Ko je Jakov Milatović koji tvrdi da će “Mila poslati u penziju”?

'Ovo je pobjeda svih onih koji su baklju slobode nosili 30 godina, onih koji su bili diskriminisani, čija su djeca išla trbuhom za kruhom, koji su bili siromašni. Ovo je pobjeda jednakije i pravednije Crne Gore. Ovo je pobjeda cijele Crne Gore, pobjeda koje su generacije i generacije čekale', izjavio je Milatović, poručujući da će Đukanovića poslati u političku penziju.'

'Čovjek koji Pariz poznaje kao svoj džep. Tamo je pokupio malo poznatog francuskog šarma koji je znao iskoristiti. U svakom trenutku umio je da pripadnice ljepšeg pola očara nekim, njemu svojstvenim komplimentima. Zbog svih svojih dobrih osobina, svaka bi ga majka za zeta poželjela. Posebno je zablistao pred širokim auditorijumom u kvizu 'Zdravo Evropo'. Kao svoju najbolju osobinu ističe ambicioznost, koja će mu, svakako, pomoći da ostvari sve svoje (brojne) planove u budućnosti. Dani provedeni u gimnazijskim klupama i dvorištu, kako sam kaže, nisu mogli biti ljepši. Za deset godina 'biće predsjednik drage nam naše države (ili neko 'bitan')', piše u Godišnjaku za generaciju 2004 - 2005.'

'Kao stipendista američke vlade proveo je jednu studijsku godinu na Univerzitetu savezne države Ilinois (Illinois State University), kao stipendista austrijske vlade jedan semestar na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), a kao stipendista Evropske komisije jednu studijsku godinu na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Magistarske studije u oblasti ekonomije završio je na Univerzitetu Oksford i bio je stipendista britanske vlade (Chevening).'

'Zatim je radio u Dojče banci u Frankfurtu u timu za procjenu kreditnog rizika zemalja sa fokusom na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Od 2014. godine radio je u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, u timu za ekonomsku i političku analizu, prvo kao ekonomski analitičar za region jugoistočne Evrope a nakon unapređenja u poziciju ekonomiste pokrivao je zemlje Zapadnog Balkana iz kancelarije u Podgorici. Godine 2018. biva opet unaprijeđen u glavnog ekonomistu sa zadatkom da pokriva zemlje EU, uključujući Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju iz kancelarije u Bukureštu.'

'U vrijeme izbora 2020. bio sam glavni ekonomista EBRD-a za Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju i Hrvatsku. Bio sam lociran u Bukureštu. Banka je zbog pandemije svoje zaposlene poslala da rade od kuće, tako da sam vrijeme provodio u Podgorici, gdje mi je inače bila porodica. Prethodno sam dvije godine putovao svakog ponedjeljka i vraćao se u četvrtak uveče. I ranije sam imao javne nastupe u kojima sam komentarisao neke nelogičnosti, nepravde u našem društvu, a zbog globalnih ekonomskih problema i činjenice da sam tu, dodatno sam intenzivirao svoje nastupe u crnogorskim medijima. To su zapazili iz koalicije koja je pobijedila 2020. i dobio sam priliku da se upoznam sa profesorom Krivokapićem. Bilo je to krajem septembra. Jedan razgovor, drugi razgovor. Ispitivao me je šta mislim o raznim stvarima. Na našem trećem susretu, sredinom oktobra, pitao je da mu budem ekonomski savjetnik. Vlada je tada još trebalo da bude politička ili polupolitička. Onda sam razgovarao sa suprugom i sa nadređenima u banci.'

'Moj tadašnji šef je bio bivši ministar finansija u Poljskoj, u vladi Donalda Tuska, Mateuš Ščurek. Imao sam, dakle, ljude oko sebe koji su imali političko iskustvo. Imao sam s kim da se posavjetujem. Tu je važno i moje lično zalaganje da dođe do promjene u Crnoj Gori. Moj otac je godinama bio opozicionar, u tadašnjem SNP-u posle razlaza Mila i Momira. Pripadao sam porodici koja je doživjela nepravde od Đukanovićevog režima. Otac godinama nije mogao da nađe posao, iako je početkom devedesetih vodio jedno veliko državno preduzeće. Prošli smo kroz težak porodični period i to se uvijek kuvalo u meni. Taj predlog profesora Krivokapića je, i u moralnom smislu i u kontekstu šta sam do tada govorio i radio, bilo vrlo teško odbiti. Pristao sam da budem njegov ekonomski savjetnik. Onda su se stvari okrenule u drugom pravcu. On je odlučio da se ide u ekspertsku vladu, pa je moja pozicija pretočena u ponudu da budem ministar ekonomije.'

