Ko je sve u igri za funkciju Zaštitnika građana?

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo trebalo bi danas da obavi javni razgovor sa kandidatima za funkciju Zaštitnika građana. Na 21. sednici ovog skupštinskog tela, koju je juče zakazala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovaćević, predstaviće se pet kandidata, koji će iznositi svoje stavove o ulozi Zaštitnika građana i planovima ukoliko se nađu na toj funkciji.

Ovo je prvi put da se Zaštitnik građana bira prema novom Zakonu o Zaštitniku građana, koji je usvojen u novembru 2021. godine. Prema novim odredbama bira se na mandat u trajanju od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. To je novina u odnosu na ranije kada se birao na vreme od pet godina i pritom je mogao i dva puta uzastopno.

Upravo na ovaj član 6, stav 2 u kom se navodi da nema mogućnosti ponovnog izbora, pozivali su se pojedini članovi Odbora na prethodnoj sednici na kojoj se utvrđivao spisak prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju. Razlog tome je što je jedan od kandidata i Zoran Pašalić, aktuelni Zaštitnik građana.

Biografije kandidata za Zaštitnika građana

Krajem marta Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je spisak prijavljenih kandidata koji ispunjavanju uslove. Kandidatkinja ili kandidat mora da bude državljanin Republike Srbije koji ima visoko obrazovanje, najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete, kao i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

„Na javni poziv u roku pristiglo je pet prijava uz koje su podnosioci priložili svoje biografije i dokaze o ispunjenosti uslova”, rekla je predsednica Odbora, da bi se na kraju sednice konstatovalo da svi ispunjavaju uslove i usvojio se spisak kandidata.

Na spisku onih koji će danas imati javni razgovor sa Odborom nalaze se Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš R. Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi.

A šta kažu njihove biografije?

Milan Antonijević

Savetnik za razvoj programa ui NALED-u, u svojim profesionalnim aktivnostima nabrojao je i da je bio samostalni – ekspert Saveta Evrope i savetnik – ekspert kancelarije glavnog pregovarača Crne Gore sa EU, pri kabinetu Zdravka Krivokapić. Nekadašnji direktor Fondacije za otvoreno društvo i direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM u svojoj biografiji naveo je profesionalne aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom novivou.

Pored podataka o publikacijama, piše i da je trenutno upisan na doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za antropologiju i etnologiju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, bio je stipendista Ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva na programu za Mirovne studije.  

Milan Antonijević rođen je 1975. godine. Osnivač je Kuće ljudskih prava u Beogradu 2010. godine, a učestvovao je i u stvaranju Slavko Ćuruvija fondacije, u čijem je Upravnom odboru bio od osnivanja do 2018. godine, a čiji član je i trenutno od 2022. godine. 

Nataša Tanjević

Nataša Tanjević, devojačko Šoškić, rođena je 1976. godine. U decembru 2019. izabrana je za zamenicu zaštitnika građana, i dalje obavlja tu funkciju. U biografiji navodi da ima 22 godine radnog iskustva. Članica je Viktimološkog društva Srbije od 2011. godine.

Diplomirala je 1999. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a nakon toga pohađala je poslediplomske studije (krivični smer). Magistarski rad sa temom „Oblici i načini suzbijanja korupcije“ odbranila je u martu 2004. godine, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Oblici privrednog kriminaliteta u uslovima ekonomske tranzicije“ u aprilu 2009. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Kako ističe, od 2019. godine je rukovoditeljka Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Republike Srbije. Pre toga bila je Generalni sekretar Narodne banke Srbije. Takođe, bila je zaposlena na državnim i privatnim visokoškolskim ustanovama. 

Članica je i Sekcije za kriminologiju srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu. U Upravnom odboru je projekta Saveta Evrope „Jačanje zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode i osuđenih lica u Srbiji”. Članica je Odbora Mreže nezavisnih institucija za pritužbe na policiju.

Miloš Janković

Miloš Janković rođen je 1961. godine, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, trenutno je na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. U svojoj biografiji ističe da ima preko 15 godina advokatskog iskustva posvećenog zaštiti ljudskih prava, a 25 godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana. 

