Koga, zaista, predstavljaju saveti nacionalnih manjina?
Da li su nacionalni saveti nac. manjina stvarni glas zajednica ispred kojih se kandiduju? Koliki je legitimitet manjinskih samouprava, ako je na prošlim izborima glasala tek trećina upisanih birača? Uticaj političkih stranaka na izbor članova saveta manjinskih naroda nije otklonio ni novi Zakon o nacionalnim savetima, a centralizovani sistem funkcionisanja ostavlja malo prostora za garanciju samouprave u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja.
Pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u nedelju biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Izlaznost će, predviđaju stručnjaci, biti mala, kao i na prethodnim izborima održanim pre četiri godine. Slaba motivisanost birača, kažu sagovornici Istinomera, posledica je lošeg sistema izbora i činjenice da saveti ne predstavljaju stvarni glas nacionalnih manjina, već interes političkih struktura.
Naš sagovornik dodaje da je uticaj političkih stranaka na savete toliki da oni više ni nemaju svoj, već partijski identitet, a da se to najbolje vidi u lokalnim samoupravama, gde se preklapaju nadležnosti opštinskih vlasti sa nadležnostima nacionalnih saveta i da su tu, onda, moguće svakakve kombinacije, od kadrovskih, preko finansijskih.
Politički uticaj na savete nacionalnih manjina trebale su, kako je bilo najavljeno, da onemoguće izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Njima je propisano da državni i stranački funkcioneri ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.
“Ta izmena je bila potpuno bespotrebna. Ako se primenjivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, onda je to bilo zabranjeno i do sada. Uopšte nije bilo potrebno to propisati posebnim zakonom. Ono što je sporno je da poltičke stranke imaju pravo da ističu liste na manjinskim izborima“, objašnjava Bašić.
“Da bi, zaista, bili funkcionalni saveti se ne mogu birati samo na nacionalnom nivou, kao što je kod nas slučaj. Primera radi, Romi žive u skoro 100 opština u Srbiji i imaju ogromne probleme u vezi sa identitiom – sa obrazovanjem, jezikom u javnoj upravi i informisanjem na maternjem jeziku. Kako članovi saveta kojima je sedište u Pančevu, odnosno u Beogradu mogu da vode računa tim problemima u svakom mestu u kome živi preko 140.000 pripadnika romske manjine? Nikako. Ili bošnjački nacionalni savet – od 35 članova, 34 je iz Sandžaka, ali šta je sa Bošnjacima koji žive u Novom sadu, Subotici, Beogradu, ili Nišu.. Ko o njima vodi računa, šta je sa njihovim identitom”, pita se naš sagovornik.
