Ko se sve našao na listama opozicije?
Na listama kandidata za izbore ove godine nema mnogo prepoznatljivih ljudi čijih karijera šira javnost može da se seti bez „guglanja“. O tome da na listama vladajuće koalicije nema ni premijerke ni velike većine ministara Istinomer je već pisao. A ko još ima šanse da se nađe u novom sastavu Skupštine Srbije? Od dobro poznatih imena koja su nova u politici, do potpunih autsajdera, analizirali smo one liste koje po poslednjim istraživanjima imaju šanse da preskoče cenzus od tri odsto izašlih birača.
Šešelj otac, Šešelj sin i drugi
Kod radikala je situacija najjasnija i oni se nisu odrekli nijednog svog poznatog člana. Ako Srpska radikalna stranka ponovi uspeh sa prethodnih izbora i osvoji 22 mandata, lider stranke Vojislav Šešelj i njegov sin i zamenik u stranačkoj hijerarhiji Aleksandar, sigurni su na prvom i četvrtom mestu. Drugi je dugogodišnji radikal i aktivni poslanik Milorad Mirčić, a treća Ljiljana Mihajlović, potpuno nepoznata ekonomista iz Zemuna koja je u poslednjem sazivu prvi put postala poslanica.
Poznavaocima skupštinskih prilika nepoznato je koji kriterijum je stavio gospođu Mihajlović, koja se za četiri skupštinske godine za reč javila 12 puta, ispred Vjerice Radete koja je poređenja radi u aktuelnom sazivu govorila čak 1.430 puta i to su zapravo finese o kojima istinu zna samo onaj ko je listu sastavljao, a u medijskim nastupima oni nikada ne objasne da li kandidati imaju kvalitete i uspehe na terenu o kojima se ne govori javno.
Do desetog mesta tu su još i Miljan Damjanović, Nemanja Šarović, Nataša Jovanović i Dubravko Bojić koje prepoznaju svi koji prate zasedanja, pa to ne treba posebno objašnjavati. I u nastavku liste nema veoma mladih ljudi, nema estradnih ličnosti niti ljudi iz sveta umetnosti, tako da je lista SRS verovatno sa najmanje iznenađenja.
Kolike su šanse lista koje morate dodatno objasniti?
Ako je svaka partija ili koalicija koja je prošli put jedva preskočila tadašnji cenzus od pet procenata imala 13 poslanika, sada se u zavisnosti od ukupnih rezultata može očekivati da taj broj bude i nešto manji. Zato je za novoformirane interesantno samo ko su kandidati sa početka, ali i to su se do kraja kampanje u medijima pojavljivali uglavnom nosioci lista.
Na primer, da li je glasačima poznato ko se sve krije iza liste „Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju“ osim proslavljenog vaterpoliste i predsednika opštine Novi Beograd kao nosioca liste?
Prepoznatljivi su nekadašnji urednik Večernjih novosti, aktivni novinar RTS-a ratnih devedesetih Ratko Dmitrović, bivša poslanica SRS i deo tima za odbranu Šešelja u Hagu Marina Raguš, kao i kandidat Dveri za predsednika Srbije na izborima 2012. godine Vladan Glišić.
*U vlasti i partije koje kongres mogu da održe i u liftu
*Koaliciona vernost do poslednjeg minuta vlasti
Na visokom šestom mestu je još jedan nekadašnji aktivista Dveri Radovan Tvrdišić. Četvrta na listi Marija Leković, bivša članica Demokratske stranke, deseti bivši DSS-ovac Željko Tomić, a osmi je general Svetozar Andrić koji je bio svedok odbrane pred Haškim sudom u procesima protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, a protiv koga je beogradski Fond za humanitarno pravo podneo prijavu Tužilaštvu za ratne zločine.
Još jedna lista dobrim delom je sastavljena od nekadašnjih članova drugih partija koji su osnovali Srbiju 21 i koji jesu prepoznatljivi pojedinačno, ali ih javnost još ne percipira kao kandidate Ujedinjene demokratske Srbije.
