Ko je više lagao, Bajden ili Tramp?

Najveća organizacija za proveru činjenica u Sjedinjenim Državama “PolitiFact” je u iščekivanju aktuelnih izbora imala pune ruke posla. Predsednički kandidati se ni tokom ove predizborne kampanje, čije trajanje u SAD nije vremenski ograničeno, nisu libili da u javnost iznose neistinite ili delimično netačne tvrdnje.

Danas je dan odluke da li će u trci za prvog čoveka Sjedinjenih Država pobediti kandidat Republikanske partije Donald Tramp ili kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden.

Ko je od njih dvojice, kao i njihovih potpredsedničkih kandidata/kinja “trijumfovao” u disciplini neodgovornih obećanja i svake vrste izvrtanja i zanemarivanja činjenica?

Šta je zabeležio Tramp-O-Meter?

Taj “merač” Politifekta služi za nadgledanje obećanja aktuelnih predsednika u SAD.

Novinari su tokom proteklih godina istraživali šta se dogodilo sa 100 obećanja koje je predsednik Tramp dao tokom kampanje 2016. godine i ocenjivali ih na osnovu toga da li su ispunjena ili ne. Kako kažu, obećanja se ne ocenjuju na osnovu predsednikovih namera ili napora, već na osnovu konkretnih rezultata.

Tablica rezultata glasi ovako: ispunjena obećanja – 25, delimično ispunjena – 21, neispunjena – 50, u zastoju – 6, radi se na tome – 0.

“Top 5” Trampovih obećanja iz ugla Politifekta

Tramp nije ispunio jedno od krucijalnih obećanja da će ukinuti “Obamacare” (Zakon o pristupačnoj nezi, odnosno sveobuhvatan zakon o zdravstvenom osiguranju).

Politifekt objašnjava da je postojao dvogodišnji period kada su republikanci držali Dom i Senat i kada je bilo šanse da Tramp sakupi dovoljno glasova. Međutim, taj napor nije uspeo 2017. godine kada su tri člana Senata osujetila napore republikanaca.

Gromoglasno najavljivan “Veliki zid” na američko-meksičkoj granici nije izgrađen do kraja Trampovog prvog predsedničkog mandata. Trampova administracija je samo zamenila barijere koje je postavila prethodna. Troškove tog poduhvata snosili su građani SAD, dok Meksiko nije učestvovao u plaćanju ni na koji način, navodi Politifekt.

Ono što je Trampova administracija uspela da ispuni tiče se njegovog obećanja o obustavljanju imigracija iz država sklonih terorizmu. Vrhovni sud Sjedinjenih Država je podržao treći pokušaj predsednika Donalda Trampa da zabrani ulazak pojedincima iz određenih zemalja, potvrđujući njegovu izvršnu vlast da ograniči imigraciju u Sjedinjene Države.

Obećanja o smanjenju poreza za sve, posebno srednju klasu, kao i smanjenju stope poreza na dobit, Politifekt je obeležio “kompromisnom presudom”, odnosno, ta obećanja su delimično ispunjena.

O čemu se najviše lagalo u predizbornoj kampanji?

Među neistinitim tvrdnjama koje je Tramp često iznosio u javnost tokom proteklih meseci, prednjačile su dezinformacije o korona virusu.

Tako su građani Sjedinjenih Država od predsednika Trampa mogli da čuju da lekari dobijaju više novca ako neko umre od kovida, da svake godine, uprkos vakcini, više od 100 hiljada ljudi umre od gripa, da su brojevi SAD (vezano za koronu) bolji od svih drugih zemalja, da je samo 6 odsto ljudi stvarno umrlo od kovida, da Sjedinjene Države imaju jednu od najnižih stopa smrtnosti i tako dalje. Sve te tvrdnje Politifekt je ocenio kao neistinite.

Kandidat Demokratske partije Džozef Bajden, iako daleko manje, ipak jeste u dosta navrata uhvaćen kako iznosi netačne ili delimično neprecizne tvrdnje u javnost.

Na primer, nedavno je izjavio da je 400.000 dolara više novca nego što je on ikad zaradio za godinu dana.

Iako je bruto prihod Bajdena i njegove supruge bio ispod 400 hiljada američkih dolara godišnje tokom većeg dela njegove karijere u javnoj službi, nakon što je napustio potpredsedništvo, supružnici su dokumentovali bruto prihode u milionima u dve uzastopne godine, piše Politifekt.

Bajden je pogrešno tvrdio i da nijedan predsednik SAD izabran pre Donalda Trampa nije ispoljavao rasizam. Istoričari su se za Politifekt složili da su mnogi predsednici u prošlosti ili imali rasistička uverenja, sprovodili rasističku politiku ili i jedno i drugo.

Neistina je i da je komunalnoj policiji u SAD ukinuto finansiranje rada, kako je rekao Bajden. Naime, iako je finansiranje programa za rad komunalne policije niže nego što je bilo devedesetih godina, ono nikada nije svedeno na nulu i ostalo je blizu svoti od 200 miliona dolara godišnje.

Takođe, Bajden je nedavno izjavio da svaku kvalifikovanu osobu može da pošalje na četvorogodišnji koledž u njihovoj državi za 150 milijardi dolara. Ispostavilo se da je Bajden pogrešio i da će besplatni plan javnog koledža zapravo koštati dvostruko više.

Šta su netačno govorili Kamala i Pens?

I kandidati obe strane za potpredsedničku fotelju neretko su pokušavali da obmanu građane neistinima ili parcijalno istinitim tvrdnjama.

Tako je kandidat Republikanske partije Majk Pens izjavio da Bajden i demokratska kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Heris podržavaju abortus “do trenutka rođenja”. Međutim, Politifekt je tu njegovu tvrdnju ocenio kao neistinu.

Netačna je i Pensova tvrdnja da je Trampova administracija “obezbedila više od 209.000 radnih mesta, uključujući 16.000 novih proizvodnih radnih mesta u Pensilvaniju tokom poslednje tri godine”.

Podaci američkog Biroa za statistiku rada pokazuju stabilan rast radnih mesta širom Pensilvanije od januara 2017. godine kada je Tramp stupio na dužnost. Ali rast nije bio tako snažan kao što je Pensu izgledao.

Iako ima najmanje neistina na svom računu, ni kandidatkinja demokrata za potpredsednicu Kamala Heris nije pošteđena od loših ocena Politifekta. Na primer, netačno je izjavila da je Tramp obećao da će, ako pobedi ponovo na izborima, uništiti sistem socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Međutim, Tramp to nikada nije rekao niti obećao.

Heris je pogrešno izjavila i da je samo jedan restoran u vlasništvu afroamerikanaca u Mičigenu dobio kredit putem Programa zaštite plata. Najmanje 29 restorana u vlasništvu afroamerikanaca u Mičigenu dobilo je kredite putem Programa zaštite plata, piše Politifekt.

Naslovna fotograifja: Printscreen/Politifact