Ko (ne) kupuje naše hartije od vrednosti?

Mijomir Laketić 23. 6. 2013.

Ovdašnji mediji su, nedavno, preneli vest da su neke investicione banke, poput „Barklis“ banke, dale preporuku svojim klijentima da prodaju srpske dužničke hartije. Ta preporuka je usledila posle nepovoljnog izveštaja MMF-a o Srbiji zbog sve većeg manjka u državnoj kasi. Kada bi investitori poslušali ono što im savetuje „Barklis“, finansiranje srpskog budžeta našlo bi se u velikom problemu. Naime, manjak, koji nastaje zbog većih državnih rashoda od prihoda se, najvećim delom, popunjava upravo zaduživanjem na finansijskom tržištu prodajom hartija od vrednosti. Ukoliko bi došlo do toga da investitori prodaju hartije i prestanu da budu zainteresovani za kupovinu novih, to bi značilo da moramo da se zadužujemo po nepovoljnijim uslovima i da visokim kamatama privlačimo investitore da nam pozajme novac.

Međutim, kako za Istinomer kažu finansijski eksperti, i pored ovog saveta banke „Barklis“ ne treba očekivati masovno povlačenja investitora, bar ne u kraćem roku. Nenad Gujaničić, finansijski analitičar, kaže da preporuke koje daju investicione banke nisu „crveno slovo“.

„Strani investitori drže dobar deo našeg duga preko trezorskih zapisa. Da nema njih, teško bismo uspeli da prodamo te hartije na domaćem tržištu i tako zakrpimo rupe u budžetu. A preporuka ove banke je usledila posle nespretnih koraka srpske Vlade u vezi sa deficitom u budžetu. Međutim, te preporuke mogu da se promene. Postoje i druge finansijske institucije koje daju preporuke. Neke od njih su zatvorene za javnost, pa ne znamo šta savetuju. Sem toga, i sami investitori ocenjuju preporuke koje im daju investicione banke, ne prihvatajući ih bez razmišljanja“, kaže Gujaničić za Istinomer.

On navodi i da je činjenica da su prihodi na dinarska ulaganja jako dobri i da je to veliki mamac za investitore.

„Trenutno su u Evropi niske kamatne stope, tako da se isplati ulagati u naše hartije. Naravno, osnovni uslov je stabilnost dinara. Tada investitori mogu dobro da profitiraju ulažući u trezorske zapise. Sada sve zavisi od poteza koje će vući Vlada Srbije. Ukoliko naprave nešto što će dati konkretne rezultate, pre svega kod smanjenja deficita u budžetu, investitori će nastaviti da kupuju naše hartije“, navodi Gujaničić.

Međutim, ako mere Vlade ne daju rezultate ili budu nedovoljne, preporuci „Barklisa“ mogu da se pridruže i drugi investicioni savetnici. Kao upozorenje treba da se shvati i aukcija srpskih trezorskih zapisa, koja je održana 11. juna. Tada su ponuđene dužničke hartije u vrednosti od 10 milijardi dinara, koje dospevaju na naplatu posle 12 meseci. Investitori su, međutim, bili spremni da kupe svega 24 odsto te emisije. Samo dvedesetak dana ranije, 21. maja, organizovna je slična aukcija trezorskih zapisa – 10 milijardi sa rokom naplate posle 12 meseci, i tada su investitori kupili 100 odsto te emisije. Za manje od mesec dana pala je zainteresovanost za ulaganje u jednogodišnje zapise za skoro 80 odsto! To pokazuje da se investitori plaše nestabilnosti i pada vrednosti dinara na duži rok. Na kraći rok, oni još uvek imaju poverenje. Naime, 6. juna se održala aukcija šestomesečnih zapisa, a prodato je 93 odsto te emisije.