'Magistrirao sam na Oksfordu. Za dvije godine je bilo nevjerovatnih ljudi koji predaju, ali jedno predavanje sam posebno zapamtio. Robert Alen, profesor istorije ekonomske misli, postavio nam pitanje – zašto se industrijska revolucija desila baš u Britaniji, a ne u Kini, Pruskoj, Austriji… Nikada do tada nisam to posmatrao iz tog ugla i onda sam se bavio elaboracijama. Ima različitih teorija, a jedna o kojoj je on pisao i djelimično je i dokazao, glasi da je u tom trenutku u Britaniji odnos plata i cijene kapitala bio najbolji u korist plata, pa je privreda morala dodatno da bude inovativna. Kod nas je tada minimalna plata bila 220 eura, a prosječna oko 500 eura. Pričao sam o tome sa Spajićem. Postoji razlika između mene i njega, ja sam kao doktor dijagnostičar, a on je kao hirurg, implementator. I od toga smo krenuli i tako je nastao program 'Evropa sad'. Ali mi nismo izveli nikakvu nuklearnu fiziku. Samo smo posmatrali stvari iz svih uglova. Male su plate, a udio sive ekonomije na tržištu je ogroman. Građani prime zaradu od 220 eura, a ostatak u kešu dobiju na ruke. Država ne primi svoj dio i zbog toga mora da optereti privredu koja plaća svoje dažbine. Mi smo podigli minimalnu zaradu značajno, na 450 eura, i ukinuli doprinose na zdravstvo. Zbog smanjenja doprinosa povećane su u prosjeku neto plate, u prosjeku od 150 do 200 eura. Kad smo imali povećanje neto plate, ljudi su taj novac vratili u ekonomiju. Neko je podigao kredit, neko je kupio djetetu nove patike, neko je malo duže ostao na moru… Smanjenje doprinosa se vratilo kroz značajno povećanje prihoda od PDV-a.'

'Prosječna zarada da bude 1.000 eura, minimalna penzija 450, a nezaposlenost da bude nula odsto, to su planovi danas osnovanog pokreta 'Evropa sad', koji su predstavili bivši ministri Jakov Milatović i Milojko Spajić. Kako je najavljeno, kongres stranke biće održan krajem avgusta ili početkom septembra, kada će se birati organi stranke. Bivši ministar ekonomskog razvoja poručio je da im brojke, tokom rada u 42. Vladi, ne može niko osporiti. Njegov kolega, bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, saopštio je, na predstavljaju novog pokreta 'Evropa sad' da su, uprkos velikoj političkoj nestabilnosti, zabilježili rast od 7,2 odsto. On je poručio i da bi u Crnoj Gori do 2026. imali evropski prosjek zarada, da su ostali na vlasti.'

'Srećna vam sloboda, građani Podgorice. Hvala vam na podršci pokretu 'Evropa sad'. Krećemo da radimo kako bismo što pre, bez DPS-a, počeli da rešavamo probleme građana Podgorice. I kako bismo što pre od Podgorice napravili bolje i pravednije mesto za život svih građana i građanki', poručio je Milatović, koji će najverovatnije biti i budući gradonačelnik Podgorice.'

'Kao čovjek od riječi, kojem su građani Podgorice ukazali povjerenje da bude gradonačelnik, nadam se da će se u što kraćem roku stvoriti pretpostavke da se konstituiše gradska vlast u skladu sa izbornom voljom građana, kako bi otpočeli novu etapu razvoja našeg glavnog grada', napisao je on na Tviteru.'

'Prošlo je više od 150 dana, a vlast u Podgorici nije promenjena jer predsednik Izborne komisije Veselin Vukčević nije dozvoljavao da Komisija proglasi konačne rezultate dok se Ustavni sud ne izjasni. Sud to donedavno nije mogao da učini, jer od sredine septembra nije imao kvorum za rad. Uprkos tome neke opštine proglasile su konačne rezultate i pored žalbi. Od ukupno pet u vezi sa kojima su podnete žalbe, rezultati su proglašeni u Budvi i Kolašinu. Pored Podgorice na priznavanje konačnih izbora čekaju još Pljevlja i Plav.'

'On je na pitanje da li će Pokret Evropa sad predložiti drugog kandidata za predsjednika ili će razmotriti ponudi Demokrata, odgovorio da imaju više opcija, 'tu je gospodin (Jakov) Milatović'. 'Podli pazar svršiše u mraku, skrivala se osovina Mandić, Đukanović, Medojević, Petar Ivanović', rekao je Spajić.'

'Dosta nam je podjela, nacionalnog prebrojavanja, politikantskog nadgornjavanja i ekonomskog propadanja. Moramo da postignemo dugoročan i spasonosan cilj, a to je promjena sistema vrijednosti, tako da narodni predstavnici budu zaista to za šta su birani – da rade za dobrobit ove zemlje i svih njenih građana. Moj plan je ambiciozan, ali ću ga ispuniti. Već sam pokazao i dokazao da ne odustajem. Neka ova godina bude upamćena po velikoj promjeni, po tome da je Crna Gora izabrala stabilnost i prosperitet, a da je konačno rekla zbogom potrošenim politikama. Put na koji ove godine krećemo je put većih šansi, složnijeg društva i ubrzanog ekonomskog razvoja', kazao je Milatović.'

