Koje su moguće posledice ograničavanja prava na abortus u SAD?
Milioni žena u Americi uskoro bi moglo da ostane bez prava na prekid trudnoće, sudeći po procurilom dokumentu koji je pre nekoliko dana objavio Politiko. U njemu se navodi da će Vrhovni sud SAD ukinuti odluku kojom je pre skoro 50 godina legalizovan abortus u čitavoj državi. Od tada protesti u Americi ne prestaju, a zabrinutost raste i van američkog kontinenta. Jer, ukoliko i Amerika koja slovi za kolevku demokratije zabrani abortus, koliko vremena će biti potrebno da se, po ugledu na američko zakonodavstvo, slični zakoni uvedu i u drugim zemljama?
Ako Vrhovni sud SAD ukine presudu Ro protiv Vejda iz 1973. godine, kao što piše Politiko koji je imao uvid u nacrt sudske odluke, to će značiti da u oko polovini saveznih država neće biti dozvoljen abortus.
U nacrtu odluke koju je Politiko objavio, a čiju je autentičnost potvrdio Vrhovni sud, piše da suštinski ne postoji ustavom zagarantovano pravo na abortus, te da će savezne države imati više ovlašćenja da abortus zabrane.
Ukoliko Vrhovni sud krajem juna ili početkom jula obori presudu Ro protiv Vejda, abortusi će automatski biti zabranjeni u 13 država koje su već izglasale zakone, a ostale držve bi potrebne zakone mogle da usvoje brzo.
Ako se takav scenario bude dogodio, milioni žena u 23 američke države izgubiće pravo na prekid trudnoće.
I dok najviša sudska instanca tvrdi da objavljeni nacrt odluke “ne predstavlja odluku suda niti konačnu poziciju bilo kog člana o pitanjima u tom slučaju”, masa ogorčenih Amerikanki i Amerikanca organizovala je proteste ispred suda u Vašingtonu, pozivajući kongresmene iz redova demokrata da preduzmu mere za zaštitu prava na abortus.
Predsednik Džo Bajden kritikovao je procurili dokument, ističući da on odražava suštinsku promenu u američkom pravosuđu, koja preti “drugim osnovnim pravima” kao što su “kontrola rađanja i brak”.
Abortusi već zabranjeni u državama koje vode republikanci
Glas Amerike piše da je dokument objavljen u trenutku kada nekoliko saveznih država, koje vode republikanci, pokušava da zabrani abortus i pre odluke Vrhovnog suda.
Među njima je i Florida, u koju su do nedavno mogle da dolaze žene iz država sa juga Amerike u kojima je zabranjen abortus, kako bi u bolnicama legalno uradile tu intervenciju. Usvajanjem zakona o zabrani abortusa posle 15. nedelje trudnoće, čak i u slučaju silovanja i incesta, Florida se pridružila konzervativnim državama, pa će od 1. jula abortus u toj državi biti moguć samo u slučaju da je život majke ugrožen ili da fetus ima ozbiljne anomalije.
U Teksasu i Arizoni abortus je zabranjen posle šeste, odnosno posle 15. nedelje trudnoće. Oklahoma je nedavno dobila zakon kojim se krivično gone klinike za abortus, a kazna je i do 10 godina zatvora.
Žena koja se predstavljala pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Ona je zahtevala od Vrhovnog suda da preispita zakone Teksasa, za koji je tvrdila da je neustavan, i tražila da se ženama omogući da trudnoću mogu da prekinu u svakom trenutku iz bilo kog razloga, bez ograničenja koja nameću pojedinačne države. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda. Presudom iz 1973. sud je zaključio da je tokom prvog tromesečja odluka o okončanju trudnoće na ženama i njihovim lekarima; da će tokom drugog tromesečja država morati da uvede regulaciju procedure samog abortusa “na načine koji se odnose na zdravlje majke”. Kada trudnoća dostigne tačku da fetus može da opstane van materice, sud je odlučio da država može da “reguliše, pa i zabrani” abortus, osim u slučajevima gde je on neophodan “radi očuvanja života ili zdravlja žene”. (Izvor: Glas Amerike)
Da je abortus jedno od pitanja koje poslednjih 50 godina izaziva najveće podele u američkom društvu, pokazuje i anketa istraživačkog centra Pju iz 2021. godine, prema kojoj 59 odsto odraslih Amerikanaca veruje da bi pobačaj trebalo da bude legalan u svim ili u većini slučajeva, dok 39 odsto smatra da bi abortus trebalo da bude nezakonit u većini ili u svim slučajevima.
Ukoliko pravo na abortus bude ukinuto, najveće posledice snosiće siromašne žene, koje neće imati sredstava da prekinu trudnoću u nekoj drugoj državi, upozoravaju kritičari.
Drugi pak smatraju da se za mnoge žene neće promeniti ništa, jer bi zabrana abortusa bila “samo poslednje ograničavanje prava žena”.
“Za mnoge Amerikance presuda Ro protiv Vejda već je besmislena. Skoro 90 odsto američkih okruga nema kliniku koja nudi abortuse”, primećuje magazin Atlantik.
Njujork tajms upozorava da ukidanje prava na abortus ne bi samo dovelo Ameriku u sukob sa sopstvenim stanovništvom, već bi se tim potezom Amerika pridružila malom krugu sve autoritarnijih zemalja, poput Mađarske, Poljske i Brazila, koje su poslednjih godina postale restriktivnije u pogledu abortusa.
