„Komšije sa Dorćola“: Dozvola za radove na trolejbuskoj mreži je nezakonita

Zabrana kretanja bila je u toku kada su 26. aprila na donjem Dorćolu otpočeli intenzivniji radovi za izgradnju trojelbuske mreže. Radilo se na delu ulice za koji je, kako kažu “komšije”, odobrenje dobijeno na “neverovatan način”, samo dva dana ranije. 

“Komšije” su podnele žalbu prvog dana nakon ukidanja vanrednog stanja. Kako za Istinomer kažu iz Udruženja, kada se saznalo da će se stanari žaliti, oni su “za jedan dan uradili nešto za šta inače treba mesec dana”, te je tako i dozvola postala pravosnažna u rekordnom roku.

“Odobrenje za građenje izmenjene trase je dobijeno u roku od jednog dana, a radovi su otpočeli za samo dva dana od objavljivanja na Centralnoj evidenciji objedinjene procedure. Dakle, bez isteka zakonskog roka za žalbu od 8 dana, što jasno stoji u pouci o pravnom leku, bez klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti tog upravnog akta, sa napomenom da Udruženju, kao zainteresovanom licu, nije omogućeno pravo na žalbu. Poptuno je neverovatno da Mihajlo Mišić, ispred Direkcije i zaposleni u Sekretarijatu za urbanizam nisu upoznati sa načelima upravnog opšteg postupka. Takođe, zakonom je predviđen i rok od 8 dana za prijavu radova, što ponovo nije sprečilo grad, Direkciju i ATM BG da krenu sa kopanjem ulica i to isključivo noću i za vreme policijskog časa”, navodi se u saopštenju.

Iako su o slučaju obavestili nadležnu Građevinsku inspekciju, policiju i komunalnu miliciju, rečeno im je da niko od njih nije nadležan. A na zahtev Udruženja upućen Sekretarijatu za inspekcijske poslove kojim su ukazali na nezakonistost odgovoreno im je samo da će njihov zahtev biti uzet u razmatranje.

Kulminacija

Sve je, kako kažu, kulminiralo 27. aprila kada da je pomenuta firma u Venizelosovoj i Ulici Žorža Klemansoa nastavila građevinske radove odmah po početku policijskog časa.

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=165788588226533&id=110148097123916

Nezadovoljni građani su tako izašli na ulice 28. aprila, dok je u toku bio policijski čas, kako bi sprečili radove. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o protestu građana, naveo da su na Dorćolu te večeri napadnuti i prebijeni radnici. Međutim, iz Udruženja “Komšije sa Dorćola” su demantovali ove navode. 

“Od samog početka su protesti na Dorćolu bili spontana i mirna okupljanja građana, nezadovoljnih postupanjem nadležnih, koje preti da ugrozi njihova elementarna prava. Stanari Dorćola su do sada izlaskom na ulicu sprečavali kršenje zakona, jer su smatrali da je to njihova građanska dužnost. Na molbe upućene nadležnim državnim organima, često su građani upućivani na Građevinsku inspekciju, koja nije odgovarala na telefonske pozive”, navodi se u saopštenju Udruženja. 

Kako navode, osim napada od predsednika Aleksandra Vučića, sve učestaliji su i oni od premijerke Ane Brnabić i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.

Ali, kako kaže aktivista Udruženja “Komšija sa Dorćola” Vuk Tapušković, njihova borba je ipak je dala i neke rezultate.

“Uspeli smo da ih usporimo i zaustavimo na određeno vreme. Pravno se borimo na nekoliko frontova da bismo ih trajno zaustavili. Cela trasa se gradi stihijski i bez poštovanja Detaljnog plana regulacije grada Beograda. Radi se o privremenoj trasi prema nekom Master planu, da bi se saobraćaj sa Studentskog trga premestio u naše ulice, a da bi se gore napravila velika garaža koju treba da počnu da grade Kinezi”, objašnjava Tapušković za Istinomer.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda je nakon protesta  izdala saopštenje u kojem je navela da se radovi obustavljaju do ukidanja vanrednog stanja, iako su radovi bili i planirani i prijavljeni, a da će podneti krivične prijave protiv predsednika opštine Stari Grad Marka Bastaća i njegovih saradnika koji su, kako su naveli, zaustavili radove.

Inače, rešenje za sporni deo trase najpre je odbačeno, da bi zatim bilo odobreno.

“Odbačeno je na osnovu 9 tačaka, a onda magično odobreno tri nedelje kasnije. I dalje nemaju pravosnažno rešenje niti prijavu radova na tom delu trase, ali su nagrnuli sa radovima za vreme policijskog časa da to proguraju na silu”, priča nam Vuk. 

Izgradnjom trolejbuske mreže, kako kaže, svesno se žrtvuje Dorćol.

“Naše ulice i infrastruktura celog kraja ne mogu da podnesu ovaj saobraćaj, a kamoli nove linije trolejbusa. Novi terminus (okretnica) u Dunavskoj treba da prihvati preko dvadeset linija gradskog saobraćaja, što znači da oni svesno žrtvuju Dorćol koji će potpuno upropastiti, radi nepotrebnih kapitalnih projekata preko kojih je najlakše uzimati novac od građana”, kaže naš sagovornik. 

