Koliko je, zaista, ljudi izgubilo posao zbog pandemije?

Prve podatke o tome koliko je ljudi izgubilo posao od početka ekonomske krize usled pandemije korona virusa, čuli smo od predsednika države Aleksandra Vučića sredinom aprila meseca, kada je na konferenciji za medije saopštio da je do tadašnjeg momenta, taj broj iznosio “nepune dve hiljade”.

“Imam jednu dobru vest iz ekonomije za sve građane Srbije. Dakle, na zvaničnoj evidenciji, vi znate, mi smo imali 10.839, dakle, 11.000 otpuštenih radnika sredinom marta. Dakle, do kraja marta, 29. marta, kada smo najavili mere, u periodu od 30. marta do 3. aprila, vratilo se, zaposlenost je porasla za 8.999. Dakle nepune dve hiljade ljudi je ostalo bez posla, de fakto, u prethodnom periodu. Što znači da su naše mere dale izuzetan rezultat”, ocenio je tada Vučić.

Još “pozitivniji” rezultati, nedavno su objavljeni i na sajtu Ministarstva rada, koji pokazuju da se u bazi Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) u protekla dva meseca broj registrovanih nezaposlenih lica smanjio za 2.000.

“Na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) neposredno pred proglašenje vanrednog stanja bilo je prijavljeno 515.145 lica, dok je tokom trajanja vanrednog stanja došlo do smanjenja broja prijavljenih tako da se, na dan 6. maja 2020. godine, na evidenciji nezaposlenih nalazi 512.691 lice”, navodi se u saopštenju.

Međutim, iz NZS su istakli da, “nije isključeno da je veći broj ljudi ostao bez posla”, budući da oni raspolažu “samo brojkama baziranim na broju zahteva koji su podneti za ostvarivanje naknade”.

Najsvežije podatke o broju lica koja su izgubila posao za vreme krize, čuli smo na današnjoj konferenciji za medije od ministra za rad boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, koji je istakao da je “informacija da je 100.000 ljudi u Srbiji izgubilo posao – lažna”. Prema njegovim rečima, radi se o 15.000 ljudi.

“Na dan početka vanrednog stanja u našoj zemlji, poreze i doprinose, imam podatke i za javni sektor i van javnog sektora, ali i zbirno, 2.117.196 građana Srbije je uplaćivalo poreze i doprinose. Znači imali su posao, i radili su posao. Desetog maja, podatak govori da imamo 2.101.290. Što znači da je 15.401 građanin Republike Srbije izgubio posao”, rekao je Đorđević.

I tako smo od toga da je 2.000 ljudi ostalo bez posla, a zatim da smo u plusu 2.000, došli do najnovijeg podatka da je 15.000 ljudi izgubilo posao.

Sa druge strane, nezavisna organizacija stručnjaka SeConS, nedavno je objavila svoje poslednje istraživanje o uticaju pandemije i mera za njeno sprečavanje na zaposlenost i uslove rada, u kojem je iznela rezultate koji u velikoj meri odudaraju od podataka koje smo u proteklih mesec dana mogli da čujemo od javnih funkcionera.

2.000 manje, 2.000, 15.000 ili 200.000 više nezaposlenih?

Naime, istraživanje grupe SeConS, sprovedeno na uzorku od 1.603 osobe koje su bile zaposlene u februaru 2020, obuhvatilo je i neformalno zaposlena lica, dakle ona koja su radila u privatnom sektoru s kratkoročnim ili privremenim ugovorima, ili bez ikakvog ugovora.

Kako se navodi u publikaciji istraživanja, “anketirane su osobe koje su odgovarale definiciji zaposlenosti, koju koristi Republički zavod za statistiku u Anketi o radnoj snazi, a koja je usklađena sa međunarodnom metodologijom koju primenjuju ILO i Eurostat”.

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je u aprilu 2020. godine posao izgubilo 8 odsto osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. godine u nepoljoprivrednom sektoru.

“Kada se taj procenat projektuje na ukupnu populaciju reč je o približno 200.000 lica koja su nakon uvođenja vanrednog stanja izgubila posao, uključujući i neformalno zaposlene”, navodi se u istraživanju.