Da li će Amerika ući u društvo konzervativne Poljske?
Poljska je, podsetimo, pre dve godine dodatno pooštrila jedan od najstrožijih zakona o abortusu u Evropi, koji je zabranjivao abortus osim ako je trudnoća rezultat incesta ili silovanja, ako je život ili zdravlje žene ugroženo ili ako plod ima urođene deformitete.
Ustavni sud Poljske je, naime, pod uticajem konzervativne vladajuće stranke Pravda i zakon, izglasao da abortus u slučaju deformiteta ploda nije u skladu sa ustavom.
Gotovo potpuna zabrana abortusa izazvala je višemesečne proteste hiljade Poljakinja i Poljaka, koji su naročito bili gnevni na vlast nakon smrti dve trudnice, koje su, kako se smatra, umrle zbog primene restriktivnog zakona o abortusu.
Najpre je od sepse umrla tridesetogodišnja Izabela, nakon što su lekari i pored komplikacija, odbili da urade pobačaj u 22. sedmici trudnoće, čekajući da fetus u njenoj materici najprije umre. Zatim je od sepse umrla i 37-godišnja Agnješka, koja je, iako je tražila abortus, bila prinuđena da nosi mrtav fetus sedam dana jer su lekari odbili da ga uklone iz straha da će povrediti drugi fetus.
Istovremeno, zbog nemogućnosti da abortus obave u bolnicama, žene u Poljskoj se sve češće odlučuju na ilegalne abortuse. Procenjuje se da je takvih slučajeva više od 200.000 godišnje.
Izlišno je govoriti da svaka ilegalna i nestručno urađena intervencija donosi i veći rizik od infekcija i veću smrtnost žena.
Kako je kod nas?
Sloboda odlučivanja o rađanju u Srbiji je zagarantovana Ustavom, prema kom “svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece”.
Takođe, Zakon o postupku prekida trudnoće uređuje uslove za ovu intervenciju, tako da je prekid trudnoće na zahtev pacijentkinje legalan do 10. nedelje trudnoće.
Prema poslednjim javno dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, tokom 2020. godine u Srbiji je prijavljeno 11.584 prekida trudnoće. Najzastupljeniji su bili medicinski indukovani prekidi trudnoće, kojih je bilo 8005, odnosno 69,1 odsto. U 93,7 odsto slučajeva abortus je izvršen kada je starost ploda bila 10 nedelja i manja.
Od svih žena koje su imale medicinski, odnosno legalno indukovan prekid trudnoće, najviše je onih u dobi između 25 i 34 godine (45,4 odsto), dok je 3,2 odsto žena koje su imale abortus imalo manje od 20 godina.
Najveći broj prekida trudnoće (33,7 odsto) zabeležen je kod žena koje već imaju dvoje dece, dok 27,6 odsto žena koje su se odlučile za abortus nisu imale decu.
Međutim, to što žene sada imaju pravo da samostalno odlučuju o svom telu i životu, kako nas uči praksa u Poljskoj i SAD, ne znači da će tako biti zauvek, odnosno da neće biti pokušaja da se abortus zabrani.
Podsetimo da je Srpska pravoslavna crkva već tražila zabranu namernog prekida trudnoće, tvrdeći da natalitet u Srbiji opada zbog “čedomorstva”.
Pre samo tri meseca organizacija “Savez za život”, koja za sebe kaže da blisko sarađuje sa SPC, državnim organima, kao i sa sličnim organizacijama iz Rusije i još nekoliko zemalja, delila je na beogradskim ulicama propagandne letke u kojima traži zakonsku zabranu abortusa.
Zagovornici te inicijative poručili su da ne žele da učestvuju u abortusima “koji se na račun poreskih obveznika svakodnevno vrše po bolnicama”, te da abortus treba da postane “izuzetak koji se sprovodi samo pod određenim okolnostima, a ne pravilo i trend”.
Zvanične institucije osudile su takvu kampanju kao opasnu i neprihvatljivu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je da je pravo na abortus civilizacijsko dostignuće i da reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja ne smeju biti dovedena u pitanje.
Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović poručila je ”ostavite naše stomake na miru”, a čak je i ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović rekao da je abortus “privatna stvar svake devojke i žene”, a da se “u privatnost ne dira”.
Zabrinjava, međutim, što ministar svojim izjavama kojima malo-malo svu krivicu za negativan prirodni priraštaj svaljuje na žene, daje vetar u leđa retrogradnim strujama koje tvrde da je nizak natalitet posledica abortusa.
Jednom je optužio žene da ne rađaju zbog karijere i hedonizma, praveći se nevešt da na odluku o rađanju deteta utiču brojni faktori – od toga da li žena, odnosno par ima svoj stan ili živi kao podstanar, do toga da li ima stalan ili posao na određeno vreme. Tu su i neadekvatne nadoknade tokom trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, katastrofalni uslovi i loš tretman žena u porodilištima, hroničan nedostatak mesta u vrtićima, neravnopravna podela kućnog rada… Jednom rečju, brojni sistemski propusti za koje su odgovorni i koje bi trebalo da reše vlast i ministar za brigu o porodici i demografiju.
Naslovna fotografija: Youtube VOA/PrintScreen