Ovo Udruženje je inače, još krajem marta podnelo dva zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja, zbog sumnje da se vanredno stanje moglo zloupotrebiti kako bi se radovi okončali u najkraćem mogućem roku.  

Prvi zahtev podnet je Sekretarijatu za urbanizam, i traženo je da se dostave spisi i kompletna tehnička dokumentacija u vezi sa izmenom trase trolejbuske linije. Drugi je upućen komunalnoj inspekciji opštine Stari grad s pitanjem po kom osnovu je Zelenilo Beograd seklo drveće. Odgovore, međutim, nisu dobili.

Inače, Udruženje zbog izgradnje trolejbuske mreže protestuje još od oktobra 2019. godine.

Kao problem navode to što Grad ne poštuje aktuelni Generalni urbanistički plan koji se primenjuje do 2021. godine. Prema ovom Planu, kako navode iz Udruženja, u okviru rasterećenja saobraćaja u centru grada, predviđena je izgradnja terminusa Dunavska, čime se formira trolejbuski prsten na Dorćolskoj padini, preko ulica Dobračina, Vasina, Tadeuša Košćuška i Dunavska. Međutim, od toga se odustalo, pa se sada ovde, navode, gradi “privremena tehnička linija” za izvlačenje trola do depoa vredna oko četiri miliona evra. Zbog čega se gradi takva linija, nikome nije jasno, kažu nam iz Udruženja. Jedino što žele stanari, jeste da se ispoštuje postojeći Urbanistički plan.

“Mreža se gradi da bi se ukinuli trolejbusi u centru”

Iz Udruženja građana “Vratimo trolu 28”, čiji su aktivisti podržali protest na Dorćolu, za Istinomer kažu da je glavni problem sa izgradnjom ove mreže “što se ona gradi kako bi se mogli ukinuti trolejbusi u centru”.

“Smatramo da je najbitniji rezultat protesta bio privlačenje pažnje široj javnosti na problem koji muči građane već više od pola godine. Naš glavni cilj je opstanak ekološkog trolejbuskog prevoza u centru grada. Mi smo imali dva sastanka sa gradskim sekretarom za gradski saobraćaj Jovicom Vasiljevićem pre vanrednog stanja, ali bez rezultata. Nisu nam dostavljeni ni obećani zapisnici ni podaci o brojanju putnika, tako da ćemo nastaviti sa prikupljanjem potpisa i drugim akcijama čim situacija to bude dozvolila”, kažu iz Udruženja.

Zvezdara protiv tendera

Mimo propisa i bez potrebne dokumentacije radovi se neretko odvijaju i na Zvezdari, kaže Milica Piletić iz Inicijative “Sačuvajmo zelenu Zvezdaru”.

Inicijativa je, navodi, u vreme proglašenja vanrednog stanja reagovala povodom tendera koji je raspisan za prostor nekadašnje Goše, gde je planirana izgradnja stambenog prostora. 

“Reagovali smo jer u vreme vanrednog stanja građani ne mogu da obave uvid i posle određenog vremena tender je povučen”, kaže ona.

Dodaje da su aktivisti Inicijative imali još jednu malu pobedu ranije – oborili su jedan tender ukazujući na njegovu neregularnost.

“Reč je o tenderu koji je objavljen dan posle javnog uvida u Nacrt plana detaljne regulacije područja uz ulice Dimitrija Tucovića i Čingrijine do škole Marija Bursać. Taj isti tender završio se dan posle prve javne rasprave. Zbog sumnje u korupciju i dogovorene poslove, obratili smo se Agenciji za borbu protiv korupcije, Republičkom javnom tužilaštvu i Vladi Republike Srbije, jer je mnogo pre javne rasprave o Nacrtu plana našeg područja objavljen tender za obeležavanje građevinskih parcela za formiranje nove saobraćajnice na ovom potezu. U tekstu tog tendera, na strani 66. Nacrt se naziva Planom iako to ne može biti pre usvajanja u Skupštini grada”, pojašnjava Piletić.

Kopanje, pa izvinjenje

A kada je reč o nelegalnim radovima, naša sagovornica navodi da je Inicijativa više puta prijavljivala radove podizvođača ‘Telekoma’ angažovanih oko postavljanja optičkih kablova. Bez dokumentacije i obeležavanja mesta izvođenja radova bagerima su, kaže, kopali po zelenim površinama. A više puta su, dodaje, uništene i žive ograde i tako ostavljene.

“Jednom prilikom je uništeno stablo breze jer je bagerom kopano tik do drveta. Tada je izašla velika grupa građana Zvezdare i sprečila podizvođače da nastave kopanje. Dežurali smo celu noć. Bager podizvođača koji je ostao zarobljen na zelenoj površini danima kasnije uništili su huligani, jer nažalost, mi nismo mogli da dežuramo non-stop. U znak izvinjenja zbog uništavanja zelenila i stabala, ‘Telekom’ je platio sadnju četiri nova stabla u našem kraju, jedno na mestu gde je uništene breza, druga tri u parku koji smo branili mesecima sprečavajući da ga pretvore u parking”, kaže Piletić za Istinomer.

