„Skupština Srbije izgrađena je na groblju”, rekao je na sednici poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov i želevši da opravda neku sasvim drugu temu, nesvesno ponudio ključ za razumevanje ovoga što živimo. „Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti”, ponavljao je Jovanov, kao da je to stvarno odgovor na bilo koje pitanje. U pravu je. Evo i meni koja sam u Skupštinu prvi put ušla kao izveštačica još 1998. godine, lakše je da verujem u „drevno prokletstvo”, nego u to da je Srbija tri decenije posle obnove višestranačja, parlament svojevoljno dovela u ovu fazu, kada se odluke donose „na zvono”, a mišljenje opozicije nikad ne uvažava.
Odlukom o ponavljanju beogradskih izbora Aleksandar Vučić je, po svemu sudeći, popustio pred internacionalizacijom problema obimnih manipulacija uočenih na izborima 17. decembra. To, međutim, nije dovoljno za nadu da bi se konstantan pad demokratije u Srbiji, o kome govore brojne relevantne međunarodne institucije, mogao zaustaviti: obraćanjem javnosti u subotu, Vučić je najavio još oštriju i prljaviju borbu za očuvanje ugrožene vlasti u glavnom gradu.
Ako je Kosovo „najskuplja srpska reč”, ako čekamo da „sine jasno sunce sa Kosova” i ako „ne damo te zemljo Dušanova”, ako je „Kosovo srce Srbije” i ako mnogi i danas znaju napamet „Lazarevu kletvu”- onda bi valjda bilo očekivano da se rešavanjem položaja i pokrajine i građana koji u njoj žive bave najsposobniji koje ova zemlja ima. Vlada Srbije smatrala je pre deset godina da će najbolje izraziti brigu za Kosovo ako osnuje instituciju koja se zove Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda nam pokazala kako izgleda kada se problemom Kosova bavio prvo Aleksandar Vulin, pa Marko Đurić, a u poslednje tri godine za interese Srbije najbolje što ume bori se Petar Petković.
Povećanje penzija i povećanje plata, jaka vojska, velelepni stadion, putevi, pruge, ogroman rast zaposlenosti, klinički centri, protesti opozicije koji će “ući u istoriju beščašća”, plus Ekspo 2027. Ako dodamo relativizaciju nasilja i marginalizovanje LGBT populacije, čini se da su svi vesnici izbora već tu, samo što nije svim političkim akterima na isti način omogućeno da se promovišu. Naime, najočigledniju kampanju vodi Predsednik Srbije kojeg ne očekuje reizbor i koji više nije predsednik stranke.
Našao se na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se u Srbiji za dva dana desila dva masovna ubistva čiji su i počinioci i žrtve deca i mladi ljudi. Nije podneo ostavku niti vlada želi da ga smeni. Predsednik države i onaj koji de fakto donosi sve odluke ponavlja da će pre dozvoliti da padne cela vlada i da se ide na izbore, nego da dopusti smenu Bratislava Bate Gašića. Premijerku Ana Brnabić je na početku skupštinske rasprave o njegovoj smeni mrzelo da makar odglumi da će se o tome voditi polemika, nego je odmah rekla da neće predložiti njegovu smenu, te da u skupštini sedi tek da ispuni formu.
Isključivanjem mikrofona opoziciji, zamenom teza, vređanjem i podsmevanjem, cenzurisanjem steno beleški sa sednica i dopuštanjem svojim stranačkim kolegama, podjednako poslanicima, premijerki ili ministrima da doslovno govore šta god hoće, predsednik Skupštine Vladimir Orlić u nedelji za nama nastavio je da "vuče" parlamentarizam u Srbiji na ivicu provalije.
Od brojnih predstavnika aktuelne vlasti koji se nadaju (ili nameću ideju) da će postati istorijske ličnosti, samo je jedna, htela - ne htela, već sebi obezbedila mesto u udžbenicima istorije ili bar neke vrste budućeg građanskog vaspitanja. Za sto godina đaci će učiti kako je početkom 21. veka Srbija bila toliko progresivna da je tri puta zaredom za predsednicu vlade birala ženu, hrvatsko-srpskog porekla, otvorene gej orijentacije. I prema dosadašnjem iskustvu iz učenja istorije, nije verovatno da će se profesori lomiti da objasne kako za Anu Brnabić niko stvarno nije glasao, pa opet godinama na ramenima nosi najvažniju i najmoćniju funkciju u državi.
Da li ste čuli za pojam gaslajting? Ili za spin diktaturu? Ukratko, reč je o sluđivanju neistinama, manipulisanju činjenicama, anesteziranju javnosti i brisanju razlike između istine i laži. Ovaj trend je odavno pustio korenje i u Srbiji. Javni prostor je zagađen klikbejtom, jeftinom propagandom, “nevestima” i polako se gubi “pritisak javnosti” kao argument građana. Međunarodni dan provere činjenica prilika je da se podsetimo zašto se i svih ostalih 364 dana u godini bavimo baš time i zašto su nam činjenice postale svetionik koji tražimo u magli.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
