Ko viče da je car go?

Novinari su možda jedina brana protiv poplave lažnih vesti – mišljenje je Vesne Radojević, novinarke Raskrikavanja na onlajn debati Istinomera “Epidemija laži na Balkanu”.

U izvore lažnih vesti, pogotovo u vreme kovida 19, ona ubraja najpre vlast, odnosno “ljude koji drže konferencije i ne ograničava ih nikakva odgovornost”.

Kovid 19 je doprineo rasplamsavanju dezinformacija, i to toliko da, kako kaže Filip Stojanovski, direktor za partnerstva organizacije Metamorfozis iz Severne Makedonije, sada govorimo o fenomenu cross border disinfo. Iste lažne vesti cirkulišu svetom, a od države do države, samo se menja kontekst. Zbog toga, Stojanovski smatra da je saradnja između novinara u regionu ali i šire izuzetno važna.

Ima li sve ovo smisla?

Radojević podseća da je posao novinara da služe javnom interesu. 

Na pitanje ima li smisla raditi ovaj posao, ona odgovara: Ako makar dvoje ceni ovo što radimo, onda to ima smisla.

Ana Brakus, novinarka Faktografa iz Hrvatske, priznaje da ne zna ima li novinarstvo smisla. “Ali sam sigurna da je bitno”, kaže ona. 

Govoreći o fekt-čekingu na Fejsbuk platformi, Brakus kaže da im je taj projekat doneo  svakodnevne pretnje i uvrede. 

Brakus veruje da se s čitaocima mora komunicirati, a ne samo pretpostavljati šta im je  važno.

“Moje uvjerenje je da ti ljudi pokušavaju pronaći nešto, a najlakše im je pronaći nešto što je netočno ali napisano simpatično i na načine da se brzo deli i razumljivo je”, ističe ona i dodaje da je važno razviti empatiju prema ljudima koji nasednu na lažne vesti i da ih treba razlikovati od onih koji ih namerno dele, ubrajajući tu pojedine medije. 

“Mislim da smo i mi žrtve jednog razorenog sustava koji naprosto ne radi svoj posao kako bi ga trebao raditi”, zaključuje Brakus. 

“Car je go”

Objavama koje mediji poput Faktografa ili Istinomera ocene kao neistinite smanjuje se doseg, ali su te objave i dalje na Fejsbuku, podseća Milijana Rogač, novinarka Istinomera.

“Dalje je na čitaocu da li će pokloniti pažnju toj objavi. Na kraju, korisnik društvenih mreža deljenjem ovakvog sadržaja postaje samo neki jeftin glas, jeftin klik i jeftina radna snaga”, kaže ona.

“Između dve simulacije stvarnosti, tu smo mi, koji vičemo ‘car je go’”, slikovito dodaje Rogač.

Radojević podseća da je početak borbe Fejsbuka protiv lažnih vesti u Srbiji uspeo da izazove reakciju i medija, ali i predsednika.

“Po prvi put imamo reakciju od tih svih medija, pa i od samog Aleksandra Vučića koji je o Istinomeru govorio kao cenzoru.”

• Kako Fejsbuk sarađuje sa fektčekerima u borbi protiv dezinformacija?
• Istinomer među novim Fejsbukovim partnerima u borbi protiv dezinformacija

There’s plenty more fish in the sea

Na onlajn debati svoja iskustva je podelio i Daniel Funke, novinar najpoznatijeg svetskog fekt-čeking medija Politifact.

“Pandemija nas je naučila da moramo da imamo prioritete u odabiru činjenica koje fekt-čekujemo”, rekao je on i istakao da Politifact fekt-čekuje sadržaj na gotovo svim društvenim mrežama.

Na širenje lažnih vesti, inače, u velikoj meri je uticao i odlazeći predsednik SAD Donald Tramp. On je, kako kaže Funke, imao običaj da retvituje objave sa nepoznatih naloga, što je omogućilo da te informacije dođu do izuzetno velikog broja ljudi, čak milionskog.

Govoreći o  nedavnoj odluci pojedinih medija da prekinu prenos Trampovog izlaganja Funke je naglasio da se uvek zalaže za objašnjavanje konteksta i da to smatra nečim čemu novinari treba da teže.

Dok je nastajao ovaj tekst, objavljena je vest da je proradio vulkan Etna. Koje će posledice imati eksplozija lave, još uvek je neizvesno. Vulkan zvani “lažne vesti” aktivan je već neko vreme i izvesno je da se neće ugasiti još dugo. Na nama je da pokušavamo umanjiti štetu. 

Naslovna fotografija: Istinomer kolaž/Canva