Ko je Martin De Luka i šta radi u BiH: Blizak Trampu, ali ne i zvaničnik SAD
Poslednjih dana februara, mediji u Srbiji i regionu javili su da je Martin De Luka, bivši federalni tužilac i član Trampovog tima, došao u Bosnu i Hercegovinu da istraži kako su se trošlila sredstva USAID-a. De Luka je, prema pisanju nekoliko medija, govorio o stotinama miliona dolara koji se „ne mogu opravdati”, „odlučnosti” šefa Bele kuće da se „sve ispita i istraži”, potencijalnim „zloupotrebama” i „korupciji”. Njegove reči, pa i sam dolazak, uklopili su se u narative kojima političari naklonjeni Trampu, u Srbiji i zemljama regiona, kriminalizuju USAID i nevladine organizacije koje su sa ovom agencijom sarađivale. Ipak, Martin De Luka, po svemu sudeći, nije zvaničnik SAD. On je, prema javno dostupnim informacijama, advokat u Trampovoj kompaniji i savetnik imućnih pojedinaca koji su se našli pod američkim sankcijama. Nema potvrde da trenutno obavlja bilo kakvu formalnu ulogu u američkoj administraciji.
„U senci presude Miloradu Dodiku, Martin De Luka, bivši federalni tužilac iz SAD, koji je deo tima nove američke administracije stigao je u Bosnu i Hercegovinu, tačnije u Banjaluku”, preneli su neki beogradski mediji, kao i mediji u BiH.
Pisali su i da je De Luka, 26. februara, medijima u Banjaluci rekao „da je u BiH pokrenuta istraga o trošenju novca preko organizacije USAID, te da prve informacije govore da je u protekle četiri godine potrošeno 402 miliona dolara, od kojih se ne može utvrditi gde je nestalo 250 miliona dolara”.
„Predsednik Tramp je vrlo odlučan da se ispita i istraži što je pre moguće sve ono što se dešavalo. Nema opisa projekata i nije jasno gde je završilo 250 miliona dolara u BiH”, izjavio je De Luka, a preneo je RTRS.
On je, kako su preneli mediji, isticao da je „rano” za bilo kakve zaključke, pozivao se na izjave predsednika SAD Donalda Trampa, navodeći i da je u „ovakvim situacijama najteže pribaviti dokaze”.
„Iste” milione pominjali i zvaničnici BiH
De Luka s medijima nije podelio nove informacije o navodno upitnih 250 miliona dolara iz projekata USAID-a. Sredinom februara, o tome je govorio i ministar finansija i trezora Bosne i Hercegovine Srđan Amidžić.
Amidžić je, pisali su mediji, 12. februara, izjavio da je dao nalog da se unutar ovog ministarstva da ispitaju navodi o radu USAID-a (Američka agencija za međunarodni razvoj) i da se informiše javnost kako je ova agencija radila u BiH.
„Ako posmatramo period za koji se oglasila američka administracija koja je rekla da je na prostoru Bosne i Hercegovine preko USAID-a uloženo 402 miliona dolara i posmatramo broj koji je USAID prijavio da je realizovao u BiH, nalazi se ozbiljna razlika. USAID je prijavio svega 155 milion 820 hiljada dolara, a za 246 miliona 180 hiljada dolara nemamo nikakvu informaciju niti trag na šta je taj novac potrošen i ko je donosio odluku kako taj novac da se troši”, rekao je Amidžić.
Dakle, Martin De Luka, čovek koji je po dolasku u BiH naveo da su on i njegov tim „već neko vreme uključeni u pitanje USAID-a”, ponovio je već poznato.
Ko je Martin De Luka?
Mediji u BiH, ali i u Srbiji, predstavili su De Luku i kao savetnika ljudi koji su pod američkim sankcijama, uz napomenu da takvih ima i u rukovodstvu Republike Srpske.
„Redovno pomaže klijentima u snalaženju u međunarodnim režimima sankcija zagovarajući pred agencijama kao što su Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, Stejt departmenta, Ministarstvo trgovine SAD, Kancelarija za implementaciju finansijskih sankcija Ujedinjenog Kraljevstva i Evropska unija”, preneo je portal Buka.
