Ko je razrešeni episkop Filaret?
Vladika Filaret razrešen je juče dužnosti episkopa mileševskog, kako saznaju „Večernje novosti“, a tu odluku doneo je u četvrtak Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, koji je zasedao u Patrijaršiji u Beogradu.
„Prema saznanjima „Novosti“, vladika Filaret razrešen je na osnovu izveštaja koji je dostavila posebna crkvena komisija, koju je Sinod prethodno formirao sa zadatkom da ispita sve navode na račun episkopa. Članovi ovog tela nedavno su boravili dva dana u manastiru Mileševi, posle čega su potpisali izveštaj u kome se predlaže Filaretovo razrešenje. Neposredno pre početka sednice Sinoda episkop Filaret bio je u Beogradu, gde ga je primio i patrijarh Irinej. Naš izvor kaže da je od poglavara SPC zatražio kopiju zapisnika koji je začinila komisija koja je bila u Mileševi, ali je nije dobio. Na sastanku u Patrijaršiji Filaret je insistirao da mu patrijarh navede razloge razrešenja, ali njegova pitanja su ostala bez odgovora. To su razlozi zbog kojih je Filaret odbio da primi i potpiše odluku o smeni sa episkopskog trona.“
Večernje novosti, 13. 3. 2015. godine
„Svešteno lice koje danas uzima mitraljez, po mom mišljenju, duboko greši. Ono se ogrešilo o svoju savest i o savest bližnjih koje sablažnjava. To su egzibicionizmi – po mom mišljenju sasvim neprilični i nedostojni sveštenog lica.“
NIN, 20. 3. 1992. godine
Ubrzo, Filaret, kao starešina Manastira Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu, pojavio se u Dnevniku TV Novi Sad i govoreći o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj, izazvao šok kod gledalaca pokazujući dečju lobanju.
“Kao što čovek nema rezervno srce, nema rezervne oči, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervne vlade ni otadžbine rezervne. Kao što se brine o nama, na vodama svetog Lima i celoj eparhiji, predsednik Milošević se brinuo i o celom narodu srpskom i ja ga zato podržavam, i čestitam mu, i želim mu uspeha u radu, jer je on najozbiljnijji kandidat i on će proć’.”
Politika, 19. 8. 2000. godine
SPC se ogradila od ove izjave vladike Filareta, a Sveti arhijerejski sabor je u novembru te godine na vanrednom zasedanju prihvatio pokajanje vladike mileševskog.
„Sam Filaret je to, međutim, jednom prilikom demantovao, poručivši novinarima koji su o tome pisali: “E nije mi on poklonio, nego Slobodan Milošević, pa crknite!”
Blic, 29. 1. 2015. godine
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture podneo je 2001. protiv njega krivičnu prijavu, jer je na manastirskom imanju započeo gradnju ekonomije i ribnjaka što predstavlja „dramatičnu devastaciju kulturno-istorijskog spomenika“.
Filaretu je bio zabranjen ulazak u više evropskih država zbog sumnje da je pomagao haškim beguncima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Crnogorska policija mu je 2007. zabranila ulazak u Crnu Goru na prelazu Ranče, po odluci Saveta Evrope od 18. juna 2007. o zabrani ulaska haških pomagača. Tada se vladika Filaret odlučuje na štrajk glađu, odnosno „strogi post“.
„Dvadesetini novinara srpskih i crnogorskih redakcija Filaret je rekao da „od danas odgovornost za njegovo zdravlje i fizičku bezbednost snosi Crna Gora, a da će Srbija odgovornost snositi za nešto drugo“, ne precizirajući o čemu je reč. Filaret je istovremeno zahvalio pljevaljskom hodži koji je osudio ponašanje crnogorskih vlasti. Vladika mileševski se potom povukao i seo na livadu pokraj puta, u neposrednoj blizini graničnog prelaza, gde je postavio transparent na kome piše da je otpočeo štrajk glađu.“
Tanjug, 28. 8. 2007. godine
Za 11 dana koliko je trajao štrajk, podršku su mu pružali i predstavnici pojedinih političkih partija Srbije i Crne Gore, između ostalih i rukovodstvo SRS.