'Đukanović je simbol prošlosti i politika koje su delile i osiromašile ovu zemlju, i zato sam uveren da su građani već odlučili i da će izabrati pravedniju, bogatiju, lepšu Crnu Goru', kazao je Milatović.'

'Mislim da najveći broj građana u Crnoj Gori i najveći broj partija se zalaže za to, samo nikako da se sa riječi pređe na djela, da se skrati mandat Skupštini i da se ide na vanredne izbore', istakao je Milatović. On je rekao da bi želio 'da se u narednom periodu pojave na političkoj sceni Crne Gore ljudi koji su bolji i od Milojka Spajića i od Jakova Milatovića'. Na pitanje šta bi u slučaju pobjede na izborima bili njegovi spoljnopolitički prioriteti Milatović je odgovorio: 'Punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da Crna Gora u narednih pet godina može postati članica EU i da ćemo od toga svi imati koristi i da ćemo imati pristup strukturnim fondovima i da je to važno za ekonomski razvoj Crne Gore'.'

'Uprava policije saopštila je da je večeras na Cetinju, oko 50 okupljenih građana pokušalo da spreči predsedničkog kandidata Pokreta Evropa sad Jakova Milatovića da uđe u objekat u kojem je trebalo da bude održana njegova konvencija. Iz Uprave policije rekli su da je uoči skupa došlo do guranja mase, a teže posledice sprečila je policija i omogućila da konvencija bude održana. 'Milo Đukanović ne može zaustaviti slobodne građane i građanke Crne Gore u našoj nameri da ovu zemlju istrgnemo iz njegovih ruku i zauvek je trasiramo na put pravde, jednakosti i pomirenja', poručio je Milatović na Tviteru.'

'Nije tipični Crnogorac toliko religiozan kada je riječ o praktikovanju vjere. Ja sam se recimo prvi put pomolio za stolom kad sam otišao u Ameriku 2007, sa 20 godina, kada su me smjestili u porodicu jednog uglednog inženjera. Mitropolija crnogorska je zbog svega onoga što je Đukanović radio prethodnih 15 godina bila jedina institucija koja nije bila pod njegovom kontrolom. Jedina slobodna institucija. Naravno, nije ni to palo sa neba. Mitropolit Amfilohije je gradio svoj autoritet godinama. Naše društvo je u tim litijama vidjelo impuls koji je uspio da okupi sve ljude koji su tražili promjene.'

'Povodom ruske vojne agresije na Ukrajinu, Milatović je dok je bio ministar izjavio da je Crna Gora čvrsto uz NATO i EU saveznike, te da će se pored razarajućih posljedica za Ukrajinu, negativni efekti napada Rusije osjetiti širom Evrope. Milatović istovremeno podržava i inicijativu Otvoreni Balkan, a Srbiju naziva 'najvažnijim trgovinskim i turističkim partnerom'. Podržao je i potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, koji je dio političke javnosti ocijenio izdajom nacinalnih interesa, a stručna, spornim s aspekta Ustava i sekularnog karaktera države.'

'Ne postoji Crnogorac koji nema snažan osjećaj prema velikoj Jugoslaviji. Moj deda je oslobađao tu zemlju, bio je istaknuti partizan. Njegov otac je kao šesnaestogodošnjak učestvovao u Mojkovačkoj bici. Oni su bili bogata porodica sa dosta zemlje. Svi su listom pošli u partizane 1941. Pradjeda je poginuo braneći Podgoricu, jedan sin je stradao na Sremskom frontu. Moj djeda je pretekao rat, ali je poslije završio na Golom otoku. Ipak, svi smo mi voljeli veliku Jugoslaviju. I odnos prema 'maloj' Jugoslaviji je u početku bio generalno pozitivan, u nekoj refleksiji da se sačuva, makar i lažno, ono što je predstavljala ona velika zemlja. Glasao sam za nezavisnost Crne Gore 2006. Sin da bi odrastao mora negdje da prelomi i da se odmakne od autoriteta oca. Moj tata je bio snažno projugoslovenski orijentisan i to je bila prva stvar kada se politički nismo složili. Ali nisam bio srećan kojim putem je moja zemlja pošla. Pretvorila se, definitivno, u skoro pa privatnu i partijsku državu. I nikad nisam mogao da zamislim da će Crna Gora da se pravi na nekoj snažnoj antisrpskoj tezi kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama.'

'Na završnom mitingu u Podgorici pričao je o vetru koji poslednjih poprilično dana duva u glavnom gradu Crne Gore, navodeći da će taj vetar 'očistiti podgoričke ulice od korupcije'. 'Zajedno smo pokrenuli Podgoricu, zajedno ćemo pokrenuti i Crnu Goru', rekao je.'