Ruski opozicionar Aleksej Navaljni osuđen je na tri i po godine zatvora nakon što je sud u Moskvi doneo odluku da je prekršio uslovnu kaznu dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja nervnim agensom. On je još 2014. osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno na šest godina, za prevaru i pranje novca, što je on negirao, nazivajući optužbe politički motivisanim.
SAD, Velika Britanija, Evropska unija i Savet Evrope pozvali su Rusiju da oslobodi Navaljnog; grupa američkih senatora iz obe stranke predstavila je američkom Kongresu nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije, a i nemačka vlada ne isključuje mogućnost uvođenja novih sankcija Rusiji. S druge strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da “nije isključeno da je prisustvo stranih diplomata na zasedanju Moskovskog gradskog suda u slučaju ruskog blogera Alekseja Navaljnog oblik vršenja pritiska na sud i sudiju – moralni i psihološki”.
A ko je, zapravo, Aleksej Navaljni? Iako se već više od decenije njegovo ime pominje u svetskim medjima, čini se da se o njemu ipak nedovoljno zna u široj javnosti.
„Bloger, opozicionar, najveći protivnik Putina“
Rođen je 1976. u Butinu, u moskovskoj oblasti. Otac mu je bio oficir armije SSSR.
Večernji list, 31. 8. 2020. godine
“Navaljni je detinjstvo proveo u vojnom okruženju, rođen je u gradiću Butinu, u koji je kao vojno lice bio upućen njegov otac, inače poreklom iz černobilske oblasti. U otvorenom lovu na Aleksejevu biografiju neki su primetili činjenicu da nije služio vojsku, već da je zbog neke boljke, čira, skolioze ili sličnog, proglašen nesposobnim. Poprilično čudno, dodaće, jer u vreme kad je trebalo da bude u vojsci trajao je sukob u Čečeniji, gde su poslati čak i sinovi visokopozicioniranih vojnih funkcionera, što njegov otac ipak nije bio. Po tom sistemu – biografski podatak, a onda dovođenje u pitanje njegove tačnosti i nuđenje alternativnih odgovora – izgleda većina ruskih biografija Navaljnog.”
Navodi se da je na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda 1998. diplomirao pravo.
Večernji list, 31. 8. 2020. godine
“Činjenica je da je upisao pravni fakultet i diplomirao 1998. godine. Ali, možda ipak i nije. Senku sumnje bacila je Lina Kandakzi, profesorka s tog fakulteta, kazavši kako Navaljni laže jer je proteran s prve godine, na šta su se nadovezali njegovi protivnici s vlasti, dok sa univerziteta nisu želeli da komentarišu navode. Neki ruski novinari pronašli su njegove kolege sa studija, i to baš one koji bi davali nejasne odgovore: da ga se ne sećaju ili da misle da je s njima studirao, ali da ga se ne sećaju dobro jer se uglavnom držao po strani, a misle i da je u jednom trenutku nestao pa su mislili da se nalazi na razmeni studenata.”
Nakon prava završio je, dodaje se, Finansijsku akademiju pri vladi Ruske federacije i 2001. dobio diplomu iz oblasti trgovine hartijama od vrednosti i poslovanja na berzi.
Večernji list, 31. 8. 2020. godine
“Iz otvorenih izvora može se zaključiti da je Navaljni počeo karijeru kao preduzetnik, i to 1998, kad je osnovao firmu ‘Nesna’ za frizerske usluge, ali finansijski izveštaji pokazuju da mu posao nije išao pa ju je prodao. Tako je radio godinama, otvarao firme, a potom ih, s nulom na saldu, prodavao. Na njegovo ime bile su registrovane i kompanije ‘N. N. Securities’, ‘Euro-Asian Asia Systems’, ‘Navaljni i partneri’ i druge, a i roditelji su mu se oprobali u privatnim vodama kao vlasnici pogona za izradu predmeta od pletenog pruća. Majka mu je radila u sličnoj fabrici pa kad je ona propala, bračni par je odlučio da je vreme da pokrenu sopstveni posao. Iznajmili su prostor, nezaposlenih radnika bilo je u okolini, pa i danas posluju sa stabilnim prihodima. Obrazovanje i zanimanje za biznis Navaljni je pretočio 2008. u investicioni aktivizam.”
