Ko je Avdulah Hoti?

„Čestitam kosovskom premijeru, Avdulahu Hotiju, koji je putovao s nama u ekonomskoj klasi od Prištine do Beča, i iz Beča u Brisel. Koliko bi još premijera Zapadnog Balkana uštedelo novac poreskih obveznika na takav način“, napisao je Vigemark na svom Tviter nalogu.

A ko je novi kosovski premijer, izabran pre mesec i po dana?

Rođen je 1976. u Orahovcu, studirao je menadžment i informatiku na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini od 1994. do 1998. Kako se navodi, završio je master (2001-2002) i doktorske (2003-2007) studije ekonomije na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji, a 2008. dobio je sertifikat istog Univerziteta za istraživačke metode i mentorstvo studentima doktorskih studija.

Radio je kao asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, gde je za docenta izabran 2008, a 2012. godine za vanrednog profesora. Objavio je velliki broj naučnih radova na temu tržišta rada, ekonomskog razvoja i tranzicije, obrazovanja, migracija… Tokom 2006-2007. bio je viši savetnik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u prištinskoj vladi, a 2008-2009. ekonomski savetnik gradonačelnika Prištine.

Od 2006. član je Generalnog saveta Demokratskog saveza Kosova (DSK), stranke koju je osnovao Ibrahim Rugova.

Na parlamentarnim izborima održanim u oktobru prošle godine najviše glasova dobila je do tada opoziciona stranka “Samoopredeljenje”, na čijem čelu je Aljbin Kurti, dok je DSK osvojio samo jedno poslaničko mesto manje.

Tek početkom februara formirana je zajednička vlada „Samooopredeljenja“ i DSK, za premijera je izabran Kurti, a Hoti je bio zamenik premijera. Međutim, ta vlada pala je posle manje od dva meseca. Zahtev za izglasavanje nepoverenja pokrenuo je upravo Demokratski savez Kosova, a u obrazloženju za smenjivanje Vlade naveli su dva razloga: neukidanja takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BIH bez uvođenja „reciprociteta“ i s tim povezanog navodnog rušenja odnosa sa SAD, kao i  smenjivanje Agima Veljiua s položaja ministra unutrašnjih poslova i javne uprave.

Odmah po izglasavanju nepoverenja vladi Kurti, kao vršilac dužnosti premijera, doneo je odluku o smeni Hotija. Na to je reagovao lider DSK Isa Mustafa, koji je rekao da je odluka premijera u ostavci da li će smeniti ili ne ministre iz DSK.

A onda, početkom juna, Skupština Kosova sa 61 glasom za, 24 protiv i jednim uzdržanim izabrala je novu vladu, sa Hotijem kao premijerom. Pored DSK u vladajućoj koaliciji su i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, Srpska lista i ostale partije iz redova manjinskih zajednica.

Čestitke novom pemijeru i izvršnoj vlasti stizale su sa raznih strana, pa je tako specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel pozdravio izbor nove vlade i poručio da jedva čeka nastavak dijaloga, a specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak istakao da očekuje da će sa Hotijem „blisko sarađivati na dijalogu kojem posreduje EU i putu ka evropskoj perspektivi za građane Kosova.“ 

Ipak, Aljbin Kurti izjavio je da je nova vlada „beskorisna“ i poručio da će nastaviti borbu i vrlo brzo vratiti se u izvršnu vlast. Rekao je da neće prihvatiti primopredaju s nekim koga je razrešio dok je bio premijer i ponovio da je odluka Ustavnog suda Kosova o Tačijevom dekretu kojim je Hoti imenovan za mandatara – neprihvatljiva. 

Kako je pisao „Danas“, čini se da Hotiju neće biti lako da na premijerskim mestu parira Kurtiju, od kojeg se „baš po svemu razlikuje“.

Kopija Ise Mustafe

Novinar iz Prištine Imer Muškolaj je za BBC na srpskom istakao je da su o sada nosioci visokih državnih funkcija na Kosovu bili i predsednici stranaka, pa je to podrazumevalo da stranke stoje iza tih ljudi, a da ovog puta to nije slučaj. Kako je kazao, Hoti ima težinu kao politička ličnost i deo DSK, ali više je tehnokrata nego što presudno utiče na donošenje odluka.

A na predstavljanju platforme za dijalog u Akademiji nauka i umetnosti Kosova Hoti je rekao da Kosovo u dijalogu ima tri principa: da ne pregovara o svom teritorijalnom integritetu, da ne pregovara o ustavnoj organizaciji države i da sporazum, koji će doprineti recipročnom priznanju Kosova i Srbije, mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova.

On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa istakao da je Kosovo spremno za dijalog, a na pitanje da li je i na kakve kompromise spremno, Hoti je kazao da je kompromis sa kosovske strane već „prihvatanje da sedne za sto, u cilju normalizacije odnosa“.

„To je kompromis koji činimo. Svi kompromisi koje smo učinili završeni su 17. februara 2008, Ahtisarijevim planom, na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova, sa ustavnim aranžmanima koji su danas na snazi u državi Kosovo“, kazao je Hoti, dodajući da je i u interesu Srbije da što pre normalizuje odnose i da se sporazum okonča recipročnim priznanjem. (RSE, 11. 6. 2020. godine)

Pred sastanak sa predsednikom Srbije uz posredovanje Ričarda Grenela 27. juna u Beloj kući otkazao je put u Vašington, zbog podizanja optužnice protiv Hašima Tačija.  

„Zbog novih dešavanja u Prištini kao rezultat optužnice koju je podnelo Specijalizovano tužilaštvo, moram da se vratim da se posvetim situaciji. Obavestio sam ambasadora Grenela da ne mogu prisustvovati sastanku 27. juna u Beloj kući“, napisao je Hoti na Tviteru, na šta je Grenel odgovorio da razume njegovu odluku i da se „raduje skorom zakazivanju sastanka“. 

A pred nastavak dijaloga u Briselu, posle video-konferencije održane 12. jula, Hoti je izjavio je da je Vlada Kosova predstavila svoje zahteve među kojima je ključni da se „konačan dogovor mora okončati međusobnim priznanjem dveju zemalja“. 

„Ulazimo u finalnu fazu koja ima smisla samo ako bude uzajamnog priznanja između dveju država. Ja ovo ovako vidim i ne verujem da ovaj proces pregovora ima drugu alternativu. Teme dijaloga su već poznate. Konačan dogovor treba da sadrži međusobno priznanje, adresiranje pitanja nestalih, ratnu štetu, vraćanje katastarskih dokumenata i regulisanje ekonomskih odnosa“, naveo je Hoti.

Naslovna fotografija: Twitter/@Avdullah