Ko uskraćuje ljudima u unutrašnjosti Srbije pravo da budu informisani?
Polarizacija medija, ignorisanje od strane funkcionera i izostanak odgovora, sve ono što prati novinarstvo u Srbiji, postalo je još ogoljenije poslednjih nedelja tokom epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Na kakve prepreke nailaze novinari u unutrašnjosti i zbog čega moraju da slušaju konferencije za medije u Beogradu, razgovarali smo sa kolegama iz Valjeva, Leskovca i Kragujevca. Odsustvo bilo kakvog obzira lokalnih institucija i funkcionera prema javnosti pre svega ostavlja posledice po građane, među kojima se šire i panika i strah, reklo bi se - opravdano. U toku dana stigao je i zaključak Vlade o tome da će sve informacije isključivo davati Krizni štab koji vodi premijerka Ana Brnabić.
Iako nas je nedavno sve Zagorka Dolovac “upozorila” sa uputstvom o pojačanoj pažnji tužilaca pre svega na dela kao što su širenje lažnih vesti i panike, nemoguće je ne zapitati se koliku ulogu u tome imaju institucije i svi oni koji građanima duguju odgovore u ovakvoj situaciji. Beograd je uobičajeno u centru pažnju, ali svi ostali gradovi suočavaju se sa zidom ćutanja. Ako se i održi konferencija za medije, novinari dobijaju predlog da odgovore potraže na sajtu. U međuvremenu, građani ih zovu, traže informacije, a u izostanku druge strane, deluje logično to što se olako društvenim mrežama šire budalaste “informacije” i teorije zavere. Naposletku, potvrdu saznanja nekog novinara i poneko gostovanje zvaničnika dobijaju eventulno – podobni mediji.
Ljiljana Stojanović glavna i odgovorna urednica Jugpressa, portala sa juga Srbije, kaže za Istinomer da informacije od institucija – ne dobijaju. Ponešto saznaju iz Beograda, a to se svodi samo na brojke.
“Kada pitamo bilo šta, dobijamo samo uputstvo da odemo na sajt covid19.rs na kome opet imate samo brojke. Suočavamo se sa time da da direktorka Zavoda za javno zdravlje ne želi ništa da nam kaže, na primer, šta ljudi koji imaju neke zdravstvene tegobe treba da urade, koja je procedura ako sumnaju da su zaraženi. Takođe, gradonačelnik Leskovca i komandant štaba za vanredne situacije je izjavio da on nema ingerencije da daje informacije, a zapravo je jedini koji ih ima tokom vanrednog stanja”, objašnjava naša sagovornica.
Tako novinari, tvrdi Stojanović, ne mogu da saznaju koliko je ljudi u samoizlaciji, a koji su povezani sa nekim kod koga je potvrđena korona.
“Nije mi jasno da li ne razumeju koliko je važno da mediji imaju informacije jer ih mi prenosimo građanima. A one moraju da bude precizne i tačne, da se ne bi dizala panika”, kaže za Istinomer.
*Struka savetovala da se zabrane šetnje ljubimaca
*Zdravstveni radnici u Ćupriji bez neophodne zaštite
Osim ignorisanja medija dešavalo se, kako kaže, da informacije o sluačajevima korona virusa dobiju samo “podobni” mediji.
“Zbog mnoštva lažnih vesti i dezinformacija uglavnom na društvenim mrežama i brojnim portalima koji se predstvaljaju kao mediji, ljudi ne znaju kome da veruju. Ljudi se posle nepreciznih informacija pitaju šta da rade. Pa čak i oni koji su u zdravstvu nemaju konkretne informacije. Ni njima nije svejedno. Za građane postoji kol-centar, ali redakciji Jugpressa su se javili brojni građani koji tvrde da im se niko ne javlja. Grad Vranje je objavljivao neke važne informacije, ali su i oni prestali. Na sajtovima ništa ne može da se nađe. Mi koji radimo na lokalu, čekamo konferenciju za novinare u 15 sati na kojoj opet ništa ne čujemo. Same brojke ne vrede ništa. Kako god nas doživljavali ljudi na vlasti, u ovom trenutku moramo da budemo partneri u javnom interesu. A mi smo doživljavani ovde neprijatelji jer, na primer, postavimo pitanje zašto se u Leskovcu ne vrši dezinfekcija zgrada i ulica, a nama to pitanje zapravo postavljaju građani”, kaže Stojanović za Istinomer.