“Večernji list” je pisao da je kupovao manjinske udele u velikim firmama, uključujući i naftne gigante poput “Transnjefta” i “Gaspromnjefta”, kao i u velikim bankama, a zatim je zahtevao, kao deoničar, objavljivanje podataka o aktivnostima uprave.
Večernji list, 31. 8. 2020. godine
“Uspelo mu je ono što polazi za rukom tek retkima – izneo je dokaze o proneveri i uspeo da postigne da se protiv jednog od menadžera Gasproma pokrene kazneni postupak, a da direktor banke VTB – Lizing dobije otkaz. Do tada je već imao za sobom godine političkog iskustva.”
Kako se ističe, bio je član Ruske ujedinjene demokratske partije “Jabloko”, koja se zalagala za ekonomske i demokratske slobode i čvršće veze sa SAD i EU.
Večernji list, 31. 8. 2020. godine
“Popularnoj ‘Jabuci” gravitirao je od 2000, kada je, kako je rekao, ‘osetio poziv iz srca’ da joj se pridruži. Član postaje 2001, a nešto kasnije i zamenik šefa moskovskog odbora te stranke, koju je osnovao ekonomista, bivši sovjetski zamenik premijera Grigorij Javlinski, koji je dva puta pokušao na izborima da izazove predsednike – 1996. Borisa Jeljcina i 2000. Vladimira Putina, da bi završio na četvrtom, odnosno trećem mestu. No Navaljni je 2007. s piscem Zaharom Prilepinom osnovao Nacionalni demokratski pokret ‘Narod’, koji je sponzorisao politički strateg Stanislav Belkovski, isti onaj koji je polagao velike nade u Navaljnog i nazdravio mu votkom koja ga je zamalo ugušila. Nisu potpuno jasne okolnosti pod kojima je napustio, ili bio izbačen, iz ‘Jabuke’. Navaljnom se konstantno imputira epitet nacionaliste jer, na primer, vrlo čvrsto brani rusko pripajanje Krima i dela Ukrajine, a ponekad dolaze i optužbe o koketiranju s desnicom, što nikad nije potvrđeno.”
Kao potvrda njegovih nacionalističkih ubeđenja pominje se i izražavanje neprijateljskog stava prema migraciji muslimana i Azijata u „srce ruske slovenske domovine“.
Tportal.hr, 31. 1. 2018. godine
“Navaljnog prokremaljski mediji optužuju za koketiranje s ekstremnim nacionalistima jer je učestvovao na ultranacionalističkim skupovima. On tvrdi da je na tim skupovima sudelovao kako bi pokušao da normalizuje debatu o ilegalnoj imigraciji i spreči da ruska nacionalistička okupljanja prisvoji omladina koja uzvikuje 'Zig hajl'.”
Navaljni je u zapadnim medijima označavan kao bitna figura na ruskoj političkoj sceni.
Politika, 5. 8. 2013. godine
“Bi-Bi-Si ga je, svojevremeno, opisao kao ‘jedinu ozbiljnu opozicionu figuru koja se u Rusiji pojavila u proteklih pet godina’. ‘Vol strit džornal’ ga je proglasio čovekom koga se Putin najviše plaši, a magazin ‘Tajm’ ga je 2012. uvrstio u listu 100 najuticajnijih ljudi na planeti...”
U uvodu intervjua koji je dao “Njujorkeru” podseća se da je “kao mlad moskovski advokat” 2010. godine “krenuo da ukršta javno dostupne informacije kako bi dokumentovao korupciju i zloupotrebe ovlašćenja u ruskoj vladi”.
Njujorker, 18. 10. 2020. godine
“U početku je koristio svoj blog da dokumentuje naduvane cene u vladinim ugovorima, koje slute na podmićivanje; prešao je na dokumentovanje holdinga nekretnina, luksuznih vozila i rezervi keša koje su vladini službenici upisivali na svoje rođake. Kratkoročni projekat Navaljnog prerastao je u Fond za borbu protiv korupcije, multimedijsku produkciju sa više desetina istraživača koji prekopavaju sirove podatke ili upravljaju dronovima za snimanje poseda visoko rangiranih birokrata. Jedan od najvećih hitova Navaljnog bila je serija filmova o tadašnjem premijeru Dmitriju Medvedevu, njegovoj navici da skuplja patike i njegovom imanju sa tri helidroma, skijaškom stazom, bazenima u kaskadama, hotelom za osoblje i kućicom na jezeru za patke, koja je ubrzo postala internet mim. Ruske vlasti se bore da sklone ove filmove sa Jutjuba, gde jedan od snimaka ima već 36 miliona pregleda.”