Inicijativa je sprečila i druge nelegalne radove. Naime, u parku na Zvezdari su tokom postavljanja rasvete prokopani kanali koji nisu bili obezbeđeni, i samim tim, opasni po građane.

“Građani su izašli, tražili papire posle čega su radnici zakopali kanale i otišli. Ti isti radovi nastavljeni su tek nekoliko meseci kasnije kada su prikupljene sve potrebne dozvole”, ističe naša sagovornica.

Banovo brdo – parkić kao metafora slobode

Do početka pandemije, protestovalo se i na Banovom brdu. I do 500 ljudi išlo je u protestne šetnje kako bi se izborili da njihov park ne postane još jedna zgrada. Zbog ove “građanske neposlušnosti”, nekima od aktivista je i suđeno. Jedan od njih je Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koji i nakon što ga je aktivizam odveo na sud, kaže da je i sam odrastao u blizini parkića gde mu žive roditelji i da je za njega ostajanje u borbi uz komšije “pitanje časti”.

“Ne možete da ostavite na cedilu ljude nakon svega što ste zajedno prošli. Nakon prebijanja komšija, pretnji, protesta, sati stražarenja… Mi smo svi zajedno ovih sada već 10 meseci stvarali jednu veliku zajedničku priču. I te priče više niko od nas ne može da se odrekne. Mi sada ispisujemo priče koje ćemo pričati našoj deci i unucima i od tih priča zavisi kakvi će oni ljudi postati, ali i u kakvom ćemo društvu živeti. Nas sve koji učestvuju u ovome gura napred podrška komšija sa Banovog brda, ali i ljudi koji dolaze na proteste iz drugih delova grada, Borče, Karaburme, Novog Beograda, Zvezdare, Strog grada… Na kraju i sada već i podrška ljudi iz cele Srbije, ali i dijaspore. Parkić je čini mi se postao neka vrsta metafore slobode”, kaže Manojlović za Istinomer.

Investitor, međutim, ima dozvole i vlasništvo. Sporno je, kaže naš sagovornik, kako je dozvole investitor dobio.

“Poznato nam je da je ta zemlja iako na vrednoj lokaciji nuđena pre toga mnogima za maltene siću, da niko nije hteo da je uzme, jer nisu postojali uslovi za gradnju. Kako je onda stvar odjednom rešena magičnim štapićem? Očigledno je da tu nemate realnih uslova za gradnju. Investitor je javno u TV duelu pričao kako će nova zgrada biti udaljena od susedne 15 metara, od ulice je demarkaciona linija 3 metara, a širina celog placa je između 20 i 22 metara. To znači da će se graditi objekat širine na pojasu od 2 do 4 metara, a to je besmisleno”, objašnjavam Manojlović. 

Inicijativa “Sačuvajmo naš parkić” je predala i 10.000 potpisa da njihov park dobije status zelene površine, jer ga još uvek nema. Nakon predaje potpisa, i pregovora sa predsednikom opštine Čukarica Srđanom Kolarićem i gradonačelnikom Beograda Zoranom Radojičićem, rečeno im je da će se učiniti sve kako bi se našlo rešenje kojim će se izaći u susret građanima. Sve aktivnosti su, međutim, stopirane.

Inicijativa kao rešenje predlaže da se investitoru dodeli druga lokacija za gradnju.

“Na taj način ovaj problem biće rešen po modelu „Petog parka“ kada smo imali identičnu situaciju građanske pobune i pobede. I ta pobeda nam je zvezda vodilja”, objašnjava Manojlović.

“Prava i slobode ćemo imati onoliko koliko se za njih izborimo”

I na Banovom brdu, kao i na Dorćolu, bilo je problema sa gradnjom tokom vanrednog stanja. 

“Prvi dan kada su stupile na snagu pooštrene mere imali smo sličan pokušaj gradnje, kada su predstavnici obezbeđenja „Atlas security“ koji su se i pre toga ponašali nasilno došli i lažno se predstavljali kao policija, a zatim pokušali da započnu radove. Građani iz okolnih zgrada su sišli poštujući mere zaštite (udaljenost, zaštitne maske i rukavice) i alarmirali medije i policiju”, kaže Manojlović.

Na kraju, Manojlović ističe da su “dobra organizaciju građana, izveštavanje određenih medija i velika podrška ljudi jedini razlog zašto ta inicijativa uspeva”. 

“Naše institucije su u velikoj meri urušene. Građani su poslednja linija odbrane ustavnog poretka. Neće se desiti ni jedan magičan momenat koji će naše društvo odjednom unaprediti. Potrebno nam je hiljade malih i sitnih pobeda. Prava i slobode ćemo imati onoliko koliko se za njih izborimo”, zaključuje Manojlović.

Naslovna fotografija: Vratimo trolu 28/Facebook