Bitka za Beograd: Oštar start i prvi spisak meta
Odlukom o ponavljanju beogradskih izbora Aleksandar Vučić je, po svemu sudeći, popustio pred internacionalizacijom problema obimnih manipulacija uočenih na izborima 17. decembra. To, međutim, nije dovoljno za nadu da bi se konstantan pad demokratije u Srbiji, o kome govore brojne relevantne međunarodne institucije, mogao zaustaviti: obraćanjem javnosti u subotu, Vučić je najavio još oštriju i prljaviju borbu za očuvanje ugrožene vlasti u glavnom gradu.
Uprkos “konstruktivnoj” tvrdnji o spremnosti na implementaciju preporuka ODIHR (kao primer je naveo omogućavanje pristupa biračkim mestima za invalide) predsednik Srbije javnosti je ponudio šemu koja omogućava delegitimizaciju svakog kritičkog glasa, stavljanjem svega što mu ne odgovara u kontekst navodnog postupanja po diktatu stranih interesa.
Direktnim targetiranjem političkih protivnika, medija koji nisu pod njegovom kontrolom, pripadnika civilnog sektora ali i zapadnih političara koji su govorili o neregularnosti decembarskih izbora, Vučić je pojačao bezbednosne rizike kojim su izloženi kritičari vlasti – što, osim potencijalnih posledica po njih, može dovesti do autocenzure u slobodnomislećem delu javnosti.
Istovremeno, otvoreno je najavio svoje učešće u kampanji za lokalne izbore, iako, kao predsednik države, ne bi trebalo da ima ikakve veze sa glasanjem na lokalu. Jasno je i zašto je to uradio – svi podaci pokazuju da naprednjaci nemaju većinu u Beogradu, pa je, između ostalog, potrebno da se šanse stranke ojačaju pozivanjem na daleko viši rejting samog Vučića (koji čak više nije ni predsednik SNS).
“Pritisci u tri pravca”
Svemu tome poslužila je priča o “zapadnim pritiscima” u tri pravca: prvo, tvrdi Vučić, traži se “de facto ili de jure priznavanje Kosova, uz odricanje od podrške Republici Srpskoj – što je, prema njegovom tumačenju, posledica jačanja ruske pozicije na frontu i mogućnosti da se Vladimir Putin pozove na “presedan Kosova”.
Na drugom mestu, predsednik je naveo pritiske u pravcu uvođenja sankcija Rusiji i širenja antikineskog stava, a na trećem formiranje “marionetskog režima kakav smo imali do 2012”. Drugim rečima, predsednik je građanima poručio da je on lično jedini garant slobode i nezavisnosti zemlje, dok bi njegovi oponenti bili, kako je rekao, “pudlice” (u većinskoj Srbiji neomiljenog) Zapada.
Prema Vučićevim rečima, pomenuta tri pravca pritisaka dolaze “preko institucija, organizacija, agencija, domaćih, regionalnih i međunarodnih političara i medija, takođe domaćih, regionalnih i međunarodnih”. Posebno pominjući medije, rekao je da oni imaju “zadatak da kriminalizacijom i dehumanizacijom političkog rukovodstva stvaraju lošu atmosferu”.
Postavljajući takav scenario, Vučić je, jednim potezom, bacio sumnju na sve brojnija medijska saznanja o aferama i povezanosti vlasti sa kriminalnim strukturama. Na isti način relativizovao je i događaj u Banjskoj septembra prošle godine, rekavši da je cilj insistiranja da se utvrdi odgovornost “smanjenje krivice Kurtijevog režima”.
U isti kontekst stavio je i izveštaje o autokratskim tendencijma u Srbiji, tvrdeći da za priču o nedemokratskim izborima ne postoji “ni jedan dokaz”, dok je nalaze o lošem stanju u medijima nazvao “tobožnjim”. Nastavio je i rat sa nepoželjnim zapadnim predstavnicima: evropske posmatrače Andreasa Šidera i Stefana Šenaha nazvao je “lopužama”, a predsednika Odbora Bundestaga Mihaela Rota “najvećim srbomrscem u Nemačkoj”. Uz pomoć pitanja koja su postavljali novinari provladinih medija, plasirao je i tezu o navodnom predlogu sa Zapada da opoziciji prepusti Beograd – kog je, naravno, odbio.
Spinovi, manipulacije i neistine
U direktnom targetiranju ljudi i organizacija koji, navodno, daju različite vrste doprinosa ugrožavanju srpskih interesa, ponovo se koristio neistinama. Tako je, govoreći o navodnom sinhonizovanom delovanju civilnog društva, koje, kako tvrdi, ima iste finansijere, rekao da je za poslednji, za Srbiju izrazito negativni izveštaj Fridom Hausa, odgovoran “Nikola Burazer iz ove zemlje”. Sam Burazer je to odmah demantovao, obasnivši da je on autor drugog, ali još uvek neobjavljenog (?!) izveštaja, rađenog za istu organizaciju.
Tvrdnju o medijima koji “kriminalizuju i dehumanizuju” naprednjačku vlast, Vučić je pokušao da ilustruje tekstom lista Nova u kome se govori o vlasniku firme koja očitava brojila za električnu energiju, demantujući da tu osobu uopšte poznaje. Ono što, međutim, mnogi gledaoci prenosa njegovog obraćanja neće znati, jeste da u citiranom naslovu tog teksta, kao ni samom tekstu, ne piše da je dotični vlasnik kompanije njegov, već saradnik Miloša Vučevića, formalnog predsednika SNS. Drugim rečima, predsednik Srbije je optužio medij koji nije pod njegovom kontrolom da laže, tako što je neistinito citirao njegov naslov.
Onima koji žele objektivno da sagledaju srpsku stvarnost time je, zapravo, dao još jedan jasan primer manipulisanja javnošću, zahvaljujući kome izbori ne bi bili regularni čak ni kada bi bile sprečene druge izborne neregularnosti, poput masovne pojave “fantomskih birača”. Ionako obimnom spisku decembarskih manipulacija sada valja dodati još jednu, vrlo izraženu u predsednikovom obraćanju u subotu – potpuno sakrivanje činjenica vezanih za kršenje izbornih zakona i forsiranje priče o novim izborima kao posledici nemogućnosti da se formira odbornička većina.