Na internetu nismo uspeli da pronađemo mnogo informacija o Martinu De Luki. Jedan od retkih izvora njegove biografije je sajt organizacije „Boies Schiller Flexner” koju, kako navode, čine „međunarodno priznati sudski advokati, krizni menadžeri i strateški savetnici”.
U biografiji sa pomenutog sajta piše da je De Luka bio na funkciji tužioca u Ministarstvu pravde SAD kao specijalni pomoćnik američkog tužioca u Kancelariji državnog tužioca za južni okrug Njujorka i kao pomoćnik okružnog tužioca u Kancelariji okružnog tužioca Njujorka. Procesuirao je slučajeve koji su uključivali korupciju, složene slučajeve prevara, pranje novca, utaju poreza, organizovani kriminal, finansiranje terorizma i međunarodnu trgovinu narkoticima.
Osim toga, slučajevi Martina De Luke, prema podacima sa sajta organizacije „Boies Schiller Flexner” odnose se i na zastupanja bogatih pojedinaca iz Rusije, koji su se suočili sa sankcijama SAD, Velike Britanije i Evropske unije, koje su usledile kao reakcija na rat u Ukrajini.
Još jedno mesto gde smo uspeli da pronađemo informacije o De Luki je najava za međunarodnu konferenciju organizacije International Bar Association (IBA – organizacija koja okuplja advokate, pravne stručnjake i pravne organizacije širom sveta) iz 2021. godine. U detaljima o govornicima, takođe se navodi da je Martin De Luka savetnik imućnih pojedinaca i korporacija u prekograničnim pravnim procesima.
U američkim medijima, De Luka je predstavljen i kao advokat kompanije u većinskom vlasništvu američkog predsednika – „Trump Media & Technology Group”, koja stoji iza Trampove društvene mreže Truth Social.
U SAD je poznat i kao advokat američkog učitelja Marka Fogela koji je u februaru ove godine oslobođen iz ruskog pritvora. Fogel je, pisao je Glas Amerike, u pritvoru u Rusiji bio od avgusta 2021. godine i osuđen na 14 godina zatvora jer je „u zemlju doneo medicinski prepisanu marihuanu”.
Široj javnosti, dakle, nije poznato da Martin De Luka ima zvaničnu funkciju u novoj američkoj administraciji, pa ni da je posebno angažovan da istraži kako su se trošila sredstva USAID-a. I to u Bosni i Hercegovini.
De Luka u Banjaluci?
O njegovoj poseti u BiH se ne zna mnogo – najviše iz izjava koje je dao novinarima u Banjaluci. Portali Buka i Klix.ba preneli su da javnosti „nije predočeno da li je De Luka boravio u Sarajevu gde je sedište USAID za BiH”.
„On je boravio u Banjaluci u prostorijama Vlade RS koja već dugo vremena otvoreno govori protiv USAID iako se predsednik RS Milorad Dodik pre dve godine javno zahvaljivao toj istoj organizaciji na novcu i pomoći”, pisali su ovi mediji.
Po istraživanju Glasa Amerike, SAD imaju 398 aktivnih sankcija pojedincima, kompanijma i organizacijama sa Zapadnog Balkana, a ubedljivo najviše sankcija odnosi se na Bosnu i Hercegovinu – 177.
Među sankcionisanima je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. U istraživanju se navodi i da je Dodik prvi put sankcionisan u januaru 2017. godine zbog „opstrukcije Dejtonskog mirovnog sporazuma, a bio je i prvi zvaničnik iz BiH sankcionisan na osnovu uredbe ‘EO 14033’, u januaru 2022. godine”. Tada su, piše Glas Amerike, kao razlozi navedeni „podrivanje institucija BiH, rad na kreiranju paralelnih institucija u RS, koruptivne aktivnosti, te etno-nacionalistička retorika”. U aprilu 2022. godine, Dodiku, kao i Željki Cvijanović, sankcije je uvela i Velika Britanija i to zbog, kako je opisano, „pokušaja da naruši legitimitet i funkcionalnost države BiH”.
Portal Al Jazeera preneo je 17. januara 2025. godine da je ministarstvo finansija SAD-a uvelo „dodatne sankcije predsjedniku RS-a Miloradu Dodiku i saradnicima zbog obogaćivanja na račun javnosti i organizovanja neustavnog dana Republike Srpske”.