Ništa bolja situacija nije u Valjevu. Iako jedan od najugroženijh gradova pogođenih korona virusom, zvanične informacije izostaju. Darija Ranković glavna i odgovorna urednica portala Kolubarske kaže za Istinomer da samo neke informacije dobijaju eventulano tri medija bliska gradonačelniku Valjeva.
“Na naše pozive ne odgovaraju. U početku su se pravdali time da je stigao nalog iz Beograda, iz Ministarstva zdravlja. da je sve centralizovano i da sve informacije možemo da dobijemo samo na sajtu covid19.rs. Kada smo se pobunili i objasnili da hoćemo informacije iz našeg grada, ćutali su, pa su počeli posle nekog vremena da gostuju na toj jednoj lokalnoj televiziji. Nijedan zvanični podatak ne možemo da dobijemo – ni koliko je obolelih, koliko njih je u kućnoj izolaciji, na koliko njih se sumnja – mi to ništa nemamo. Zatvorena su nam sva vrata”, napominje Ranković.
*Da li je Vučić govorio da nas čeka „ozbiljna i teška kriza“?
*Lažni lekovi protiv koronavirusa
Nažalost po javnost, u Kragujevcu je takođe podignut zid ćutanja, koji traje već godinama. Jovanka Marović glavna i odgovorna urednica Glasa Šumadije kaže za Istinomer da gradonačelnik Radomir Nikolić, otkad je na vlasti, nije razgovarao sa novinarima, sem povremenih gostovanja na RTV Kragujevac, lokalnoj televiziji koju finansira Grad kroz subvencije iz budžeta.
“Od proglašenja vanrednog stanja imao je jednu konferenciju za novinare, sa grupom direktora zdravstvenih ustanova, i tu su mogla da se postavljaju pitanja. To je bilo pre šest dana i tada je rekao da će svakodnevno da se oglašava, međutim, do danas nije nijednom. Kada je reč o direktoru Kliničkog centra Predragu Sazdanoviću, s njim novinari nemaju nikakvu komunikaciju. Od početka ove situacije nije se oglasio i ne javlja se na telefon. Ne samo on, nego PR služba Kliničkog centra – svi su isključili telefone”, priča naša sagovornica.
Pre nekoliko dana, kako priča urednica Glasa Šumadije, na društvenim mrežama su se pojavile fotografije koje građani su zabeležili ispred KC gde su postavljeni vojni šatori.
“Delovalo im je zastrašujuće, ai mi nikakvu informaciju nismo mogli da dobijemo. Onda se ispostavilo, na osnovu informacija drugih lekara, da je to postavljeno za trijažu bolesnika i da uopšte nije reč o neprijatnoj vesti, a građani su se uznemirili. Na tim konferencijama u tri sata Kragujevac se ne spominje. A KC Kragujevac pokriva oko dva miliona stanovnika”, napominje Jovanka Marović.
Kao dobar primer navodi kragujevački Institut za javno zdravlje koji je novinarima davao informacije.
“Međutim, rekli su nam danas da je Vlada odlučila da zabrani komunikaciju sa medijima, sem preko Republičkog kriznog štaba. Mislim da je to zbog toga što se tako kontrolišu informacije. Institut za javno zdravlje je jedan od najsavremenijih instituta i kadrovski je opremljen i ima svu neophodnu opremu, da može u da radi testove na korona virus. Juče je Vesić najavio da će ipak neko u Beogradu to da radi. A kragujevačkom Institutu je potrebna samo saglasnost, jer sve drugo ima. Pre dva dana, 33 uzoraka uz Kragujevca je vraćeno iz Torlaka jer su bili prebukirani. A Institut u Kragujevcu ne može da radi. Neki Zavod koji to do sada nije radio, budi sumnju. Da li se nešto krije. A u Kragujevcu i manjim gradovima ne može ništa da se sakrije, svako zna nekoga”, podseća Marović.
O odluci Vlade koju naša sagovornica spominje pisali su i čačanski mediji. Na portalu caglas.rs objavljeno je da “prema informacijama koje su dobili jutros, od sada će se svi podaci u vezi sa korona virusom, odnosno brojem obolelih i zaraženih u Čačku dobijati od kriznog štaba Republike Srbije, odluka je države”. Kako su napisali – zbog te odluke, poslednji sastanak Kriznog štaba Čačak nije bio otvoren za medije. U međuvremenu, o zaključku Vlade pisao je i Danas, i “njime se obaveštavanje javnosti centralizuje, a svima koji objave informacije koje se odnose na lečenje ove bolesti, a koje su saopštila “neovlašćena lica” preti sankcijama koje važe za period vanrednog stanja”.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
