Čemu služi Petar Petković?

Nema sumnje da je srpska politička elita ovakva kakva je danas, izabrala svog najboljeg kojeg ima za taj posao, razumnog, pomirljivog, rečitog i mudrog, da razgovara, da umiri, da pokaže primerom kako se treba ponašati. On je češće od predsednika Srbije išao u Brisel na pregovore sa kosovskim Albancima, on je svakodnevno slao medijima saopštenja o tome šta se na Kosovu dešava, on je trebalo da napravi neki korak napred, da opravda poverenje koje mu je kao partijskom preletaču iz bivšeg režima ukazano.  

Kako onda, kada je posle tri godine truda i rada gospodina VD direktora došlo do oružanog sukoba Srba i Albanaca, ovoga puta nažalost sa ljudskim žrtvama, niko na račun Petkovića nije uputio ni reč kritike? U čemu je tolika moć nekadašnjeg mladog saradnika Vojislava Koštunice i kako se svrstao rame uz rame sa ostalim perjanicama DSS-a koji su danas najodaniji saradnici Aleksandra Vučića?

Možda je ovaj večito smrtno ozbiljan političar koji je shvatio da u svojoj ulozi nikad ne sme da pokaže vedrinu ili optimizam, uvek spreman na crne slutnje i širenje međuetničke netrpeljivosti, doktor politikolog koji više nije tako mlad da bi mu se opraštalo, mogao i da ostane ispod radara do kraja mandata, samo da u trenutku kad je zaista bilo neophodno da se pojavi i pruži informacije, nije to učinio prekasno i to – saopštenjem! Kako je ranije nastupao, mislili smo da ga nema jer je već na Merdaru i krenuo je u pomoć „srpskom življu”.  

Zna kad treba da ućuti

Koje su to vrline zadržale Petkovića na ovoj poziciji iako su mu rezultati rada upitni? Šta smo tog 24. septembra kada je u selu Banjska došlo do pucanja na kosovsku policiju, upada u manastir, razmene vatre, nekoliko žrtava i još više hapšenja – čuli od direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju? Da li se oglasio onaj čiji je to jedini posao, da zna šta se dešava u pokrajini? 

Najavio je konferenciju za novinare za 14 časova, a onda otkazao. I nije u objašnjenju pisalo da se otkazuje jer se prikupljaju podaci, da se mora sačekati, nije pozvao da se svi smire ili da se hitno nastavi dijalog. Nije se usudio da se pojavi u to vreme pa da barem kaže osnovne informacije, kako javnost be bi morala da traži vesti po društvenim mrežama i kosovskim medijima. Petković je medijima poslao sledeće saopštenje:

Ako u danu kad cela država strepi da li će se sukob nastaviti, kad niko ne zna da li su u manastiru Banjska napadači koji drže taoce, kada se nagađa koliko uopšte ima mrtvih, funkcioner vlade ništa od toga ne zna, ali zna da će predsednik „razobličiti laži i podvale”. 

U tom trenutku ne zna ni kad će to da bude, ali zna da on svoje mora da otkaže. 

Zašto on nije razobličio bar deo tih laži koje spominje u saopštenju? (Imali smo nedavno situaciju kada je ministar Toma Momirović trebalo da objavi da pojeftinjuju neki proizvodi, a onda je samo stiglo obaveštenje da se njegova konferencija za novinare otkazuje, jer će to sve predsednik). Dakle odsustvo integriteta i partijska disciplina ispred interesa građana, jedan je od preduslova za poziciju u hijerarhiji na čijem je Vučić čelu. To da poništite sebe i hvalite samo Vučića, ako se bolje sagleda, za mnoge ministre pa i samu premijerku prva je osobina koja se uočava.

Druga poželjna osobina koja krasi Petkovića je da ponavlja sve što šef kaže (ako uporedimo, u stvari Petković ima dobre šanse da jednom postane premijer). Naime, direktor Kancelarije za KiM oglasio se saopštenjem tek 26 sati nakon obraćanja predsednika, izjavio saučešće porodicama Srba koji su stradali u selu Banjska, kao i porodici poginulog albanskog policajca, a onda manje više ponovio sve što smo od predsednika već čuli, da je Beograd u proteklih godinu dana upozoravao međunarodnu zajednicu na  svakodnevno nasilje i provokacije Aljbina Kurtija, da je Kurti uporno rušio svaku mogućnost dijaloga i normalizacije odnosa, sve dok nije prolivena krv.

A onda je dodao još detalja. 

„Srbi na severu Kosova i Metohije prolaze nezapamćeni teror o kome nećete čuti reč osude od strane međunarodnih predstavnika. U srpske kuće od sinoć ulaze specijalci Rosu i prebijaju civile, šamaraju ih i vređaju. Tokom dana na severu su na više sati bili privedeni vozač i tehničar srpskog saniteta u bazu Rosu na Brnjaku. Razbijeni su danas delovi kompleksa ‘Rajska banja’, a troje zaposlenih je proizvoljno uhapšeno. Takođe, kosovska policija je demolirala i prostorije Pošte u Banjskoj”, naveo je Petković. Da li je ovo tačna informacija, niko ne želi da dovodi u sumnju. Ali šta se time postiže, ako se iznose problemi, a ne nude nikakva rešenja? 