Gotovo polovina osoba koje su izgubile posao (46,2%) navela je da je razlog za gubitak zaposlenja to što je njihovo preduzeće moralo da obustavi aktivnosti zbog pandemije COVID-19.

U novonastaloj situaciji posebno su bile pogođene ranjive kategorije zaposlenih, oni koji rade bez ugovora, sa povremenim ugovorima, zatim sa ugovorima na određeno vreme, kao i samozaposleni bez zaposlenih radnika.

SeConS, koji su ti?

Novinar televizije N1 je nedavno pitao predsednika Vučića kako je došlo do ovolikog disbalansa između zvaničnih podataka i ovog istraživanja, međutim, predsednik je reagovao potpunom diskreditacijom ovog istraživanja.

„Sekons grupa? Koji su ti? Šta su ti, koji su ti? Znate šta je 200.000 ljudi, o kakvom crnom istraživanju vi pričate? Čuj, Sekons grupa, šta sve ima u našoj zemlji, majko rođena. Hajd, pokažite nam gde su ti ljudi. Nego palo nam na pamet da nešto kažemo protiv nekoga da izmislimo što gore da izmislimo, to će bolje da prođe. A znam – i Zemlja je ravna ploča, to ima više pristalica nego ta Secons grupa“, rekao je Vučić i dodao da smo mi u plusu i da nemamo takvih problema.

Direktorka programa SeConS grupe Marija Babović je za N1 objasnila da broj koji se nalazi u registru NZS predstavlja “samo najvidljiviji deo onih koji su ostali bez posla”.

Odgovor na pitanje zašto se većina nije prijavila na biro Babović nije mogla da kaže, ali je napomenula da “višedecenijsko iskustvo pokazuje da građani uglavnom imaju više poverenja u alternativne puteve traženja posla i dodaje – veliki broj njih pripada ranjivom sloju radne snage, a ovo istraživanje je pokazalo da u vreme krize na tržištu rada vlada socio-ekonomska nejednakost”.

Koliko medicinara je dobilo posao?

Nejasnoće i neprecizni podaci prisutni su i kada je reč o tome koliko je medicinara dobilo posao za vreme krize.

Prve informacije o tome mogli smo da čujemo sredinom aprila od ministra zdravlja Zlatibora Lončara, prilikom gostovanja na TV Prva, kada je rekao da je “u poslednje dve nedelje zaposleno preko 2.500 lekara i sestara”.

Ministar zdravlja je, zatim, sredinom maja u izjavi za Tanjug, naveo da se taj broj kreće “oko 4.500”, od čega je, kako je istakao “1.500 lekara”.

Međutim, ove tvrdnje je ubrzo oštro demantovao predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za portal Nova.rs, tvrdnjom da “ova brojka čak ne prelazi ni 300, a da je i ona pod znakom pitanja”.

“Podaci sa Zavoda govore sasvim drugačije. Prema starim podacima, na birou je bilo 2.600 lekara, a sada ih je 2.300. Dakle, ako su i zaposlili, zaposlili su svega 300 ljudi, a i to je veliko pitanje da li su to stvarno zaposleni, ili su kolege prosto otišle sa biroa. Lončar poprilično ne barata tačnim podacima, niti zakonskim normativima kako je organizovano zdravstvo, a onda su i Vlada i predsednik očigledno loše obavešteni, pa se izleću sa obećanjima koja se ne mogu životno primeniti”, rekao je doktor Rade Panić.

Na zvaničnom sajtu NZS, u bazi mesečnih biltena, takođe nismo naišli na podatke koji potkrepljuju tvrdnju ministra zdravlja da je zaposleno oko 4.500 medicinara u proteklom periodu.

Naime, u martu mesecu je NZS u svojoj evidenciji i registru imala 15.451 nezaposlenih zdravstvenih radnika.

Dok je u aprilu NZS evidentirala 14.970 nezaposlenih medicinara, što bi značilo da je tokom ovog meseca potencijalno zaposlen 481 zdravstveni radnik, koji je bio evidentiran na birou rada.

Iz Republičkog zavoda za statistiku smo dobili informaciju da će podaci za april 2020. o registrovanoj zaposlenosti biti dostupni u njihovoj bazi od 28. maja.

Naslovna fotografija: Pixabay