Na čelu su poslanici Marko Đurišić i Nenad Konstantinović koji su u skupštinu 2016. godine ušli kao članovi Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. Treća je Miljana Jovanović nekadašnja aktivistkinja Otpora, a četvrta Gordana Čomić doskorašnja članica Demokratske stranke. Među prvima su i čelnici Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak i Bojan Kostreš, kao i predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Tomislav Žigmanov.
U vrhu liste su Bojan Đurić, nekadašnji poslanik LDP-a i aktivista Građanskog saveza Srbije, a od marta 2015. godine bio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije, kao i Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije nastale od nekadašnjih članova pokreta Dosta je bilo.
Članovi Demokratske stranke Srbije sa još nekoliko organizacija predali su listu nazvanu Metla 2020. koju predvodi lider DSS Miloš Jovanović, doktor pravnih nauka sa Sorbone, nekadašnji savetnik ministra za Kosovo i Metohiju. Za njim sledi Novica Antić nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije koji tvrdi da mu je „zbog javnog iznošenja stavova o problemima srpskih vojnika i kritika na račun Ministarstva odbrane, izrečena kazna gubitka čina i službe u Vojsci Srbije“ zbog čega je to ministarstvo tužio.
Na ovoj listi prepoznatljiv je profesor Aleksandar Popović, ministar u prvoj Vladi Vojislava Koštunice i nekadašnji portparol DSS-a.
Dobre šanse da pređe cenzus ima i Pokret slobodnih građana koju vodi glumac Sergej Trifunović koji se u kampanji najviše i eksponirao. Pored njega postao je prepoznatljiv i mladi pravnik Pavle Grbović, a oni koji su pratili dešavanja na Kosovu mogu se setiti i novinara Petra Miletića, nekadašnjeg poslanika u Skupštini Kosova i savetnika u kosovskom Ministarstvu za zajednice i povratak 2008. godine. Iako se možda očekivalo, drugih glumaca ili poznatih ličnosti koje bi privukle neopredeljene glasače na ovoj listi ipak nema.
Moguća iznenađenja za istraživače javnog mnjenja
Ostalim strankama istraživanja ne daju velike šanse da uđu u skupštinu, ali su iznenađenja uvek moguća. Na primer, listu „Narodni blok“ vodi nekadašnji ministar u nekoliko vlada Velimir Ilić, lider Nove Srbije koji je 2014. i 2016. godine izašao na izbore u koaliciji sa Vučićem. Okrenuo mu je leđa, kako je sam rekao, kad je shvatio da i pored obećanja neće biti imenovan na mesto direktora Koridora Srbije.
Pored njega je Momir Stojanović, general u penziji, nekadašnji radikal, socijalista i naprednjak, a pre nego što se razišao sa SNS-om bio je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Krajem oktobra 2015. u „Dosijeu Reka“ Fond za humanitarno pravo Stojanovića je označio kao jednu od ključnih figura najtežih ratnih zločina na Kosovu.
Na izbore izlazi i Grupa građana „1 od 5 miliona“ koju vode studenti, pre svih Valentina Reković i Tea Vukadin, poznate po blokiranju Rektorata posle kojeg je ministru Siniši Malom oduzet doktorat.
Neke partije i njihovi lideri nisu imali vremena ni medijskog prostora da ih uopšte povežemo sa nazivom njihovih lista. Iza imena „Nek maske padnu“ nalazi se nekadašnji premijer Srbije i lider Nove stranke Zoran Živković, dok je pokret Dosta je bilo na čelu sa Sašom Radulovićem sebi dao ime „Suverenisti“.
Čedomir Jovanović i njegova LDP na izbore izlaze u „Koaliciji za mir“, a prva na listi pokreta „Levijatan“ u stvari je doktorka Jovana Stojković protiv koje je Sud časti Lekarske komore pokrenuo postupak zbog kampanje protiv vakcinacije koju sprovodi na društvenim mrežama.
Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović
