Četiri godina država je prodavala Rudarsko-topioničarski basen Bor. Raspisivala tendere, čekala da joj kupci uplate novac, poništavala ugovore, pa opet u krug. A onda su iz Vlade stigle poruke da su kupci „drugoligaši“ i da je RTB Bor „kompanija koju nećemo prodavati“. Tako je višegodišnje upinjanje Vlade Srbije da se ratosilja RTB-a preraslo u školski primer racionalizacije sopstvenog neuspeha.

Već je prvi tender za privatizaciju borskog kombinata bakra, raspisan 2006. godine, razvejao nadu da bi RTB mogao da bude lako i unosno prodat. Tendersku dokumentaciju otkupilo je 16 ponuđača, a samo 4 kompanije ispunile su sve uslove i dostavile ponude o kojima je moglo da se raspravlja. Kao najbolja ponuda za kupovinu imovine RTB-a izdvojia se ona rumunskog Kuproma od 400 miliona dolara (drugoplasirani East point ponudio je 340 miliona) uz obećanje da će uz u RTB investirati od 150 do 200 miliona dolara i preuzeti svih 4.200 zaposlenih. Kada se uzme u obzir da je minimalni uslov za ponudu bio 266,7 miliona dolara, dobijena cena delovala je kao odličan posao. Činilo se da bi to mogla biti jedna od uspešnijih privatizacija, kako za Srbiju, tako i za Rumuniju, ali je vrlo brzo ta skladna priča narušena.

Samo dve nedelje kasnije Rumuni traže 25 izmena i dopuna kupoprodajnog ugovora kako bi postali vlasnici RTB Bora.

„Kuprom od Vlade Srbije zahteva garanciju da sledećih šest godina neće poskupeti električna energija, jer bi to značilo poskupljenje proizvodnje bakra. Rumuni traže i povećanje procenta zaloga imovine RTB-a sa sadašnjih pet na 30 odsto, kao i da deo novca, koji su u obavezi da plate za kupovinu borske kompanije, isplate državi tek nakon razrešenja međusobnih imovinsko-pravnih odnosa firmi iz sastava RTB-a.“ (B92, 9. 1. 2007. godine)

Ne treba zaboraviti i da se sve to dešavalo neposredno pred parlamentarne izbore i da neuspeh privatizacije nikako nije išao na ruku tadašnjoj Vladi. Zbog propadanja firme koja hrani čitav grad, vladajuće stranke nisu imale prolaz u Boru, lokalnu vlast držala je opoziciona SRS, a propala prodaja pokvarila bi račune Koštuničinoj vladi. Ipak, rok od 30 dana davao je nadu da će čitav problem biti odložen za postizborni period, što se zaista i dogodilo.

Ubrzo su se iz susedstva pojavile informacije koje su potpuno pokvarile nadu u „hepi-end“.

„Rumunska država nije prihvatila ponudu i finansijske garancije kupca RTB Bor za preuzimanje dva rudnika bakra za 150 miliona dolara koje je nameravao da „nabavi“ preko „bankarskih kredita i lizinga.“(Politika, 19. 3. 2007. godine)

Pošto ni do kraja aprila Kuprom nije dostavio bankarske garancije za kupovinu, Rumuni su ispali iz igre. U dilemi da li kompaniju ponuditi drugoplasiranom ili raspisivati novi tender, Vlada se odlučuje za drugu opciju.

„Da je odustao ponuđač, na nivou ponuda, pozvali bi drugoplasiranog na tenderu, ali pošto je ugovor već potpisan moramo da konsultujemo pravne eksperte.“ (ministar privrede Predrag Bubalo, B92, 25. 4. 2007. godine)

Prvi put, drugi put…neprodato

Novi tender raspisan je krajem leta, a iskustvo sa prethodnom prodajom promenilo je pravila igre: minimalna cena podignuta je na 340 miliona dolara (uz obavezu kupca da investira najmanje 180 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i prihvati minimalni socijalni program), dozvoljeno je učešće samo kompanijama koje se u poslednje dve godine bave proizvodnjom ili trgovinom bakra i imaju godišnji prihod viši od 250 miliona dolara, dok je Kupromu zabranjeno učešće na tenderu.

Koliko su novi uslovi bili realni, a koliko neosnovano bazirani na ponudama iz prvog kruga pokazalo se vrlo brzo jer je broj zainteresovanih kupaca spao je na dva imena: ruski SMR (deo „Bejzik elementa“ Olega Deripaske) i austrijski „A-tek“. East point i njegov vlasnik Zoran Drakulić odustali su od kupovine obrazlažući da bi cena mogla da dostigne čitavih 800 miliona dolara, što „investiciju čini nerealnom“. To ne treba da čudi jer ležišta bakra u RTB-u Bor siromašnija su u odnosu na druga ležišta bakra (svetska imaju prosečan sadržaj metala u rudi oko 0,7 odsto, dok je prosečan sadržaj bakra u RTB-a Boru oko 0,4 odsto. Ni ostali zainteresovani sa prvog tendera nisu ponovo konkurisali što je trebalo da zabrine Vladu; ali nije. Brinuli su Borani.