Zna kad treba da saopštava 

Petkoviću je bio potreban jedan dan da se pribere, a onda nastavi da radi ono što radi sve ovo vreme. Da huška. Širi netrpeljivost. Koristi govor mržnje na kojem bi mu i sam Vulin pozavideo. Posle svakog saopštenja koje potpisuje Petković, postoji rizik da će neko uzeti pušku i krenuti u „oslobađanje od terora”. 

U poslednjem saopštenju na sajtu kancelarije, samo dva dana pre oružanog sukopa Petković je podelio fotografije kuća tri funkcionera Srpske liste na koje su, kako je naveo, bačene bombe, unapred presudio da je to u cilju progona Srba, a samo izazvao sumnju jer je prilično čudno kako je stakleni sto od bombe polomljen, a ukrasni jastučići su ostali na stolicama. Tako da nije bilo nekog odjeka.

Mnogo važnije je da je prethodno napisao pravi hvalospev govoru srpskog predsednika u UN, na koji su, on zna „svi ponosni”, jer je  Vučić „snažno, hrabro i argumentovano razobličio licemerje” onih koji podržavaju tzv. nezavisno „Kosovo”, a odlučno se zalažu za poštovanje međunarodnog prava u slučaju Ukrajine.

Hapšenje trojice Srba 20. septembra ocenio je kao nastavak etničkog čišćenja srpskog naroda na KiM. „Kurti je taj koji želi da izazove rat i on i pored svih pritisaka međunarodne zajednice očito ima podršku nekog, pre svega onih koji govore o počlitici dveju strana, iako je isklјučivo Kurti kriv”, rekao je Petković na konferenciji za novinare. Tada je rekao i da je „dobio nalog od Vučića” da sve pripremi za traženje hitne sednice o Kosovu, ali nije objasnio koliko mu vremena za tu pripremu treba.

Samo u septembru, Petković je komentarisao da je „Kurti jedini krivac neuspelih razgovora u Briselu”, da je zabrinut za situaciju na terenu jer Kurti neće stati sa napadima na srpski narod, ali da će ih Vučić braniti (ovog puta u Njujorku u sedištu UN). Obaveštavao je javnost da je napadnut srpski mladić iz Gračanice, uz ocenu da je „ovo još jedno svedočanstvo da antisrpska, zapalјiva retorika iz Prištine dovodi do učestalih napada na srpski narod na Kosovu i Metohiji i raspiruje međuetničku mržnju i netrpelјivost, nasuprot nastojanjima Beograda da gradimo miran suživot na ovim prostorima.”

Da ne prepričavamo previše, Petković je tu da kaže da je zapaljena kuća povratnika u Vučitrnu, da „Kutrijevi emisari upadaju u srpske kuće”, da su „jalovi pokušaju Vjose Osmani da prikaže Srbiju kao destabilišući faktor”, da Kurti radi sve da stvori novu krizu, da Priština zloupotrebljava pitanje nestalih”… Sva saopštenja na sajtu kancelarije imaju isti smisao. Ni jedna pomirljiva reč, ni jedan predlog rešenja, ni jedan pozitivan primer suživota ili saradnje.

Jel moguće da Petković nije čuo da građani sa juga Srbije već dugo idu u nabavku u Podujevo bez ikakvih problema, jer je jeftinije. Kako Petković nema neku drugaricu koja je letos išla na more preko Kosova sa BG tablicama, i prošla normalno na pumpama, u kafićima i naplatnim rampama. Jel ima ikakvog primera da neko na Kosovu nije „živalj i nejač” i ne doživljava svoj stan kao „ognjište” već najnormalniji stambeni prostor koji smeš da prodaš i kupiš drugi, kao svi normalni ljudi na svetu. Da li su Srbi sa Kosova toliko nemoćni, jadni i ugroženi u očima direktora kancelarije, da ih nikad nije uključio u ta svoja saopštenja, osim kad su napadnuti ili kad im nosi neku pomoć.

Posao Petra Petkovića je da svakoga dana kaže kako Priština nije za dijalog, a da istovremeno zanemari da on sam nikad nije pokazao razumevanje ili spremnost da svoje potencijalne sagovornike uvaži kao partnere. Ne libi se da kosovske ministre naziva ratnim huškačima, da objavi svaki grafit posvećen bivšoj OVK (mada bi mu kao članu SNS-a tema grafita i murala posvećenim ratnim zločincima, bila bolja za izbegavanje). I kada sve ovo zajedno sagledamo, Petković jeste idealan čovek za ovo mesto jer radi upravo ono što je cilj ove vlasti. Ne napreduje.