Zatim se 2010. školovao na Jejlu. Za to vreme stizale su optužbe od „putinovaca“ da predstavlja „projekat CIA“.
Njujorker, 22. 10. 2020. godine
“Tokom 2010. bio sam stipendista međunarodnog programa na Jejlu i pred sam kraj programa pojavila se vest da mi preti krivična tužba. To je trebalo da spreči moj povratak u Rusiju. Ipak sam se vratio, a onda je priča počela da eskalira.”
Nikolaj Tokarev, direktor “Transnjefta”, koga je optuživao zbog zloupotreba, rekao je da Navaljnog podržavaju američki političari. Deputat Dume i član rukovodstva Jedinstvene Rusije Jevgenij Fjodorov uporedio je njegovu delatnost s terorističkom, ističući da je uveren da ga finansira SAD.
Vreme, 15. 12. 2011. godine
“Vlast je neuspešno pokrenula jedan slučaj protiv njega. Godine 2009. osumnjičen je da je izvršio krivično delo prevare tako što je nekog Vjačeslava Opaljeva, direktora firme Kirovles, naveo da sklopi štetan ugovor, predstavljajući se lažno kao savetnik gubernatora Kirovske oblasti Nikite Beljiha. Posle istrage odustali su od sudskog gonjenja u januaru 2011. U avgustu 2010. Navaljni je pisao da je Putinov let avionom u toku gašenja požara u Podmoskovlju bio nezakonit, jer upravljanje nestručnih lica avionom B200 izaziva opštu opasnost.”
U novembru 2010. pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa Navaljni je svedočio o korupciji u Rusiji na saslušanju koje je vodio senator Bendžamin Kardin.
Vreme, 18. 7. 2013. godine
“Izgleda da je preporučio da Amerikanci čvršće koriste svoje zakone (uskraćivanje viza?) protiv sumnjivih Rusa. S te strane obasipan je priznanjima. Časopis ‘Forin polisi’ uključio je Navaljnog na 24. mesto liste ‘100 najboljih svetskih mislilaca’. Amnesti internešenel proglasila ga je ‘zatočenikom savesti’.”
Prvo hapšenje
Navaljni je prvi put uhapšen 2011. i na kraju osuđen na kaznu od 15 dana zatvora zbog „odupiranja državnoj vlasti“. Neposredno pre toga nastupio je kao govornik na demonstracijama protiv izborne krađe na parlamentarnim izborima. Već tada je predstavljan kao neko “na koga posebnu pažnju obraćaju i ruski i zapadni mediji”.
Vreme, 15. 12. 2011. godine
“Posle parlamentarnih izbora u Rusiji u nedelju 4. decembra, opozicija je tvrdila da je Putinova Jedinstvena Rusija 49,45 odsto glasova birača osvojila izbornom krađom i krenula da protestuje zahtevajući ‘poštene izbore’. U ponedeljak, 5. decembra uveče, demonstranti u Moskvi su se sukobili s policijom kada su pokušali da organizuju šetnju ka trgu Lubjanka. Organizatori pripadaju pokretu čiji je lider Ilja Jašin, koji je uhapšen, kao i 300 drugih demonstranata te večeri, i osuđen na 15 dana zatvora zbog toga što se suprotstavljao policiji, a ista kazna je stigla i blogera Alekseja Navaljnog, na koga posebnu pažnju obraćaju i ruski i zapadni mediji. O Alekseju Anatoljeviču Navaljnom, 35-godišnjem advokatu, ekonomisti, invest-aktivisti, zaštitniku prava malih akcionara i blogeru, nakon početka protesta u zapadnim medijima više je pisano nego svojevremeno o Gajdaru i Kasparovu zajedno, verovatno na osnovu onoga što se u diplomatskim krugovima u Moskvi o njemu priča. Agencija Rojters ga naziva ‘avangardom nove internet generacije’, koji po sopstvenim rečima ‘ima ambicija da bude predsednik, ali nema izbora u Rusiji’, da je daleko od popularnosti Putina, ali da ‘strane diplomate tipuju da je on lider koji ima političku budućnost’.”
