, premijer, ministar zdravlja, krizni štab. Relativno retko su poruke bile kompatibilne.”
Bez ideje
Sukob između političkog i medicinskog dela Kriznog štaba govori kolika je zapravo nesposobnost u rukovođenju epidemijom, smatra profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević. Ona ocenjuje da je kampanja pokrenuta s velikim entuzijazmom da se budemo prvi koji kreću u vakcinaciju, ali bez jasne ideje kako da se taj plan realizuje.
Podseća da antivaksersku kampanju svakodnevno vode i mejnstrim mediji, pružajući gostoprimstvo ljudima koji ili seju sumnju u vakcinu i iznose nepouzdane tvrdnje o njenoj efikasnosti, ili se šarlatanski odnose prema korona virusu. Takođe, za razliku od drugih država Srbija ima paradoks da istovremeno beleži i rast broja vakcinisanih i rast broja zaraženih.
“Mislim da je ogroman deo nezadovoljstva javnosti proizašao iz činjenice da vakcinacija ide uspešno, a stvari idu sve gore. Onda je normalno da to izazove i apatiju i nezadovoljstvo u javnosti”, primećuje profesorka Milivojević.
Solo igra
U javnosti preovlađuje utisak da se, uprkos aktivnostima Kriznog štaba, dosadašnja kampanja za vakcinaciju odvija pre svega pod pokroviteljstvom predsednika. On je “molio” strance za vakcine, zatim iste dočekivao na aerodromu, molio ljude da se vakcinišu, a onda i ugovarao poslove s Pekingom i Moskvom o proizvodnji njihovih vakcina u Srbiji.
Sada predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da “imamo bar još milion i po do dva miliona ljudi koji žele da se vakcinišu”, ali da trenutno nemamo tu količinu vakcina. Po njegovim rečima, do 1. aprila imaćemo milion i 300 hiljada vakcina, a tada će početi i promocija vakcinacije po Srbiji, u kojoj će lično učestvovati i razgovarati s narodom.
“Javnost je zatočenik predsednikove ideje o tome kako će on voditi celu državu kroz pandemiju, a svima nam je jasno da on za to nije sposoban, jer jedan čovek to ne može”, upozorava Milivojević.
Žanetić ne spori da deluje da predsednik ima dobru nameru u svemu tome, ali primećuje da politički i zdravstveni marketing ima ružnu osobinu da ponekad pesimističnim rezultatima realizuje ono što je optimistički zamišljeno.
Na pitanje šta bi država trebalo da uradi a nije, Žanetić odgovara da bismo morali da imamo zdraviju državu, te društvenu i političku klimu koju takva država forsira da bi zdravstvena kampanja bila dobra.
“A nemamo je. Sve se svodi na to da li smo ‘pobedili’ koronu i na kom smo mestu ‘u regionu/Evropi/svetu’ po kriterijumima logički suprotstavljenim epidemiologiji”, kaže Žanetić i ističe da su fasadna demokratija i izborni autoritarizam sami po sebi neuklopivi sa bilo kakvim opštim društvenim cilljem.
Naslovna fotografija: FoNet/Božana Pavlica
