Koliko plaćamo Majkrosoftu?

“IT sektor je jedan od glavnih ekonomskih prioriteta, što može biti podsticaj za ekonomski oporavak zemlje. Srbija poseduje ogroman potencijal u ovoj oblasti“, izjavio je juče premijer Ivica Dačić, nakon sastanka sa generalnim direktorom kompanije “Majkrosoft” Stivom Balmerom. On je istakao kako je “Majkrosoft” istinski partner Vlade koji podržava njene napore u razvoju IT industrije i učestvuje u procesu povećavanja stope digitalne pismenosti, kao i zaštite intelektualne svojine.

A Vlada Srbije i “Majkrosoft” ponovo su uspostavili bližu saradnju pre tačno godinu dana. Naime, u otvorenom postupku javne nabavke od 16. novembra 2012, vrednom 2,45 milijardi dinara (27 miliona dolara), država Srbija se obavezala da će u naredne tri godine svi organi državne uprave, njih 70, koristiti isključivo “Majkrosoft” proizvode. Ugovor o nabavci trajnih sredstava „Majkrosoft“ proizvoda za potrebe organa državne uprave potpisan je 29. marta ove godine.

Postoje mišljenja da je tako prekršen proces Zakona o javnim nabavkama, da je u pitanju netransparentnost postupka i da je tako Vlada Srbije oštetila budžet države Srbije, favorizujući kompaniju „Majkrosoft“. Takođe, takvim ponašanjem Vlada Srbije je, potencijalno, organe državne uprave postavila u zavisan položaj kada je u pitanju kompjuterska komunikacija.

Izričito navođenje proizvoda jedne kompanije u suprotnosti je sa članom 39 (stav 4) Zakona o javnim nabavkama, čime su favorizovani proizvodi ove američke kompanije u odnosu na konkurenciju, kaže za Istinomer Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.

“Zakon o javnim nabavkama, koji je tada bio na snazi, sadrži mogućnost da se navede robni znak ili ime proizvođača, ukoliko ne može da se opiše na pravi način. Međutim, takvu odredbu trebalo bi da prati i ekvivalent. Dakle, u konkretnom slučaju trebalo bi da piše “Majkrosoft” ili ekvivalent, što se nije dogodilo.”

Pokušaji da obrazloženje dobijemo od ekspertskog organa u tom domenu, Uprave za javne nabavke, nakon višednevnih pokušaja, nisu urodili plodom. Takođe, odgovor nismo dobili ni od Vlade Srbije, iako smo prva pitanja poslali još tokom juna ove godine. Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, zadužen za telekomunikacije, ističe da se na tender nije prijavila kompanija “Majkrosoft”, firma koja je izričito navedena u pozivu za nabavku, već dva konzorcijuma sa po dve domaće firme.

“U predmetnoj javnoj nabavci kompanija ‘Majkrosoft’ nije bila u ulozi ponuđača i shodno tome nije ni izabrana. Umesto njih, u ulozi ponuđača pojavila su se četiri ovlašćena ‘Majkrosoft’ partnera (Saga, Informatika, Comtrade i E-Smart Systems) u formi dva konzorcijuma koji su na kraju i izabrani”, kaže Lazarević za Istinomer.

IGNORISANJE RADNE GRUPE: Nabavku je sprovela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, koja je ignorisala sve preporuke Radne grupe za utvrđivanje potreba organa državne uprave za licencnim softverom kompanije “Majkrosoft”, koju je imenovala upravo Vlada. Iako formirana zbog proizvoda “Majkrosofta”, Radna grupa je Vladi savetovala da se pomenuti softveri uporede sa onima otvorenog koda (“open source”) u cilju “optimizacije troškova, ostvarivanju uštede u budžetu, efikasnijeg rada, kao i modernizacije državne uprave”. Takođe, Radna grupa je preporučila da se preispitaju predloženi modeli nabavke (Enterprise Agreement, Large Account Reseller – LAR), tačnije da se unese zahtev za besplatnom nadogradnjom softvera, kao i da se nabavka sprovede javno i transparentno. Ali, bez uspeha.

Usvojeni model, prema rečima stručnjaka, obesmišljava prosec javne nabavke, jer su za njegovu realizaciju posrednici unapred određeni, što je učinio upravo “Majkrosoft”. A u Srbiji postoje četiri velika ovlašćena partnera “Majkrosofta” – “Saga”, “Informatika”, “Comtrade” i “E-Smart Systems”. Ove četiri firme pojavile su se na tenderu u dva konzorcijuma i na kraju su i dobile posao. Takođe, realizacija ovakvog modela ne može da se ostvari bez „krovnog“ ugovora države sa “Majkrosoftom”, što se na kraju i dogodilo 10. maja u Sijetu, odnosno mecec i po dana po potpisivanju Ugovora o nabavci, što nije praksa kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama.

Da je u pitanju isti ugovor potvrdio je za Istinomer i Slobodan Kačarević, zamenik direktora “Informatike”.

“Prvo je bio raspisan javni konkurs za najbolju ponudu u Srbiji, a zatim je usledio potpis ‘krovnog’ ugovora Vlada Srbije i “Majkrosofta” u Sijetlu.“.

Prema rečima Nemanje Nenadića za tako nešto nema zakonskog osnova.

„Država je ušla u ugovorni odnos sa domaćim zastupnicima američke firme i ne može istim povodom da naknadno ulazi u ugovorne odnose i sa samim Majkrosoftom, niti je tako nešto bilo predviđeno ugovorom o javnoj nabavci. Ukoliko pak ovaj sporazum sadrži i neke druge elemente osim nabavke konkretnih roba i usluga, prethodno je morala da bude sprovedena procedura za zaključivanje ugovora o javno – privatnom partnerstvu, što, prema podacima do kojih je došla Transparentnost Srbija, nije učinjeno.“

Kačarević tvrdi i da je umesto licenci za naredne tri godine konkurs za javne nabavke raspisan za pokrivanje nelegalnog korišćenja “Majkrosoft” softvera iz prethodnih godina.