Svetski mediji isticali su da je do 2009. bio praktično anoniman, a da je postao, kako je pisao “Gardijan”, „talisman rastućeg pokreta za promene“ koji je Putina “primorao na defanzivu“.
Danas, 17. 1. 2012. godine
“Britanski dnevnik navodi da su protesti od 24. decembra označili ‘more promena’ jer je opozicija izašla iz margine. Navaljni, među pristalicama poznat kao Aljoša, je ‘srce promena’, popularan je među mladima, zaključuje ‘Gardijan’, dok deputat Putinove Jedinstvene Rusije Robert Šlegel ocenjuje da je reč o ‘živopisnoj ličnosti koja pravi puno buke, privlači pažnju na sebe, ali je potpuno lišena svrhovitosti’.“
Navaljni je iz zatvora pružio podršku članicama grupe “Pussy Riot” koje su u februaru 2012. uhapšene zbog izvođenja antiputinovske protestne pesme u crkvi u centru Moskve, da bi nekoliko dana kasnije bio učesnik velikog mitinga u Moskvi.
Vreme, 8. 3. 2012. godine
“Na postizbornom mitingu opozicije ‘Za poštene izbore’ održanom u ponedeljak 5. marta popodne na Puškinovom trgu u Moskvi, na koji je, prema proceni organizatora, došlo oko 20.000 ljudi, a po proceni policije 14.000, jedan od lidera nesistemske opozicije i osnivač antikorupcionog internet-projekta ‘Rospil’ Aleksej Navaljni počinje govor frazom ‘Teži od večeri bio je dan!’, ali priziva okupljene da se ne razočaraju: ‘Šta ste drugo očekivali?’.'
Krajem te godine Navaljni je ponovo na sudu – žalio se protiv rešenja prema kojem mora da plati trideset hiljada rubalja (oko 1.000 dolara) zbog vređanja vladajuće Jedinstvene Rusije (JR).
Danas, 18. 10. 2012. godine
“Naime, još u junu je Ljublinski sud u Moskvi delimično uvažio tužbu penzionera i redovnog člana JR Vladimira Svirida, koji je tražio od Navaljnog milion rubalja (oko 33.000 dolara). Bloger je stranku Vladimira Putina u časopisu ‘Eskvajer’ nazvao ‘partijom hohštaplera i lopova’, čime je, prema obrazloženju Svirida, uvredio sve pristalice Jedinstvene Rusije. Sud je ponovo naložio Navaljnom da penzioneru plati trideset hiljada rubalja.”
Na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. godine osvojio je drugo mesto, iza Putinovog favorita Sergeja Sobjanina, osvojivši 27 odsto glasova.
Tportal.hr, 20. 8. 2020. godine
“Reč je o senzacionalnom uspehu jer nije imao pristup televiziji i medijima, pa je mogao samo da se oslanja na internet i usmenu predaju. Malo pre izbora za moskovskog gradonačelnika osuđen je na pet godina zatvora zbog pronevere i zloupotrebe. Čak je dovedena u pitanje njegova diploma prava.”
