Koliko nas košta spasavanje Železare i Bora

Veliki broj radnika u Železari Smederevo i RTB Bor uvek je dobar politički argument zašto ova preduzeća treba spasavati po svaku cenu. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić tako je izjavljivao da bi zatvaranje RTB Bor značilo kolaps istočne Srbije, a da novi vlasnik Železare neće smeti da otpušta radnike.            

Uporedimo li dugove ovih kompanija sa brojem zaposlenih, dobijamo jasniju sliku o tome koliko nas zaista košta spasavanje nekadašnjih giganata. 

Član nadzornog odbora Železare Bojan Bojković nedavno je izjavio da ova kompanija duguje 470 miliona evra – to znači da na svakog radnika dolazi oko 100.000 evra duga. RTB Bor sa gotovo istim brojem zaposlenih duguje više od milijardu evra – oko 200.000 evra po radniku.  

Ipak, i ovih dana slušamo o spasonosnom ugovoru sa Kinezima koji će sačuvati ne samo Železaru, već i privredu čitave Srbije. Potrebno je samo da država preuzme dugove, kad je već toliko ulagala, smatra Bojković.

U prevodu – kada smo već toliko para dali do sada, onda je najnormalnije da tako i nastavimo.  

Od kada je država kupila Železaru za jedan dolar, propala su dva tendera, a Železara je preživljavala samo zahvaljujući izdašnoj pomoći države. Rešenje je nađeno u novoj upravi. Iako je premijer Vučić prošle godine obećao da će Železara poslovati sa profitom četiri meseca nakon što dođe novi menadžment ili “najbolji ljudi na svetu“, profita u celoj 2015. nije bilo, već samo novih gubitaka. Inače, javnost nije mogla da čuje o uslovima pod kojima je angažovan novi menadžment, jer je ugovor o rukovođenju fabrikom ostao dosledno sakriven. 

Bojković danas priznaje da je Železara tokom 2014. imala gubitke od 126 miliona evra, a prošle godine od 113 miliona. Zanimljivo je, međutim, što je isti taj čovek u oktobru govorio da je gubitak Železare “smanjen na pola“. 

Zato treba sa rezervom uzeti njegove najave o kineskim investicijama “magnitude od skoro milijardu dolara“. 

Sada kada su pale u vodu priče o „najboljim ljudima na svetu“ pokreće se nova spasonosna priča o tome da će kineska kompanija HBIS kupiti Železaru i da je to – gotova stvar. Premijer Vučić je još pre nekoliko meseci najavio da Kinezi u julu ulaze u Železaru, iako se postavlja pitanje zašto bi njima bila zanimljiva kompanija koju već dva puta niko nije želeo da kupi. 

No, bez obzira na obećanja, izgleda da su dobre želje političara u vezi sa ovom najnovijom operacijom spasavanja Smedereva u ozbiljnom sukobu sa propisima EU, koji nam kao potpisnicima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne dozvoljavaju takvu subvencionisanu prodaju. EU je, takođe, zabrinuta da Smederevo ne postane samo protočni bojler za kineski čelik, koji je znatno jeftiniji od evropskog, budući da ga subvencioniše država. 

Srbija je mogla da pomaže industriju čelika do 1. februara 2015. Posle tog roka morali smo da obustavimo državnu pomoć, kako železara ne bi bila neravnopravna konkurencija drugim evropskim čeličanama. Tik pred rok Železari je odobren kredit od oko 110 miliona evra iako je u istoj godini zabeležila gubitak od 95 miliona evra i nije bilo za očekivati da taj zajam vrati.  

Dakle, velikodušno pomaganje Železari u prošlosti, pod parolom spasavanja radnih mesta, sada bi moglo da ugrozi njenu prodaju. Međutim, vlasti su prilično uverene u dogovor sa Kinezima.  

Uporedo sa “dobrim vestima” za Železaru stižu i optimistične prognoze za RTB Bor. Firma koja duguje više od milijardu evra, sada ima “ozbiljnu perspektivu”, tvrdi ministar privrede Željko Sertić, pozivajući se na novu studiju konsultantske kuće Mekinsi. 

Detalji ove studije nisu objavljeni, pa se ne zna koliko je ovaj optimizam zaista utemeljen. Ministar Sertić kaže da bi za godinu do godinu i po, RTB Bor mogao da se “utegne” i posluje po tržišnim principima.

Naravno nije poznato ni koliko bi nas koštalo to utezanje, ni zašto do sada nismo sa tim lekom pokušali, ali prema rečima premijera Vučića, za “odbranu” Bora trebaće nam pomoć Svetske banke.

Vučić je optuživao prethodne vlasti za propadanje RTB Bor jer nisu ulagali u ovu kompaniju, već samo kupovali izbore, uprkos tome što je izgradnja nove topionice započela još 2011. Ali ni posle otvaranja topionice u decembru 2014. RTB ne prestaje da pravi gubitke, iako je sam premijer rekao je da je ta nova topionica “naše malo čudo”. 

 

Za to „čudo“ država je u startu dala garancije za kredit od 135 miliona evra kod kanadske Agencije za izvoz i razvoj. Iako je bilo predviđeno da RTB zajam otplaćuje iz sopstvenih prihoda, to sada redovno čine poreski obveznici.  

Vučićeva vlada je 2014, u godini u kojoj je RTB imao neto gubitak od 110 miliona evra, odobrila još 30 miliona evra kredita Fonda za razvoj za završetak topionice. Vučić je, uoči te odluke, rekao da ”mora doći do ozbiljne kontrole poslovanja i do ozbiljnih ušteda”, kako taj novac ne bi bio bačen u bunar. Međutim, rukovodstvo Bora tek u februaru ove godine kreće u postupak utvrđivanja viškova radnika.  

Sada politički san o očuvanja radnih mesta po svaku cenu mogu da pokvare odluke Brisela i zahtevi MMF-a. Međutim, višegodišnje odlaganje rešavanja pitanja RTB Bor i Železare na ekonomskim principima svakako već odavno plaćaju svi građani Srbije.