Targetiranje, laži i našminkane steno beleške #Parlament

Ako je Orlićev cilj, (a sve češće se čini da jeste) da se skupština potpuno marginalizuje i „ogadi“ građanima, malo mu fali, još jedan ili dva poteza. Istorijsku šansu da nakon velike tragedije sabere, okupi i ujedini političke snage u želji da nam svima bude bolje, ova vlast nije ni probala da iskoristi, pa sad ostaje samo da se maratonska sednica koja traje više od mesec dana, privede kraju i konačno izglasa sve što se unapred zna. 

Igranka sa steno beleškama

U utorak 27. juna novinarima u skupštini saopšteno je da više neće tokom dana dobijati steno beleške sa sednice. I to je Odeljenju za odnose sa javnošću rečeno da nam saopšte usmeno. Naravno da smo odmah pisali sekretaru, ne zato što ne verujemo zaposlenima u pres službi, već zato što smo se nadali da će odustati. I odustali su donekle posle dva dana i nekoliko reakcija javnosti, ali pisanog traga ni o odluci ni o odustajanju nema. Bila bi to tek još jedna epizoda koja zanima samo mali broj ljudi, da se nije desilo još nešto – steno beleške koje su objavljene u toj pauzi – su menjane. Prilagođene. Šminkane.

 Bile su u skupštini razne vladajuće većine, steno beleške stizale su u toku dana, ranije ili kasnije, ali u njih nismo sumnjali. U trenutku kad je iz steno beleški izbačena jedna uvreda vladajućeg poslanika opozicionom, ne može se ne zapitati da li to znači da će sutra u steno biti upisano nešto što je opozicija dobacila vlasti, a nije? Da li će od sad i jedni i drugi moći da tvrde da ništa nisu rekli, nego je neko menjao steno?  

Najbolnije od svega je na ovaj nečuveni potez čije će se posledice tek osetiti, reagovao  mali broj poslanika opozicije, i nijedan iz vlasti. Kao da njima ne treba, kao da ne postoji svest o tome da je steno beleška tu zauvek i ostaje kao dokument vremena. Ostaje kao svedok svakom poslaniku šta je pričao, kad, šta je podržavao, koga je kritikovao. Naravno, možda je upravo to razlog, eto na primer neki poslanici bi verovatno voleli da se izbriše kakve su sve kvalifikacije iznosili na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz vremena kad nije bio moćan kao sada. U svakom slučaju, poljuljan je još jedan temelj demokratije. Sledeće je da se neko seti kako su u vreme Slobodana Miloševića novinari RTS-a govorili “preko” poslanika opozicije u direktnom prenosu čitajući šta se do tada dešavali i ponavljajući šta su rekli predstavnici vlasti. A steno beleške neka napiše kasnije ko voli i ko ima inspiraciju.

Martinović i dalje šef

Kad god se učini da su se strasti malo smirile, da će možda narodni poslanici shvatiti šta im je posao, pa salvu uvreda ipak izdići na nivo argumentovane rasprave, Orlić se potrudi da sve to uruši i vrati na očigledno željeni najniži nivo. Ako je plan Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratske partije Srbije, kao i ostalih partija vladajuće koalicije, da potpuno unište parlamentarizam – nikad nisu bili bliže ostvarenju cilja.

Jer iz vladajuće SNS čuje se glas samo predsednika skupštine Vladimira Orliće i šefa najveće parlamentarne grupe Milenka Jovanova, a ta je reč najčešće usmerana ka  podgrevanju atmosfere podela i ne postoji ni najmanja naznaka da takav nastup planiraju promene.  A to se dodatno pokazalo dolaskom u Skupštinu doskorašnjeg šefa poslaničkog kluba SNS, onog prema kojem je Jovanov tek početnik – Aleksandra Martinovića. Baš kao i prošli put kada je ministar trebalo da odgovara na pitanja poslanika, Martinović je došao da demonstrira silu. 

A u prisustvu Martinovića, Orlić samo može da glumi da se za nešto pita. Jer u ovoj podeli snaga vidi se jasno ko je šef. Kako drugačije objasniti da Martinović samo što nije pozvao na odmazdu, skoro 50 puta izgovorivši prezime studenta koji je govorio na prošlom skupu “Srbija protiv nasilja”. Naročito je potencirao poslove njegovog oca, navodivši tačne adrese na kojima se nalaze njegove firme. Dok su poslanici opozicije glasno negodovali, okretali leđa, tražili od predsednika da prekine tu agoniju, jedino što je Orlić smeo da izgovori je “Nastavite, gospodine ministre”. Nije ni formalno pokušao da ga pozove da se vrati na temu, kao da ne želi da zna koja je čija uloga u ovoj sali i da je Martinović tu da odgovara na pitanja i poštuje instituciju koja ga je izabrala. Istovremeno, poslanicima opozicije izricao je opomene i optuživao ih da je to kako se oni ponašaju – najobičnije nasilje.