„Filaret, koji već deveti dan štrajkuje glađu na graničnom prelazu Ranča kod Pljevalja, nije juče dozvolio članovima SRS-a, predvođenim Aleksandrom Vučićem, da blokiraju granicu. Nekoliko stotina radikala koji su juče posetili vladiku najpre su ujutro najavili da će blokirati granični prelaz, ali su se posle razgovora sa vladikom mirno vratili u manastir Mileševa. – Želeli smo da blokiramo granični prelaz, ali nas je vladika Filaret zamolio da to ne radimo. Rekao nam je da ubuduće bez njegovog blagoslova ne preduzimamo nikakve akcije.
Naravno, poslušali smo ga – kaže Vučić.“
Press, 4. 9. 2007. godine
Crnogorsko rukovodstvo odlučilo je posle 11 dana da mu dozvoli da, „pod nadzorom“, uđe na teritoriju Crne Gore radi vršenja verskih obreda, a Filaret je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja prebačen u bolnicu. Na mestu gde je štrajkovao, vladika mileševski podigao je crkvu Sretenja Gospodnjeg.
Odluka Eparhije mileševske da 2011. uruči odlikovanje „Beli anđeo“, između ostalih, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i vladici Pahomiju, osumnjičenom za „bludne radnje nad četvoricom dečaka“, izazvala je burne reakcije javnosti. Dodelu nagrada vladika Filaret je iskoristio i kako bi govorio o zabrani Parade ponosa.
„Rekao sam među nama je jedan veliki čovek…i on je mnogo štošta propatio u životu, al neka je, zato je političar, neka pati.. bolje on. Gospodin Ivica Dačić je dobio takođe ovo visoko odlikovanje Eparhije mileševeske, i hoću javno da mu kažem: gospodine ministe, brate Ivice. Hvala vam na svemu što ste učinili i za svoju partiju, hvala vam što ste ovih dana osvetlali obraz Srbiji, kada su pokušali, neke demokrate…Srbiju da prikuju za zid srama, kada su pokušali da se ulicama Beograda, a možda i šire, krv srpska lije, imali ste muškosti i hrabrosti da kažete dosta“, rekao je Filaret.
Beta, 7. 10. 2011. godine
Početkom 2012. dnevni list „Blic“ je pisao da se vladika Filaret obratio za pomoć ministru policije Ivici Dačiću da mu pomogne kako ne bi bio penzionisan na Saboru SPC.
„Do susreta vladike i ministra juče nije došlo, iako je episkop insistirao. Istovremeno, sveštenici u Eparhiji mileševskoj presavili su tabak i uputili pismo u Patrijaršiju sa molbom da im se pomogne. Prema saznanjima „Blica”, sveštenici navode da, osim što ih vladika Filaret „progoni i proklinje i njih i njihove porodice i malu decu”, naplaćuje im 3.000 dinara svaki put kada izlaze izvan teritorije eparhije, pa makar razlog bio i odlazak kod doktora ili na sahranu najbližih članova porodice.“
Blic, 22. 2. 2013. godine
Burne reakcije vladika Filaret je ponovo izazvao prošlog leta kada je izjavio da ne priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu „jer se mnogo promenila i nije više što je nekad bila“.
„On je u uvredljiv kontekst stavio nemačku kancelarku Angelu Merkel, vređao istaknutu zvaničnicu EU Ketrin Ešton i kritikovao politiku Podgorice i Beograda prema Briselu, Moskvi i Ankari. Vladika Eparhije mileševske i pored javno iznesene kritike crkvi kojoj pripada nema nameru da napusti SPC i da „izda svoju crkvu i narod“, ali je pozvao okupljenje na proslavi da poslušaju njega, „najnevaljalijeg i najgoreg vladiku“ SPC. Vladika SPC je zamerio premijerima Srbije i Crne Gore, Aleksandru Vučiću i Milu Đukanoviću, zato što su učestvovali na konferenciji posvećenoj Zapadnom Balkanu koju je 28. avgusta u Berlinu organizovala Vlada Nemačke, čiji je domaćin bila kancelarka Angela Merkel, a učesnik visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.“
Beta, 30. 8. 2014. godine
U januaru ove godine vladika Filaret je odlikovao je lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja ordenom Belog anđela prvog reda.
„Čime je Šešelj zaslužio to odlikovanje, nismo saznali od vladike Filareta.
Šta se to tebe tiče? Ajde, gubi se! – rekao je vladika Filaret i spustio slušalicu.“
Blic, 29. 1. 2015. godine
