Od Prokopa do stadiona, vesnici izbora već su tu

To što se Aleksandar Vučić direktno obratio javnosti 30 puta u 40 dana, sipajući  čisto predizborna dosta bajkovita obećanja, bilo bi logično ako je Predsednik Srbije rešio da se sa tog mesta kandiduje za premijera. Ne bi mu bilo prvi put da sa jedne funkcije “skoči” na drugu, još se mnogi još sećaju nezapamćene kampanje jednog premijera koji se sa tog mesta bori da postane predsednik koristeći sve državne resurse. Uostalom, Vučić je još pre mesec dana rekao da mu je potrebno drugo poluvreme, “da napravi novi plan, i sa veštačkom inteligencijom, i sa najmodernijim tehnologijama, i sa dodatnim investicijama”. I posle te najave na instagramu, započeo realizaciju plana.

Svu pomoć televizija sa nacionalnom frekvencijom već ima, jer mu je omogućeno da sedi satima i priča šta mu padne napamet, da tvrdi bilo šta i dobije klimanje glavom i zgodno potpitanje. Istovremeno na tim istim televizijama kampanju pre kampanje ne mogu da vode čak ni drugi naprednjaci, ministri, gradonačelnik, a  o socijalistima ili opoziciji, nema ni govora.

Da li je predizborna kampanja počela, pitaju voditeljke na televizijama, gosti odgovaraju da nikad nije ni prestajala. Ali  odgovor nije tako jednostavan jer su Vučićevi medijski nastupi predvidljivi i uvek isti, razlika je samo u učestalosti.  „Hoćete beogradske izbore, dobićete ih. Kažite samo da li hoćete u decembru, aprilu ili maju. Pružićemo tu mogućnost u svakom trenutku a da li će biti još nekih izbora, to je druga stvar. O tome ne odlučujute vi, to ćemo još da vidimo“, kazao je predsednik Srbije. Pre nego što odluči kada će i koji izbori biti održani, predsednik koji više i ne krije da će takva odluka zavisiti rezultata ispitivanja javnog mnjenja, ipak ništa ne prepušta slučaju.

Da li je predizborna kampanja počela? Sudeći po broju i sadržini medijskih obraćanja predsednika države jeste. Predsednik i inače često nastupa kao premijer, ministar i predsednik skupštine u jednoj osobi, ne libi se da najavljuje zasedanja, zakone koji hoće ili neće biti izglasani, bavi se budžetom i ekonomijom uopšte, “rešava probleme”, obećava (i otvara)  fabrike, a tek s vremena na vreme seti se da kaže da će “zamoliti Anu” da vlada donese neke odluke.

„Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“

Kada god da sledeći izbori budu, Vučić nastupa kao da su u nedelju. Sada je za neformalni početak predizborne kampanje poslužio sajam Ekspo 2027. Zašto je Ekspo idealan za kampanju? Kao prvo, zvuči lepo, moderno i svetski, mnogo bolje odjekuje da će “Ekspo” doneti Srbiji veliki novac, turiste, napredak, razlog da se gradi, da se radi, da sve ide napred, da ne sme da stane. Manje se objašnjava da je reč o velikoj, ali suštinski običnoj izložbi gde se zemlje predstavljaju i ne troši mnogo vremena na to kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Uostalom, neka svako od nas napravi interno istraživanje i pita komšiju, tetku, kasirku u supermarketu da li zna šta je Ekspo i da li mu se raduje.

Kako je pisao BBC na srpskom Beograd će tokom 2027. godine, makar na kratko, biti svetska prestonica obrazovanja, kulture i inovacija, jer će se predstavnici desetina zemalja naći u srpskoj prestonici zbog Ekspo izložbe. Srbija će organizovati Specijalizovanu izložbu pošto je Beograd pobedio u konkurenciji španske Malage, američke Minesote, tajlandskog Puketa i argentinskog Bariločea. I to je najvažnije za naprednjake i njihove pristalice, da smo pobedili! A kad malo potražite, vidite da je izložba Ekspo je prethodni put 2021. godine organizovana u Dubaiju i Srbija je tada nastupala pod sloganom “Srbija stvara ideje”, predstavila vremensku kapsulu, koja povezuje zaostavštinu vinčanske kulture sa digitalno naprednom, savremenom Srbijom, pružila mogućnost virtuelnog putovanja kako kroz različite realnosti,  vremenske periode tako i prostore.  O istoriji ili lepoti svetskih izložbi može se naći desetine PR tekstova, izjave državnih zvaničnika, savetnika, ili onih gde privatne firme preporučuju šta “morate videti na izložbi u Dubaiju”, što već kao naslov zvuči nerealno. Kao kad Vučić radnicima u nekom siromašnoj fabrici na jugu zemlje kaže da budu ponosni jer će svoje proizvide videti na ulicama Pariza i Londona.