U periodu između 2012. i 2014. Navaljni je, kako se navodi u presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2018, hapšen sedam puta na različitim javnim skupovima. Veliko veće Evropskog suda presudilo je da je Rusija hapšenjima Navaljnog iz političkih razloga prekršila njegova ljudska prava i to – na slobodu ličnosti, na pravično suđenje i slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
Akcija za ljudska prava, 18. 11. 2018. godine
“Prvi put je uhapšen u večernjim satima 5. marta 2012. godine na skupu održanom na Puškinovom trgu u Moskvi na kome se okupilo oko 500 ljudi, a koji je bio posvećen navodno montiranim ruskim predsedničkim izborima. Zatim, 8. maja 2012. godine, tokom noći ‘Walkabout’ u Moskvi gde su se aktivisti sastali da razgovaraju o inauguraciji predsednika Putina prethodnog dana, Navaljni je uhapšen u dva navrata: prvo u ranim jutarnjim satima dok je hodao niz Lubjanski trg u pratnji 170 ljudi, a zatim između 23 časa i ponoći, dok je hodao niz Boljšaja Nikitska ulicu u grupi od oko 50 ljudi. Dana 9. maja 2012. godine oko 6 časova, uhapšen je na Kudrinskom trgu u Moskvi na skupu koji je okupio između 50 i 100 ljudi i na kojem se razgovaralo o aktuelnim dešavanjima. Kasnije tokom godine, 27. oktobra 2012, on je u koordinaciji sa još oko 30 drugih, pokrenuo ruski Komitet za istrage radi protesta protiv ‘represije i mučenja’ i bio uhapšen – prema njegovim rečima – dok se udaljavao sa događaja. Konačno, Navaljni je uhapšen dva puta 24. februara 2014. godine: prvi put kada je prisustvovao izricanju presude u predmetu protiv demonstranata na Bolotni trgu i kasnije iste večeri, drugi put, na javnom skupu u ulici Tverska na kome se okupilo oko 150 ljudi. Nakon svakog hapšenja, Navaljni je odveden u policijsku stanicu gde je zadržan nekoliko sati, dok je sastavljen izveštaj o događaju. Potom je optužen za administrativni prekršaj zbog kršenja procedure za organizovanje javnih događaja (na osnovu čl. 20 Zakona o administrativnim prekršajima); ili nepoštovanje zakonite policijske naredbe (u skladu sa čl. 19.3 Zakona). U dva navrata, nakon što su ga uhapsili i optužili, zadržan je u pritvoru (nekoliko sati 9. maja 2012. i tokom noći 24. februara 2014. godine). Sve optužbe su procesuirane u postupcima u kojima je Navaljni osuđen za krivično delo. Pet puta je dobio novčanu kaznu u rasponu od 1.000 do 30.000 ruskih rubalja, a dva puta je osuđen na administrativni pritvor (15 i 7 dana). Sve njegove žalbe bile su odbačene.”
Kandidat za predsednika
U decembru 2016. Navaljni je najavio kandidaturu na predsedničkim izborima zakazanim za 2018, međutim Centralna izborna komisija proglasila ju je, u junu 2017, neprihvatljivom, obrazloživši da je on osuđen i da je na izdržavanju uslovne kazne. Prethodno, u martu 2017. dok je putovao po Rusiji i vodio kampanju za predsedničke izbore, Navaljnog je u sibirskom gradu Barnaulu nepoznati napadač polio zelenom tečnošću.
Beta, 20. 3. 2017. godine
“Zelena tečnost, antiseptik koji se često koristi u Rusiji i danima ostaje na koži, navodno je bačena u lice Navaljnom dok je prilazio da bi se rukovao s jedinim čovekom. Navaljni je danas na Tviteru napisao: ‘Otvoriću štab u Barnaulu kao da sam iz filma ‘Maska’! Super. Čak su mi i zubi zeleni!’”
Prevezen je u bolnicu i kasnije operisan u Španiji. Pred predsedničke izbore, na kojima mu nije bilo dozvoljeno da se kandiduje, pozvao je svoje pristalice na bojkot.
Beta, 17. 1. 2018. godine
'Putin želi da bude doživotni car. Njegovo okruženje sastavljeno od milijardera i najbogatijih ljudi na svetu želi istu stvar. Putina je strah mene i ljudi koje ja predstavljam', rekao je on za Frans pres i dodao da je stvorio najveći masovni pokret u skorijoj istoriji Rusije s više od 200.000 volontera.”
U julu 2019. pritvoren je na 30 dana uoči najavljenog opozicionog protesta, a za vreme izdržavanja te kazne “misteriozno je oboleo”.
Blic, 29. 7. 2019. godine
“Anastasija Vasilijeva, doktorka Alekseja Navaljnog, koja ga je videla u zatvorskoj bolnici, veruje da je moguće da je najpoznatiji ruski opozicioni lider otrovan. Navaljni je hospitalizovan u nedelju, nakon što je misteriozno oboleo u zatvoru u Moskvi. ‘Oticanje i osip po licu koje Navaljni ima mogu biti znakovi hemijskog trovanja’, istakla je Vasilijeva, koja je već nekoliko godina njegov lekar. Ona je bila deo tima koji je tretirao opozicionog lidera kad je izgubio 80 odsto vida u desnom oku nakon napada u aprilu 2017, kad mu je provladin aktivista bacio dezinfekciono sredstvo u lice.”