Još jedan biser iz DSS krune

Petković je kao reklama za buduće generacije koje žele da napreduju preko stranke, jer je to najlakše i najbrže. Diplomirao je bogosloviju, doktorirao na Fakultetu političkih nauka, što je dosta dobra preporuka, ali nedovoljna. Jedan je od brojnih kadrova poniklih u Demokratskoj stranci Srbije koji danas to u zvaničnim biografijama prikrivaju, mada je on bio portparol, pa je to malo teže. Ne znači da je stranka pomogla, ali sam navodi da je kao diplomirani teolog i član vladajuće stranke odmah po diplomiranju zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Na sajtu Kancelarije za KiM piše da je bio poslanik, ali ne iz koje partije i da je bio savetnik premijera, ali ne piše kog premijera je on savetovao bez ikakvog radnog iskustva. I to bi bilo u redu, nije ni važna stranka kad si obrazovan i iskusan. Ali, zašto onda Petković u svojoj biografiji pod jedan ističe da je bio pomoćnik direktora kancelarije od 2016, ali odmah potom da je član Glavnog odbora SNS-a od 2017. godine. Ne piše ni da je DSS napustio odmah nakon  Vojislava Koštunice, zajedno sa Slobodanom Samardžićem (nekadašnjim državnim pregovaračem za Kosovo koji se takođe sastajao sa prištinskom delegacijom mnogo puta, a rezultat je bilo proglašenje nezavisnosti).

Da bi bilo još jasnije zašto je Aleksandar Vučić odabrao Petkovića, odgovor smo potražili u njegovim govorima kad nije bio naprednjak, i to baš u vreme kad je potpisan Briselski sporazum. Zahtevao je da se sudska vlast sa severa ne integriše u kosovski sitem, upozoravao da su sudovi „kičma srpskih institucija”.

„Te sudije, tih sudova u okviru pravnog sistema KiM, kažite mi, kome će polagati zakletvu? Da li predsedniku Narodne skupštine, ili predsedniku lažne države Kosovo, kao što se sada dešava na Kim? To su prava pitanja na koja vi treba nama ovde da odgovorite, jer je jasno da ukidanjem sudova na KiM vi ubijate državu Srbiju na južnoj srpskoj pokrajini”, govorio je Petković 2013. godine kao narodni poslanik, obraćajući se tadašnjem naprednjačkom ministru pravde – Nikoli Selakoviću! Pa nastavio: „Ne znam, gospodine ministre, zašto ste ozlojeđeni kada spomenem Briselski sporazum ili bilo ko od poslanika DSS. Da li možda zbog toga što u tom sporazumu koji ste potpisali nema ni jednom rečju države Srbije, Ustava Srbije, ali i te kako ima zakona Kosova.”

Ocenjivao je Petković tad i izbore na Kosovu. „Neizlaskom na nezakonite izbore narod je stavio tačku na pogubnu politiku razaranja Srbije .Narodna volja je porazila politiku sadašnje vlasti i jasno stavila do znanja da samo priznaje izbore države Srbije. Da još sto puta organizuje izbore albanskih separatista, odgovor vlastima biće isti – bojkot. Da Skupština Srbije raspiše izbore, narod će stoprocentno izaći na te izbore.”

Ostalo je zabeleženo kako mu je tadašnji predsednik skupštine Nebojša Stefanović isključivao mikrofon kad pretera u kritici, kako je „prozivao” Dragana Šormaza što je preleteo u SNS, 

A bio je na neki način i vidovit.

„Vi ste na teren Kosova i Metohije u svojstvu ministra, dragi gospodine Selakoviću, otišli onda kada se uveliko rukovao Dačić i Tači i kada su stvari otišle o-ho-ho, a u vreme kada je DSS vodila Srbiju i kada je prof. Samardžić bio ministar za Kosovo i Metohiju imali smo i period barikada i opsada i progona i 24. mart i da ne nabrajam dalje i dalje. Dakle, sa tim narodom smo prošli najgore. Ono što ih čeka bojim se da će biti još mnogo gore u odnosu na sve ono što je zadesio naš narod”.

Toga ima nebrojeno u skupštinskim steno belaškama, te se samo nameće da je upravo ovaj stav odbacivanja svakog sporazuma, Petkovića lansirao na mesto gde mu je posao da ništa ne uradi. U mnogo će se vesti čuti da je predsednik Vučić sa nekim važnim razgovarao, a bio je prisutan i direktor kancelarije za KiM. Ili se Vučić obratio javnosti o Kosovu, a Petković sedeo u prvom redu i čekao da čuje šta ima novo u njegovoj oblasti.

Da li je Petković jedan od onih koji će sutra kad i ovo jednom prođe, iz biografije brisati članstvo u glavnom Odboru SNS-a, za sada deluje da neće, ostaće sa Vučićem zauvek, zvuči ubedljivo, kao nekad Nebojša Stefanović, kao da će nestane li Vučića sa vlasti i on sam nestati jer će izgubiti svrhu postojanja.

U svakom slučaju, kada je srpska vlada na čelu sa Ivicom Dačićem, osnovala Kancelariju za Kosovo i Metohiju 2013. godine, i na njeno čelo stavila Aleksandra Vulina, napravljen je model, a Petković je samo nastavio započeto. Njegovi prethodnici takođe na rešenju pitanja Kosova nisu uradili ništa, pa je prvi sad direktor BIA, a drugi ambasador u Americi. Od svih nekadašnjih kadrova iz DSS pa SNS-a, Petkoviću za sada najbolje ide.