Kako Marinović to vidi? Kaže, svako ima pravo da se bavi politikom. 

“Ali, kada uđete u svet politike, onda nemojte da kažete – e, ja sam privrednik, e, ja sam student. Ne, šefe, ti si političar. Pa ako si političar, onda moraš da saslušaš političke argumente i moraš da saslušaš odgovore one druge strane.” 

Politički argument je, dakle, targetiranje oca, u maniru nekadašnjeg šefa većine onih koji su danas vlast – Vojislava Šešelja. Ili aktuelnog šefa koji albanskim političarima sa Kosova, kad se iznervira poručuje “kriminalac ti tata!”

Uzalud je poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović apelovao na ostale članove vlade, na Tanju Miščević, na Jelenu Begović, na Tomislava Žigmanova da reaguju, da ne učestvuju u sramoti. 

“Pa, kako vas nije sramota vašeg studenta napadaju. Pa, kako vas gospođo profesorko Miščević, vašeg studenta napada, njegovu porodicu dovodi u rizik. Kako vas gospodine ministre za ljudska i manjinska prava što sedite tu, nije sramota što ćutite. Pomolite se i pokažite glas, dok ljude nevine ovde targetiraju. Kako vas ministarko pravde, smejete se ovde, dok ova osoba najstrašnije napada ljude. To je vaše merilo”, rekao je poslanik. I jeste merilo, jer oni neće reagovati. Oni su ministri u vladi Ane Brnabić. 

Pitanja ako može poželjna

I kad smo kod sednice sa pitanjima, onima kada poslanici kao kontrolišu ministre, da se setimo i onih poželjnih. Na primer Dejan Bulatović, nekadašnji opozicionar, sada počinje tako što se zahvalio ministarki za sve što radi u sferi životne sredine, pa je onda pitao nešto o ribolovu. U dopunskom pitanju, obratio se onima na čijoj je listi ušao u skupštinu, fino, rečnikom onih koje sada podržava “Šta je bilo, nešto se ne čujemo. Zemlja zove Mars izgleda. Šta je bilo? Da li imate neki problem? Javljate se sami miševi jedni. Rekao sam vam sto puta da ste miševi i vi se ponovo javljate. Dokle više da se toleriše vaše uništavanje institucija. Sram vas bilo. Još se javljate sami. Sram vas bilo.”

Rozalija Ekres iz Saveza vojvođanskih Mađara pitala je lepo premijerku kako ocenjuje efekat dosadašnje pomoći države građanima, pa da li će biti novih mera populacione politike? Onda je Milija Miletić po ko zna koji put pitao može li prevremeno penzionisnim građanima kad napune 65 godina da prestane to odbijanje od penzije koje je sada po zakonu i dobio odgovor da ne može jer kako je rekla Brnabić “to bi bilo nefer prema svima ostalima”. Onda Stefan Krkobabić pita koliko je država suštinski prisutna na Kosovu, i kako će još pomoći Srbima. To su poželjna pitanja, a ne Lazović koji pita moraju li u državnoj službi da rade dokazani nasilnici, pa još navodi imena i kada su koga prebili. I tako prosto “izazove” Martinovića da potroši pola sednice na odgovor.

Tako se i u skupštini kao u celom društvu, nameće pravilo da je žrtva nasilja sama kriva i da možda ne bi bilo nasilja da je ćutala i trpela.

Šta ono beše na dnevnom redu?

Smena ministra Bratislava Gašića i ove nedelje je formalno bila tema, mada o tom pozivanju na odgovornost ništa novo nije rečeno. Doslovno je ponovljeno sve iz prethodne nedelje. Opozicija smatra da je ne samo odgovoran za atmosferu u društvu, već i nedostojan funkcije koju obavlja, a predstavnici stranaka vladajuće koalicije potvrđuju jedan po jedan, da neće glasati za njegovu smenu. Najvažnije je da premijerka neće da ga smeni i između ostalog iznosi nov argument. 

“Dakle, hoćete smenu jednog ministra za koga ja, kao predsednica Vlade, mislim da radi dobro svoj posao. Mislim da je u skladu sa najboljom demokratskom praksom, da kažem, nikakav problem, može smena cele Vlade, a vi onda kažete – ne, pa nisu vi krivi, ali ovi ministri, ako mene pitate, kažete – Miščević, Begović, oni valjda dobro rade, a Bratislava Gašića ćemo da smenimo, a onaj drugi ima lošu karmu, a ovaj… Kakva je to Vlada?”

I bio bi valjan taj argument da je vlada kako je rekla premijerka “kolektivni organ”, samo da sledeća tačka dnevnog reda nije smena ministra Radeta Baste. Ali o tome ćemo kad dođe na red.