Koga diskriminišu makete vešala?
Nakon privođenja demonstranata koji su na protestima “Jedan od pet miliona” nosili improvizovana vešala, otvara se pitanje na koji način je taj akt "predstavljao ideje ili teorije koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje prema nekom licu, i to na osnovu ličnog svojstva”.
“Ako pogledate elemente krivičnih dela za koje se terete dvojica protestanata, a to su rasna i druga diskriminacija (prema jednim navodima) i ugrožavanje sigurnosti (prema drugim navodima) u Krivičnom zakoniku, a to može svaki građanin, ona već na nivou zdravog razuma odstupaju od stvarnosti. Ko je bio diskriminisan nošenjem plastičnih vešala? Na koji način je ovaj akt ‘predstavljao ideje ili teorije koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje prema nekom licu, i to na osnovu ličnog svojstva’? Na koji način i kome je izvršena pretnja o fizičkom napadu?„, kaže u razgovoru za Istinomer Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja, povodom odluke nadležnih organa da učesnicima protesta “Jedan od pet miliona”, od kojih je jedan i maloletnik, odredi pritvor u trajanju od 30 dana zbog nošenja improvizovanih vešala.
Foto: FoNet/Kostadin Kamenov
Posle otvorenog pisma koje je majka makoletnika uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i zahteva advokata, maloletni N.P, pušten je iz pritvora nakon pet dana. Kako je izjavila portparolka Višeg suda u Beogradu Bojana Stanković pritvor je maloletnom N.P, kao i S.G, određen zbog opasnosti da će uticati na svedoke i da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo. Privedena lica osumnjičena su da su izvršila krivično delo rasne i druge diskriminacije, za koje je predviđena kazna zatvora od jedne do tri godine.
Uz pitanje zašto je maloletniku uopšte i određen pritvor, ako je jasno da kaznu, kao maloletno lice, ni ne može da izdržava u zatvoru, Sofija Mandić dodaje da “kada je u pitanju određivanje pritvora pojedini sudovi i tužilaštva znaju kada vlasti smatraju da je nekom potrebno odrediti pritvor, pa u skladu sa tim očekivanjima i postupaju. I obrnuto, u slučajevima u kojima su akteri ljudi na pozicijama moći, znaju da se time ne treba igrati”.
“Suština je zapravo u nečemu drugom, a to je da ova mera u svakom pojedinačnom slučaju bude određena ‘ni po babu ni po stričevima’. Zato je potrebno insistirati na uspostavljanju sudstva kao nezavisne grane vlasti”, zaključuje Mandić.
Ona dodaje da je istražujući koliko je zapravo bilo presuda kada je reč o ovom krivičnom delu u poslednjih nekoliko godina u Srbiji došla do zanimljivih podataka.
“Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je delo rasna i druga diskriminacija nešto poput slepog creva u krivičnopravnom organizmu. Ono postoji, ali teško da bilo čemu služi. U poslednje tri godine (2015, 2016 i 2017), ukupno dve osobe su osuđene za ovo krivično na teritoriji čitave zemlje. To naravno ne znači da diskriminacije u Srbiji nema, već da njena zaštita u krivičnopravnom sistemu nikoga posebno ne interesuje. Ovi podaci čine još zanimljivijim potez nadležnih institucija u slučaju ‘maketa vešala’“, kaže u razgovoru za Istinomer Sofija Mandić.
Da je odluka Tužilaštva pod pritiskom vlasti, koja je odreagovala “preterano”, mišljenja je i profesorka komunikologije na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut.
“Mislim da je reakcija vlasti vrlo neprimerena i da zapravo zamagljuje suštinu i samih protesta i onog što su njegovi zahtevi, a oni se pre svega odnose na vlast, kao ekzekutore, kao donosioce odluka koji tolerišu i često izazivaju nasilje“, kaže Kleut za Istinomer, dodajući da je poruka vlasti sasvim jasna.
“‘Mi ne razumemo šta govorite, jedino što mi vidimo je da nam pretite smrću’. Mislim da, u celini posmatrano, to ni na koji način nije poruka protesta koji se odvijaju u više gradova Srbije”, zaključuje Kleut.
Istovremeno sa većinskom osudom privođenja demonstranata koji su nosili improvizovana vešala, uz najčešći komentar da su, poslednjih nedelju dana vešala postala vest, umesto da je vest protest u sve većem broju gradova u Srbiji, u javnosti su se mogli čuti i različiti komentari kada je reč o upotrebi rekvizita kojim se izražava protest protiv aktuelne vlasti.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Za Jelenu Kleut, koja naglašava da je teško govoriti o motivima nošenja vešala, jer “još uvek ne znamo da li su vešala istinski odraz besa nemoćnog pojedinca“ ili pak “ubačeni element“, znatno je važnije da poruke koje šalju nezadovoljni građani sa protesta širom Srbije, vlast konačno počne da iščitava na pravi način.
I Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja, koja ističe da se njoj lično maketa vešala kao simbol nezadovoljstva ne dopadaju i da ih lično nikada ne bi nosila, smatra da odgovor o pravim motivima nošenja vešala zapravo nikada nećemo dobiti.
“Šta su autori hteli da kažu – ne znamo. Možda da je Vučić obesio vladavinu prava? Stavio nam svima omču oko vrata, samo ako ne mislimo kao on? Možda je to asocijacija na sva ona vešanja na Terazijama koje je sam Vučić obećavao kao radikal? Sve bi to bile tvrdnje koje su utemeljene”, kaže Mandić, dodajući da “objašnjenje o namerama autora nećemo dobiti baš iz onog razloga zbog koga hiljade ljudi protestuje na ulici – vlast vam zapuši usta i zamandali iza sedam vrata da ih ne podsećate na ono što im se ne dopada”.
I baš ta šarolikost ideja i poruka koje jedni podržavaju, drugi osuđuju, a ipak šetaju jedni pored drugih je, smatra Kleut, nešto što je dvosekli mač ovih protesta, ali i zapravo jedino što plaši Aleksandra Vučića.
“Svaki protest je u potencijalnoj opasnosti da te do sada iznesene ideje prestanu da koegzistiraju i komuniciraju zajedno, ali sa druge strane takva šarolikost ideja šalje vrlo jaku i jasnu poruku da su građani jako nezadovoljni i to nezadovoljni mnogim stvarima i na mnogo nivoa. I ako govorimo koliko je Vučić i vlast uopšte uzdrmana ovim protestima, upravo je faktor različitosti taj koji njih uznemirava, dakle mogućnost da svi stoje jedni pored drugih, a svi protiv njih ili njega na vlasti, ili u krajnjem i najvažnijem slučaju, protiv sistema kojim vlast vlada“, zaključuje Kleut.
Naslovna fotografija: FoNet/Kostadin Kamenov
