Korona virus promenio kurs spoljne politike
Svetska kriza izazvana virusom korona donela je, osim borbe za zdravlje ljudi i drugačiji spoljnopolitički narativ Srbije i to, pre svega, od onoga ko ga u Srbiji u najvećoj meri i kreira - predsednika države Aleksandra Vučića. Mogli smo prethodnih dana da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini. Igranje “na kartu Kine” od predsednika države odmah su, kao što je to uglavnom i slučaj, preuzeli i drugi zvaničnici. U tome ih prate i režimski mediji, a ne posustaje, reklo bi se ni medijski javni servis - Radio televizija Srbije. Rusija i SAD, kao inače značajni igrači u regionu, od početka zdravstvene krize, čini se, nisu previše interesantna tema za domaće zvaničnike.
Kakav je odnos Srbije sa ove četiri svetske sile poslednjih godina analizirali su sagovornici Istinomera Milan Krstić, osnivač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na Fakultetu političkih nauka na Međunarodnim studijama i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.
Odnos Srbije i Kine “procvetao” je naizgled poslednjih godina, s porastom investicija. U ovom slučaju – politička dimenzija i elite prethode ekonomskoj i bezbednosnoj bazi, kako Krstić kaže, tako da se sa vrha pravi prostor za dublju saradnju. Prema rečima Igora Novakovića, Kina pokušava da izađe iz “poluizolacije”. Kako objašnjava, a prodaja dronova Srbiji ima veliki simbolički značaj jer je to prva kupovima kineskog naoružanja od strane jedne evropske zemlje.
Što se tiče EU, Srbija sa njom ima tesne veze, s obzirom da je zvanično na putu pridruživanja, a pritom je i ekonomski vezana, jer, kako navode naši sagovornici, sa njom ima preko dve trećine spoljnotrgovinske razmene. Pritom, načelna podrška EU je ostala ista i to se, kažu, vodi kao strateška realnost. Kako navode – Srbija, kako god da se činilo deklarativno u javnosti da se traže alternative, upućena je na EU, jer smo okruženi njom i ekonomski smo najviše povezani.
*Ne možemo da uvozimo medicinsku opremu iz EU
*Gde je zapelo sa pravom javnosti da zna?
U srži bliskosti Rusije i Srbije su pre svega politički razlozi. Prvo, zbog kosovskog pitanja, u kome Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti, a drugi je što je Rusija akter koji ima veliki ugled u srpskoj javnosti i čija podrška može da bude relevantna za unutrašnju politiku. Sagovornici Istinomera navode da Rusija ne vidi toliko zapadni Balkan kao svoj strateški prostor, već pre kao zonu gde mogu da donekle da destabilizuju namere Zapada.
Poslednjih godina došlo je do zaokreta u odnosu Srbije i SAD. Stiče se utisak, objašnjavaju sagovornici Istnomera, da SAD donekle menjaju svoj pristup pitanju Kosova. Kako kažu, deluje da je sada Amerika spremna za prihvatanje i nekih drugačijih scenarija, kao što su podela Kosova, razmena teritorije ili nešto slično.
Kako domaći mediji izveštavaju o spoljnoj politici?
Organizacija Crta sprovodila je medija monitoring tokom 2019. i analizirala je dnevnu štampu (Blic, Informer, Kurir i Novosti), onlajn portale (Blic, B92, Kurir i Telegraf) i centralne informativne i jutarnje emisije na RTS1, Pinku, TV Hepi i Prvoj.
Rezultati su pokazali da je EU predstavljena dominantno neutralno, SAD i NATO u negativnom tonu, a Rusija i Kina u pozitivnom. Konkretno na RTS, nije bilo negativnih sadržaja o Rusiji i Kini, ali je bilo i o EU, SAD i NATO-u.
Kakve poruke stižu od najvažnijih državnih zvaničnika?
Sa ovakvim presekom stanja u 2019. godini, ne može da iznenadi trenutan način izveštavanja o stranim država i njihovom odnosu sa Srbijom, naročito u kontekstu krize sa korona virusom. Tabloidni naslovi o bratskim odnosima zamaglili su donekle realne brojke i strateška opredeljenja.
U najnovijem tekstu Novog magazina, analizirane su donacije koje su stizale Srbiji proteklih godina.
Evropska unija ubedljivo je najveći donator Srbiji, a u periodu od 2000. do 2015. dala je više od tri milijarde evra bespovratne pomoći. Kako piše ovaj nedeljnik – Kina je tek na 15. mestu sa 9,5 miliona dolara donacija, a Rusije nema ni među prvih 15.
„Zbog toga čudi ovolika promocija Kine, koja se za isti period nalazi tek na 15. mestu sa 9,5 miliona evra bespovratnih donacija. I da ne zaboravimo da Rusije nema ni među prvih 15 donatora Srbiji. Iz toga možemo i sami doneti zaključke o strategijskom značaju jedne zemlje poput Srbije. Ali i o politikantstvu na unutrašnjoj političkoj sceni i podređivanju istine političkom rejtingu„, navodi taj nedeljnik, kao i da je “politički legitimno imati i drugačiji politički stav, ali ulazak u predizbornu kampanju sa strateškim ciljem evropskih integracija, a nakon toga opstrukcija proklamovanih ideja, naziva se, jednostavno, licemerje i obmanjivanje glasača“.
Vučićeva braća, ljubav i gostoprimstvo
Predsednik Aleksandar Vučić je najcitiraniji srpski zvaničnik kada je reč o spoljnim odnosima Srbije. On zauzima poziciju i pre ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, kao i premijerke Ane Brnabić.
Prema podacima Crte i medija monitorniga koji je sprovodila tokom 2019. godine, analizirajući više od 16.000 tekstova, predsednik Vučić nije bio citiran u tekstovima o Rusiji i Kini, koji su bili negativno obojeni. Većina njegovih izjava se odnosi na EU, pri čemu su one neutralne. Na drugom mestu su proruske poruke, a na trećem neutralni citati koji se odnose na SAD. Kako se vidi u analizi Istinomera, za koji su govorili Milan Krstić i Igor Novaković, reč je o kompleksnom spektru balansiranja. Predsednik Vučić i njegove izjave ljubavi, o bratstvu i srdačnim pozivima i dobrodošlicama, upravo su jedna su od karakteristika tog spektra.
Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković/Istinomer
Tekst je nastao u okviru projekta „Strengthening Independent Media in Europe and Eurasia“.
