Bilo bi veoma interesantno upitati autora da kvantifikuje ovaj deo „skoro nijedna“ – koliko tačno afera čini „skoro nijednu aferu“? Da li je to jedna, dvadeset ili trista? Sa druge strane, koliko afera čini „mnogo afera“? Jedna, dvadeset ili trista? Koliko afera može da stane na vrh čiode?
Može li se na tragu ove brilijantne misli napraviti i neki standard u domenu afera? JUS za afere, tako nešto. Recimo, ako imaš do 100 afera pričamo o tebi kao da nemaš „skoro ni jednu aferu“, od 100 do 150 afera pričaćemo o tebi kao da imaš „umereno afera“, a od 150 afera pričamo o tebi kao da imaš „mnogo afera“?
Da li je broj afera bitan ili je možda bitnije da procenimo štetu od afera? Da li je bitan vremenski period – recimo nije svejedno da li imaš 120 (dakle „Umereno afera“) u periodu od 8 godina ili si nakupio 80 (dakle „skoro nijednu aferu“) za 6 meseci. Pitanja je bezbroj.
I to je taj bitan deo te čuvene „post-istine“. Nije bitno šta radiš, bitno je ko tumači to što radiš. Tvoji ili njihovi. Kroz pravu prizmu čak i Siniša Mali može biti opisan kao „skoro nijedna afera“ i razmatran kao nešto jako drugačije od Dragana Đilasa.
Zato je bitno da tvoji budu svuda, na svakom koraku. Od portira do direktora. A njihovi da ne budu nigde. Da nema ko da ti obara istinu. Ti kažeš „skoro nijedna afera“ za Sinišu Malog a svi tapšu: „Tako je“! Ti kažeš nezaposlenost pada, svi tapšu: „Tako je“. Ti kažeš rastemo najbrže, svi tapšu: „Tako je“.
Zato svako drugo tumačenje „istine“ različito od tvog zvaničnog, polako kod nas postaje tabu, za čije kršenje sledi žestoka kazna. Do sada etikete izdajnika i povlačenje po tabloidima. Sada sve češće i otkaz i ugrožavanje egzistencije. A ubuduće ko zna! Nebo je granica.
Mi smo tako u situaciji da istina nije više ono što odgovara činjenicama, već je istina šta god da se legitimizuje kroz npr. izbore ili još češće novac. Dakle, ako imaš novca istina je da si pametan i evo ti diploma. Ili ako su ljudi glasali za tebe (a ti im za to dao 2000 dinara ili paket suhomesnatog ili ih ucenio poslom) istina je da nemaš „skoro nijednu aferu“.
Naši izbori zapravo su izbori za zvaničan koncept istine koji će prkositi stvarnosti. Ovima je istina da Siniša jednako „skoro nijedna afera“, a Đilas jednako „mnogo afera“. A one ako izaberemo sutra biće Đilas jednako „skoro nijedna afera“, a Mali jednako „mnogo afera“. A da pritom ni Đilas, ni Mali, ne promene ni dlaku s glave.
Aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali / Foto: FoNet, Nenad Đorđević
Naš trenutni kapacitet u Srbiji je takav da sada imamo snage da biramo samo post-istinu koja nam najviše prija. To smo videli i iz ponude kandidata, a najviše iz rezultata predsedničkih izbora. Ili recimo iz rezultata izbora u Zaječaru gde je SNS izgleda bio toliko loš da je Demokratska stranka dobila zaprepašćujućih 17 odsto glasova bez da se za zeru promenila od one Demokratske stranke koja nam je zanavek uništila šanse da postanemo pravna država slobodnih građana.
Čini se da Srbija više nema snage da kaže – nas interesuje koliko, kada, kome, kako su afere Đilasa, a koliko, kada, kome, kako su afere Malog – da sve istera na čistinu. Da se očisti od šlajmare tih eufemizama „skoro nijedna afera“ i da kaže – ne, ima toliko i toliko afera, to je toliko i toliko godina zatvora. To je ono što nas interesuje, koliko si skrivio – u godinama zatvora. A to neće biti skoro, neće se skoro pojaviti neko ko će da formuliše političku opciju rešenu da nam kaže koliko je neka greška godina zatvora, a ne da li je to „skoro nijedna afera“ ili „mnogo afera“, političku opciju rešenu da ne proizvodi istinu nego da je omogući.