A onda, u avgustu 2020, bez svesti je prevezen u bolnicu u Omsku zbog sumnje da je otrovan.
BBC, 20. 8. 2020. godine
“Navaljniju, jednom od vodećih boraca protiv korupcije u Rusiji, pozlilo je u avionu koji je zbog toga prinudno sleteo u Omsku, rekla je Kira Jarmuš, njegova predstavnica za štampu. Dodala je da se sumnja da je Navaljni popio čaj u koji je dodat neki sumnjivi sastojak. On je u junu rekao da je glasanje o ustavnim promenama u Rusiji svojevrsni ‘puč’ i da predstavlja ‘kršenje ustava’. Zahvaljujući usvojenim reformama, Putin bi mogao da bude predsednik Rusije u još dva mandata.”
Dva dana kasnije prebačen je iz sibirske bolnice u Berlin. Laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, kao i testiranja koja je sprovela Organizacija za zabranu hemijskog oružja, utvrdili su da je Navaljni bio izložen otrovu „novičok“, razvijenom u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Danas, 17. 1. 2021. godine
“Ruske vlasti su insistirale da doktori koji su lečili Navaljnog pre nego što je prebačen u Berlin nisu našli tragove otrova i tražili su od nemačkih zvaničnika da iznesu dokaz da je otrovan. Vlasti su odbile da otvore krivičnu istragu, navodeći kao razlog nedostatak dokaza da je Navaljni otrovan. Navaljni je u decembru objavio snimak svog telefonskog razgovora za koji tvrdi da je obavio sa operativcem ruske obaveštajne službe FSB koji ga je navodno otrovao u avgustu i potom to pokušao da zataška. Opozicionar se predstavio kao bezbednosni zvaničnik i naveo sagovornika da sa njim podeli detalje o operaciji trovanja. Muškarac koji se čuje na snimku govori da je bio umešan ‘u obradu’ donjeg veša Navaljnog ‘kako ne bi bilo tragova’ trovanja. Ruska obaveštajna služba FSB odbacila je taj snimak kao lažan.”
Navaljni je u intervjuu nemačkom časopisu “Špigel” za trovanje direktno optužio predsednika Ruske federacije.
Beta, 1. 10. 2020. godine
„Tvrdim da je Putin iza zločina i nemam drugih verzija toga što se dogodilo’, izjavio je Navaljni i najavio da će se vratiti u Rusiju: ‘Moj zadatak je da ostanem neustrašiv. Ne bojim se!’. Portparol Kremlja osudio je ‘neosnovane i neprihvatljive’ optužbe Navaljnog, dodajući da zapadne tajne službe, posebno CIA ‘rade’ s tim opozicionarom. ‘Smatramo da su takvi navodi protiv ruskog predsednika neosnovani i neprihvatljivi’, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.”
Povratak i hapšenje
Krajem decembra ruske vlasti dale su Navaljnom 24 sata da se javi službi za zatvorske kazne u skladu s uslovnom kaznom zatvora koja mu je izrečena nakon što je 2014. godine osuđen za proneveru i pranje novca. Pošto se nije javio u predviđenom roku, vlasti su izdale nalog za njegovo hapšenje. Polovinom prošlog meseca Navaljni je najavio da će se, uprkos pretnjama da će biti uhapšen, vratiti u Rusiju. To je i učinio 17. januara, a čim je sleteo na moskovski aerodrom “Šeremetjevo” privela ga je policija. SAD i Evropska unija osudile su hapšenje Navaljnog i pozvale na njegovo oslobađanje, a to je uradio i Visoki komesarijat UN za ljudska prava. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da komentari zapadnih političara o hapšenju Navaljnog imaju za cilj da odvuku pažnju od duboke krize u kojoj se nalaze njihove zemlje.