Na funkciji zamenika Zaštitnika građana bio je 10 godina, u vreme kada je tu funkciju obavljao Saša Janković, a ukupno 7 meseci je vršio i funkciju Zaštitnika građana. Više od sedam godina rukovodio je Nacionalnim mehanizmom za prevenciju torture. 

Za kandidata za zaštitnika građana zajednički su ga predložile poslaničke grupe Demokratske stranke i Socijaldemokratske stranke i Narodnog pokreta Srbije u prethodnom izboru 2017. godine.

Zoran Pašalić

Dosadašnji Zaštitnik građana Zoran Pašalić, rođen je 1958. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1992, a pravosudni ispit položio 1995. godine. Magistrirao je 2016. godine na Fakultetu organizacionih nauka gde je odbranio tezu „Sistemi organizacionih ponašanja u Prekršajnim sudovima Srbije”. U svojoj biografiji navodi da je trenutno na doktorskim studijama.

Radio je u advokatskoj kancelariji, a od 2003. godine imenovan je za sudiju za prekršaje grada Beograda. Od 2008. godine imenovan je za starešnu iste fukncije. 2010. godine bio je vršilac funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, da bi 2013. godine bio imenovan za predsednika Prekršajnog apelacionog suda.

Krajem 2009. doneo je presudu po kojoj su tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić kažnjeni sa po 40.000 dinara zbog ispijanja šampanjca posle utakmice Srbija-Rumunija.

Predsednik Udruženja sudija za prekršaje je od januara 2008. godine. Član je Upravnog odbora Pravosudne akademije od juna 2010. godine. U julu 2017. Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalista predložili su ga Odboru Skupštine Srbije za novog Zaštitnika građana, što je tada i postao.

Robert Sepi

Robert Sepi rođen je 1969. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, 2006. godine je magistirao, a na istom fakultetu mu je naredne godine odobrena izrada doktorske disertacije „Finansijske prevare kod trgovinskih ugovora”. Diplomirao je i na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore 2005. godine.

Trenutno radi u advokatskoj kancelariji. Pre toga je radio u organizaciji Transparentnost Srbija. Kod Zaštitnika građana radio je od 2008. do 2018. godine, prvo kao pomoćnik generalnog sekretara, a kasnije kao zamenik Zaštitnika građana od 2013. godine. 

Od 2002. do 2004. godine bio je sekretar u Ministarstvu prosvete i sporta.

Uloga Zaštitnika građana

Zaštitnik građana je prva institucija kojoj bi se građani Srbije obratili u slučaju da im je povređeno neko ljudsko pravo, rezultat je istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije“. Istraživanje je uradio tim UN za ljudska prava u Srbiji, nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava i agencija Ipsos.

Zaštitnik građana, odnosno Ombudsman, nezavistan je i samostalan državni organ koji garantuje ostvarivanje i zaštitu prava građana i kontroliše rad organa uprave. Zadužen je da štiti i unapređuje poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. 

„Njegova snaga i delotvornost počiva na autoritetu i ugledu institucije, pa se često naziva “tigrom bez zuba”, pošto nema mogućnost da direktno pokreće bilo kakve pravne postupke”, napisano je u dokumentu „Kako biramo Zaštitinika građana”, koji su napravili Otvoreni Parlament i Inicijativa A11.

Procedura pri izboru Zaštitnika građana

Prema zakonu, predlog odluke za izbor Zaštitnika građana ide pred skupštinski plenum i potrebno je da predloženi kandidat dobije većinu glasova svih narodnih poslanika. Ukoliko ne dobije, novi postupak izbora pokreće se u roku od 15 dana od dana kada Narodna skupština nije izabrala Zaštitnika građana.

Podsetimo, javni poziv je raspisan i objavljen tek 10. februara 2023. godine. Spisak kandidata koji ispunjavaju uslove je objavljen 24. marta. Od tog datuma počeo je rok od 15 dana koji mora da istekne, nakon kog poslaničke grupe podnose svoje predloge od kandidata koji ispunjavaju uslove. Da to urade predsednica Odbora je ostavila krajnji rok do 12. aprila, a za dan kasnije, (danas 13. aprila) zakazala je javni razgovor. Nema informacije o tome koja poslanička grupa je predložila kog kandidata.