„Mislim da će i ovaj, drugi tender za prodaju RTB-a ‘Bor’ da propadne jer je privatizacija kombinata bakra na ovaj način nemoguća. Ne smemo se igrati i rasprodavati prirodne resurse. Vlada nema jasnu koncepciju i ne može da završi započeto. Biće velikih problema.“ (predsednik opštine Bor i član Tenderske komisije Branislav Rankić, Glas javnosti, 7. 12. 2007. godine)

Nakon toga usledio je loši deža-vi. Pobedio je „A-tek“, usledilo je preganjanje oko uplate novca, pa poništavanje tendera. Da stvar bude još tragičnija, ni drugoplasirani SMR nije dostavio bankarske garancije.

Nova Vlada, stare namere

U međuvremenu održani su novi izbori i formirana je nova Vlada. To, međutim, nije izmenilo planove vlastodržaca da se RTB skine sa državnih jasli. Novembra 2008. Agencija za privatizaciju po treći put raspisuje tender za prodaju 67 odsto borskog basena, a uslovi su ostali gotovo isti.

„Obavezujući uslov za kompanije koje su zainteresovane za partnerstvo sa RTB biće da investiraju najmanje 300 miliona dolara za obnovu i proširenje rudarskih i metalurških kapaciteta, kao i da vrate komercijalne dugove borske firme.“ (državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić, Večernje novosti, 7. 11. 2008. godine)

Svet, u tom trenutku, već ozbiljno drma kriza, cena bakra pala je tri puta, ali ministarstvo ekonomije ne odustaje od prodaje RTB-a.

„Rudarsko-topioničarski basen ‘Bor’ neće zauvek ostati državno preduzeće.“ (ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić, Beta, 4. 2. 2009. godine)

A onda u poslednji čas pred istek tendera, Vlada shvata da bi plan mogao potpuno da joj propadne i menja uslove; neće prodavati, traži strateškog partnera za Bor.

„Država objavila tender za prodaju 40 odsto RTB Bor i obavezala se na ulaganje 130 miliona dolara za izgradnju nove topionice…Agencija za privatizaciju objavila je juče četvrti, izmenjeni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen Bor, koji će moći da za najmanje 116 miliona dolara u roku od tri godine stekne 40 odsto vlasništva novoformiranog preduzeća.“ (Kurir, 28. 2. 2009. godine)

Još nekoliko meseci tumaranja, novih preganjanja sa A-tekom, jedinim zainteresovanim za partnerstvo, i tender, po četvrti put, propada. Kada je već postalo jasno da je interesenata za pazar RTB-a sve manje, država je shvatila da će, umesto da zaradi, u Bor morati da ulaže. Tada su krenule i (samo)obmanjujuće priče kako basen, zapravo, i nismo hteli da prodamo.

„Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse.“ (ministar ekonomije Mlađan Dinkić, Beta, 6. 4. 2010. godine)

„Geološka istraživanja i rudarstvo su od strateškog značaja za Srbiju.“ (predsednik Srbije Boris Tadić, Blic, 29. 5. 2010. godine)

„Bor je 2010. godinu završio bez gubitaka, a očekivanja su da prošlogodišnji profit u 2011. bude dupliran. I da će u godinama koje dolaze, kada se sve stavi u pogon, a na osnovu rudnih rezervi i po ovoj ceni bakra, Bor zarađivati i čitavu milijardu dolara godišnje.“ (ministar životne sredine i rudarstva Oliver Dulić, Danas, 29. 6. 2011. godine)

„Država je smogla snage da kaže da je RTB Bor strateški važan za Srbiju, da je kompanija u koju će ulagati. Kada sve investicione aktivnosti budu završene, imaćemo najmoderniji rudarsko topioničarski basen u Evropi.“ (ministar ekonomije Nebojša Ćirić, Danas, 29. 6. 2011. godine)

Sada se u Rudarsko-topioničarskom basenu grade nove topionice bakra i postrojenja za proizvodnju sumporne kiseline. Kažu da će, kada budu završene, 2014. godine biti najmodernije u Evropi. Moguće je i da nekadašnji gubitaš (2009. završio sa „minusom“ od oko 50 miliona dolara, 2010. na „pozitivnoj nuli“) počne da donosi profit i zato jer je broj zaposlenih racionalizovan, a cena bakra je porasla. Ko zna, možda se i ono što Vlada nije smela da nazove pravim terminima – RTB niko nije želeo da kupi, a da oni nisu uspeli nikome da ga prodaju – ispadne srećan rasplet po sve.