„Ono čega se ovi banditi (na vlasti) najviše plaše jeste da ljudi izađu na ulicu…, ne plašite se, izađite na ulicu, ne zbog mene već zbog vas samih, zbog vaše budućnosti“, rekao je Navaljni na video snimku snimljenom u sudnici, koji je objavljen na društvenim mrežama.
Veliki broj građana odazvao se na njegov poziv, a ruska policija je uhapsila, prema podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava, više od 5.000 ljudi koji su tražili oslobađanje Navaljnog. Protesti su održani u 122 ruska grada i, kako se ističe, predstavljaju jedne od najvećih protesta u istoriji savremene Rusije.
BBC News, 2. 2. 2021. godine
“Prema organizacijama za zaštitu ljudskih prava, u celoj zemlji je privedeno više od 5.000 ljudi, među kojima i Julija Navaljna, supruga vodećeg ruskog opozicionara. Sud u Moskvi je odredio da ona treba da plati 20.000 rubalja (oko 220 evra) zbog učešća u neodobrenim protestima i ometanju javnog reda i mira. ‘Na protestima je bio prilično veliki broj huligana i provokatora, sa manje ili više agresivnim ponašanjem prema predstavnicima službi za sprovođenje zakona, što je neprihvatljivo’, rekao je portparol Kremlja.”
Nakon što se na “Lajf Jutjub kanalu” Navaljnog 19. januara pojavio snimak u kome se prikazuje imanje i vila kod Crnog mora za koju se tvrdi da je „palata“ koja je, kroz komplikovanu korupcionašku šemu, izgrađena za predsednika Rusije, oglasio se i Vladimir Putin.
Beta/AFP, 25. 1. 2021. godine
„Nisam video taj film jer nisam imao vremena. Ništa od toga što je tu prikazano kao da su moje stvari ne pripada meni ni mojim bližnjim“, rekao je Putin.
Na pitanje novinara o „neopravdano surovim postupcima mnogih policajaca“ (naveli su primere kako je policajac u Sankt Peterburgu uperio pištolj u demonstrante i korišćenje sile nad onima koji su već ležali na zemlji), Dmitrij Peskov, portparol Kremlja je odgovorio:
BBC News, 2. 2. 2021. godine
„Svaki od tih postupaka treba razmotriti odvojeno i ovde nema govora o opštoj nameri policije da tako postupa. Kao opšta tendencija može se uzeti samo jedna – policija deluje na provokativne akcije oštro i u okviru zakona“, rekao je portparol Kremlja.
U nedavnom intervju Navaljni je istakao da je na njega i njegovu organizaciju “pritisak baš pojačan” u poslednje dve godine, što se poklapa sa trenutkom kada je promovisao strategiju pod nazivom „pametno glasanje“.
Njujorker, 18. 10. 2020. godine
“Reč je o taktičkom glasanju. Treba da uverimo birače da glasaju za kandidata broj 2 – možda nam se ne sviđa, ali ima šanse da pobedi predstavnika vladajuće stranke. Obično svi kandidati koji nisu iz Jedinstvene Rusije osvoje više od 50 odsto ukupnih glasova, ali su glasovi rasuti pa Jedinstvena Rusija uvek pobeđuje. Mislili smo da nikad nećemo uspeti da ubedimo liberalne birače da glasaju za komuniste, pa čak i staljiniste, ili obrnuto – da ubedimo komuniste da glasaju za liberale – ali nam je u određenoj meri to pošlo za rukom u raznim mestima. Naravno, Putin i ostali to vide kao veliku pretnju. Za Putina je Jedinstvena Rusija temeljna politička struktura. Da, on kontroliše sudove i dominira nad svim ostalim strankama, ali u svakom autokratskom režimu vladajuća stranka predstavlja ključnu strukturu. To je bilo tako u Sovjetskom Savezu i u Istočnoj Nemačkoj, sada je tako u Belorusiji, Rusiji i Siriji. Uvek postoji vladajuća politička stranka, a njena sposobnost da ubedljivo pobedi na izborima jeste ono što režimu omogućava stabilnost. U Tomsku Jedinstvena Rusija više nema većinu u gradskoj skupštini, po prvi put za 20 godina. U Moskvi nismo uspeli, ali smo ipak uveli u skupštinu grupu vrlo aktivnih ljudi. Isto je u Novosibirsku.”
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.