“Već nekoliko godina unazad nije bilo rešeno korišćenje ‘Majkrosoftovih’ programa u državnoj upravi i organima, pošto je prethodni ugovor istekao i nije produžen, a novi nije napravljen.“

SVRSISHODNOST ILI VLADA U SUPERMARKETU: Popust koji je američka kompanija dala Vladi Srbije glavni je argument naših državnih organa u korist ovakve nabavke. Prema rečima državnog sekretara Stefana Lazarevića, centralizovanom nabavkom dobija se popust od 30 odsto u odnosu na maloprodajne cene, ali i mogućnost plaćanja na tri godine.

Iako bi na prvi pogled ostvareni popust mogao da deluje kao povoljno rešenje, osim poštovanja Zakona, postavljaju se pitanja svrsishodnosti i isplativosti ovakve nabavke, a prema napomenama na koje je u svom izveštaju i preporukama ukazala i Radna grupa. Primera radi, naručeno je 38.229 Ofis paketa (Office) i Operativnih sistema Vindous (Windows), za čije je pravo korišćenja licenci i održavanja u periodu od tri godine plaćeno nešto više od 1,4 milijarde dinara, dakle više od polovine ukupne sume. Umesto plaćene licence, a prema praksi koja se primenjuje u svetu, novac se mogao uštedeti korišćenjem softvera otvorenog koda, poput Libre ofisa (Libreoffice) ili operativnog sistema UBuntu koji su besplatni i prilično rasprostranjeni. Prema definiciji, softveri otvorenog koda su programi slobodni za korišćenje, proučavanje i nadograđivanje bez plaćanja licence. Korišćenjem softvera otvorenog koda benefit mogu da imaju svi, od građana i preduzeća do države. Za razliku od njih, licencni softveri se plaćaju ugovorima za korišćenje, koji se odnose na narednih nekoliko godina ili trajno.

Programer Goran Rakić, koji je angažovan na projektu otvorenog koda Libre ofis (Libreoffice), sličan pomenutom “Majkrosoftovom” Ofis paketu, smatra da bi novac, umesto na plaćanje “Majkrosoftu”, svrsishodnije mogao da se uloži u angažovanju lokalne privrede za nadogradnju, razvoj softvera, ali i potencijalnu obuku.

„Na taj način operativni sistem bi mogao da se nadogradi i razvije, a država da postane vlasnik intelektualne svojine, umesto da bude zavisna od ‘Majkrosofta’. Razlozi za ovakav pristup poslovanju su funkcionalnost, razvoj IT sektora, isplativost, odnosno značajna ušteda koja se može meriti i milionima evra ili dolara. Međutim, ne razmišlja se o tome. Umesto da postigne optimalni efekat po pitanju budžetskih ušteda, Vlada se ponaša kao da je u supermarketu – po principu sviđa mi se ili ne. Zašto se tako ponašaju znaju samo oni“, kaže za Istinomer Goran Rakić.

Dobrih primera kombinovanja slobodnih i licencnih programa ima širom sveta, i u državnom i u privatnom sektoru. Od uprave grada Minhena, koja je u roku od osam godina u potpunosti prešla na otvoreni kod, italijanske pokrajine Umbria, Vlada Kine, Velike Britanije, Francuske, Akademija vazduhoplovnih snaga SAD ili naučnika NASA-e, koji koriste „open source“ za svoju svemirsku stanicu. Ili kada je reč o Srbiji – Ministarstvu odbrane, Prvog osnovnog suda, Agencije za borbu protiv korupcije… Svi oni kombinuju licencne i softvere otvorenog koda. Protivnici korišćenja otvorenog koda kao problem navode potencijalnu nekompatibilnost sa licencnim softverima, odnosno vremenom i troškovima prelaska na otvoreni ili kombinovani model. To je, kažu stručnjaci, tačno u nekim slučajevima, naročito kada su u pitanju složeniji programi, mrežni ruteri i slično. Međutim, sve je više primera mešanja dva pristupa. Kada se radi o integrisanju softvera otvorenog koda sa pomenutim “Ofis” i “Vindous” paketima, dodatnih troškova nema, a već zaposleni IT stručnjaci u državnoj službi mogu bez posebne dodatne obuke da vode računa o programima otvorenog koda. I u svakodnevnom životu softveri otvorenog koda su nezaobilazni, jer gotovo da ne postoji korisnik interneta koji nije upotrebio internet pretraživače “Mozilla”, “Google Chrome” ili Android sistem na mobilnom telefonu.

U 2014. PLAĆAMO MILIJARDU: Jedina dokumenta koja smo dobili od Vlade Srbije jesu preporuka Radne grupe i kopija ugovora sa američkom kompanijom, prema kojoj bi u 2014. godini država Srbija trebalo da „Majkrosoftu“ isplati 39 odsto ukupne sume, odnosno skoro milijardu dinara (956.189.739). Podsetimo, naša zemlja ima dvostruko veći izvoz softvera nego malina, koje (i dalje) važe za brend Srbije, što sve češće ističe i premijer Ivica Dačić. Vlada Srbije bi zato mogla da razmisli i o pomoći tom sektoru, umesto što jedan ovako vredan posao, suprotno Zakonu, prepuštaju jednom proizvođaču. A nama, građanima, ostaje da sve to plaćamo.

Dokumenta:

Izveštaj o potrebama

Zaključak Vlade o nabavci Majkrosoft licenci

Ugovor o nabavci trajnih sredstava

Vrednost Ugovora