Konkretnim rezultatima takvih izložbi mediji se nisu mnogo bavili, kritičari koji misle da je Ekspo veliki trošak, da Surčin neće privući turiste, da će izgrađeni prostori ostati prazni ne dopiru daje od dva ili tri medija. Idealno za temu kampanje je i to što će naša zemlja domaćin velike izložbe biti tek za  četiri godine, što ostavlja dovoljno prostora vlasti da obećava, najavljuje i pravi proračune, a da se to jednostavno ne može proveriti pre nego što prođe.

Ekspo je samo povod za velike projekte

Kako nego kao predizborna kampanja, i to već viđena, zvuči kada brojni mediji  kao ozbiljno, bez ironije  objavljuju tekstove o novoj autobuskoj stanici koja nije izgrađena mada obećana još 2015. godine, a o probijanju rokova pisali smo više puta.  Ili da će Prokop biti završen do kraja 2023. iako je pre sedam godina, pred izbore 2016. godine,  tada premijer Vučić obeležavao otvaranje Prokopa posle 40 godina što su simpatizeri oduševljeno pozdravljali i slavili kao veliki uspeh. Čak i da bude završen, pa da predsednik pred neke izbore otvori novu fazu Prokopa, ostaje činjenica da kada vas danas turista u centru grada upita kako da dođe do glavne železničke stanice, i vi se čak setite da je to Prokop – ne postoji način da mu lako objasnite kako da tamo ode.  O putevima koji vode kroz sela i gradove, o profilima i poluprofilima autoputa, obilaznicama – predsednik zasta govori neprestano, tako da sve dok građani smatraju da je normalno obeležavati svakih pet kilometara puta, to se ne mora računati u kampanju. 

Posete gradovima kao “Dan mrmota”

Kad se neki izbori približe, predsednik započne novu turneju i obeća da će da obiđe svaki okrug i saslušati probleme građana. U susret ovoj pojačanoj kampanji išao je u Priboj i ako pročitate šta piše u novinama o tom danu, takav ćete izveštaj naći manje više za svaki grad. “Vučić u Priboju: Predsednik najavio velike investicije u opštinu”, jedan je od naslova. A u tekstu, da je srećan zbog ljudi koji žele da grade, biće puteva, biće gondola, gradiće se bolnica (to je obećao i prethodni put kad je bio), pa zahvalnost jednom građaninu koji je obećao da će da gradi hotel, od svojih para. Obavezan deo teksta je  detaljan prikaz šta je sve do sada urađeno za taj grad, kako će novi putevi “privući nove investicije”, a novost je da sada Pribojci ne moraju da brinu makar za Beograd jer će on zbog Ekspa da “pretekne mnoge gradove”. 

Kao u svakoj kampanji, obiđe se i neka mala radionica, običan čovek, obavezno neka banja ili nešto u vezi sa turizmom kako bi se istaklo da je baš taj kraj Srbije prelep, u odgovorima na pitanje novinara obavezno se izvređa opozicija (nije tema, ali kad dosadni novinari pitaju svašta), a sa građanima se porazgovara kratko, na “ti” i uz usiljene šale.

Praksu da obilazi Srbiju navodno mimo izbora, uveo je još  2019. godine kroz kampanju nazvanu “Budućnost Srbije” kada je Vučić najavio da će obići svih 29 okruga u Srbiji “kako bi narodu rekao šta je urađeno do sada”. I tada su izveštaji bili isti, osim što je češće pominjao kako ga “Kosovo muči i brine”, najavljivao je dolazak jakih investitora (na primer za Veliku Planu nagoveštavao se Volkswagen), obilazio vinarije i proizvodnje džemova, obećao dodatak na platu nerazvijenim opštinama na jugu. I tako od okruga do okruga, to je trajalo sve do izbora 2020. godine. Da pitate jel to bila kampanja? Nije, nego predsednički posao.

