Ko beše Robert Kuper?
Pre deset godina održan je prvi sastanak predstavnika Beograda i Prištine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na početku pregovora u Briselu, koji su u prvoj rundi trajali dva dana, obe strane izjavile su da su spremne za konstruktivan dijalog. I celu deceniju kasnije, nije se promenilo skoro ništa, osim posrednika i sve maštovitijih jezičkih formulacija.
Od baronice Ketrin Ešton do Miroslava Lajčaka, od rešenja “više od autonomije, manje od nezavisnosti” do najnovije “nikome sve, a svakome dovoljno”, koju je pre nekoliko dana prvi put lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić – a znamo da će sve što on izgovori narednih dana horski ponavljati ministri, narodni poslanici i voditelji jutarnjih programa skoro svih televizija.
Malo ko se seća da je pre svega toga, pre proglašenja nezavisnosti, postojala isto tako zgodna formulacija “standardi pre statusa” koju su posle petooktobarskih promena uporno ponavljali lideri DOS-a, takođe relativizujući sve što se na ovim prostorima sprema i izbacujući u prvi plan kako nešto zvuči, a ne šta se stvarno dešava “na terenu”.
Na konferenciji za novinare posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u subotu predsednik Vučić je neuobičajeno mirno izrekao da se od zvaničnog Beograda jače nego ikada traži da prizna nezavisnost Kosova, da se nastavak dijaloga očekuje početkom maja i da će predstavnici Srbije biti spremni, a onda brzo prešao na odsečene glave, pa je priča o Kosovu u medijima bila objavljena na samom kraju.
Podsećamo kako je tekao “Briselski dijalog” još od vremena kada je u ime Srbije nastupao Borko Stefanović, sa druge strane bila Edita Tahiri, a sve uz prisustvo Roberta Kupera. Koji se tada verovatno činio važnim bar kao Lajčak danas.
Naslovna fotografija: Beta/Milan Obradović
