Koliko duguje Beograd?
Visina duga Beograda već mesecima je tačka sporenja vlasti i opozicije. U zavisnosti od ugla gledanja procene se kreću od 400 pa sve do 900 miliona evra. Visina zaduženja glavnog grada nedavno je bila jedan od razloga za smenu gradonačelnika Dragana Đilasa, a ujedno i povod za lokalne izbore u Beogradu. Zbog zabune koja se stvorila u javnosti Istinomer je pokušao da istraži šta je istina i kako se sve može projektovati javni dug.
Licitiranje je započeto marta ove godine, kada je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Jovičić izjavio da je ukupan dug Beograda 900 miliona. On je to objasnio na sledeći način:
“Javna preduzeća čiji je osnivač grad duguju 450 miliona, isto koliko duguje i grad.”
Njegovu izjavu podržala je ministarka energetike Zorana Mihajlović kao i prvi čovek beogradskog odbora SNS Nebojša Stefanović s tim što su oni povremeno pominjali i sumu od 800 miliona evra. No suština je ostala ista. Sa druge strane, čelnici Demokratske stranke sve vreme tvrde da dug iznosi 400 miliona evra, što je uostalom dokumentovano u podacima nadležne institucije, Uprave za dug Ministarstva finansija. Prema njima zaduženost Beograda na 31.avgust ove godine iznosila je 45.580.743.738,00, odnosno 398 miliona evra.
“To ujedno znači da i Grad nije prezadužen u skladu sa odredbama Zakona o javnom dugu”, kaže za Istinomer Dušan Nikezić, predsednik Resornog odbora Demokratske stranke za finansije i nekadašnji državni sekretar Ministarstva finansija.
Prema navedenom Zakonu dug ne sme da pređe 50 odsto tekućih prihoda iz prethodne budžetske godine.
“Na osnovu onoga što su javno izneli predstavnici SNS, za njihovu procenu nivoa duga Grada Beograda nisu korišćeni ni Zakon o javnom dugu ni međunarodno priznate definicije, već proizvoljna pretpostavka da dug Grada treba da uključi i sve obaveze javnih komunalnih preduzeća.”
Pokušaji da od Aleksandra Jovičića saznamo zašto je SNS izašao sa ovakvom projekcijom i pored obećanja da će brzo odgovoriti nisu dali rezultata. Jovičić je danima ignorisao pozive i poruke. Nikezić tvrdi da kada bi se identična definicija koristila i za nivo Republike, javni dug zemlje bi bio najmanje za trećinu veći, “odnosno preko 25 milijardi evra, pošto samo 15 najvećih javnih preduzeća ima ukupne obaveze od 6,23 milijardi evra na dan 31.12.2012. godine.”
Brojke bez dileme pokazuju da jesmo zaduženi. I to dosta. O tome koliko je to svrsishodno, legalno ili ne, na ekonomistima, ali i pravnicima je da utvrde.