Isto je bilo i 2022. Uzećemo primer Vranja gde je preko dana bio predsednik države, a uveče SNS-a, pa ga ništa nije sprečilo da obeća milione ulaganja u Vranje i okolinu, da “za nekoliko godina” bude brza pruga “odavde do Niša, bogami i do Preševa i Skoplja” pa da će ići voz 120 i 160 kilometara na sat, a od Niša do Beograda čak i 200 na sat . Mogao je da kaže i 300, kakve veze ima. Tada je bilo i da je otišla jedna fabrika, ali dolazi druga, još bolja (nešto slično sada se događa u Leskovcu), Vranjska banja će, takođe u neodređenom roku, postati kao Švajcarska, biće rekonstruisana sportska hala, bolnica, šta god vam padne na pamet. 

Ako tražite razliku zmeđu izveštaja iz Vranja u sred kamanje, i Priboja gde kao kampanje nema- nećete je naći. I zato onaj odgovor sa početka da li je kampanja u toku, nije tako jednostavan.

“Manje važne” teme  kao dodatni simbol

Gostujući na televiziji Pink predsednik je u govoru od sat i 18 minuta stigao da govori i o hormonu sreće i o tome kako će svet izgledati za 70 godina jer on zna koliki će tad biti BDP Amerike, pa zašto da ne, iskoristio priliku da teorije zavere, harpove i helikoptere koji nešto sipaju iznad glava, poveže sa LGBT zajednicom. Valjda su sve to izmišljotine, tako se nekako izrazio ubacujući izraz “džender fluid” i apelujući da to ne bude “jedina tema”, samo nije rekao gde je to jedina tema. Tako je ničim izazvan vratio u etar još jednu omiljenu predizbornu temu – kako neće dozvoliti istopolne brakove, on je kriv za sve. I još da poruči Evropi da se Ana (Brnabić) eto zalaže, ali on ne da. Jer pred izbore nije važno šta misli LGBT zajednica, koliko je to uopšte glasova, već bi valjalo podilaziti većini. A većinski građanin Srbije, gledano kroz prizmu nekoga ko je u svojoj suštini ipak radikal – je tradicionalni domaćin koji se gnuša tih zapadnih nametanja bilo kakve “izopačenosti”. Jer kad je kampanja, poželjno je zaboraviti da u nekadašnjem predlogu zakona o istopolnim zajednicama niko nije pominjao ni brak ni usvajanje dece ni “džender fluid”. 

U istom gostovanju na televiziji, žrtvi porodičnog nasilja koja strahuje za sopstveni život, poručio je u prenesenom značenju da nije on kriv što ona nije gledala za koga se udala. Time je na još jedan način probao da podiđe najstaromodnijem ali ne i izumrlom soju društva koji sa ponosom kaže da žensko dete kad ode iz kuće nema gde da se vraća, jer “što nije gledala”. Narednih dana se može očekivati nastup kako kao predsednik otvara neki sajber prostor, ili priča o automobilima bez vozača ali on je samo čuo da je to nešto dobro, a ne razume se ni da postavi snimak na Instagram, jer je on običan čovek iz naroda. 

Za sada, tema Kosova u smislu konkretnih poteza Beograda i Prištine se potpuno  stavlja u stranu jer to odavno nije prostor gde Vučić skuplja poene, ali je poželjno ojačati  mržnju prema Kurtiju koji sanja Veliku Albaniju i koji bi nas do sad “napao u svakom delu” da nam vojska nije tako jaka. Kad ponovo čujemo vest da se kosovska vojska kreće ka granici, a naša diže borbenu gotovost, to može biti nagoveštaj da će izbori biti za nekoliko meseci,”čim opet pobedimo”. Jer kad je o Kosovu reč Vučić je učio od najboljeg manipulatora – Slobodana Miloševića koji je nakon potpisivanje praktične kapitulacije u Kumanovu izjavio da Kosovo “nismo hteli da damo i nismo ga dali”. 

I da bi sve ove akcije zvanično postale kampanja, trebalo bi da se predsednik seti da nema partiju koju treba da promoviše, a da obećani pokret na čije je čelo trebao da stane, još nije oformio.