Kosovski embargo uništava jug Srbije
Samo nekoliko dana posle odluke Prištine da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije, zaustavljene su mašine „Simpove“ fabrike u Zubinom Potoku, a 150 radnika poslato je na prinudni odmor.
Slađan Disić, generalni direktor kompanije „Simpo“ iz Vranja ne skriva očajanje.
„Radnici su pušteni kućama i njihova egzistencija je dovedena u pitanje. Indirektna šteta je ogromna.“(Generalni direktor kompanije „Simpo“ iz Vranja Slađan Disić, RTS, 29. 8.2011. godine)
Disić ističe da je njegova komapnija onemogućena da fabrici u Zubinom Potoku iz matične fabrike dostavi sirovine, repromaterijal, boje i lakove.
„Ne dopunjavamo robom naše Robne kuće u Prištini i Gnjilanu, iako imamo naručen nameštaj od pre nekoliko meseci. Ako embargo potraje ova dva salona će zbog zastoja u prodaji i preuzetih kreditnih obaveza prema kupcima dodatno opteretiti naše poslovanje gubicima.“ (Generalni direktor kompanije „Simpo“ iz Vranja Slađan Disić, Večernje novosti, 26. 8. 2011. godine)
Ali, nije samo „Simpo“ u problemu. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ističe da bi produžetak ove ekonomske blokade imao prilične posledice po celokupnu srpsku privredu.
„Ukoliko bi se ovakav trend nastavio i ako bi do kraja godine potrajao embargo, taj gubitak bi iznosio više od 200 miliona dolara, jer je lane ukupan promet robe na Kosovu, ostatka Srbije sa Kosovom i Metohijom iznosio više od 359 miliona dolara!“ (Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, RTS, 29. 8. 2011. godine)
Od struje do lekova
Zvanično evidentirana trgovinska razmena Srbije i Kosova u prva četiri meseca 2011. godine iznosila je 121,6 miliona dolara i veća je za 14,3 odsto nego u istom periodu prošle godine.
„Prema podacima Privredne komore Srbije, iz Srbije je isporučena roba u vrednosti 121,3 miliona dolara, što je povećanje od 14,3 odsto, a isporuke sa Kosova su povećane za 5,1 odsto i iznosile su 0,27 miliona dolara. Isporuke iz Srbije su bile u vrednosti 391 miliona dolara, a nabavka sa Kosova četiri miliona dolara.Najznačajnije robe u isporukama na Kosovo su električna energija, pšenica, šećer, crepni krovovi, hrana, dizel gorivo, sirova nafta, hartija, karton i lekovi.“ (E-novine, 21. 7. 2011. godine)
U Ministarstvu trgovina i usluga odavno ističu da je tržište Kosova veoma važno.
„Ukazujem na to da je potencijal tržišta Kosova za apsorbciju robe iz Srbije negde do milijardu dolara godišnje, da je to teritorija sa kojom Srbija može da ima izuzetno visok suficit u robnoj razmeni, budući da mi sa Kosova gotovo da nemamo šta da uvezemo, a sve pomenuto i još mnogo toga drugog možemo da plasiramo na Kosovo.“ (Bivši ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, septembar 2009. godine)
I Vlada u Prištini nikada nije negirala da je zainteresovana za saradnju sa kompanijama iz Srbije.
„Što se tiče trgovinske razmene mi smo otvoreni za saradnju i mi insistiramo da ova saradnja, kontakti i susreti i da treba postojati bilateralni sporazumi različite prirode između Kosova i Srbije i zbog toga mi nemamo nikakve rezerve, čak smo i spremni i da uredimo još plodniju uzajamnu privrednu saradnju.“(Ministar za trgovinu i industriju u Vladi Kosova Bujar Dugoli, septembar 2009. godine)
Međutim, situacija je sada bitno drugačija, a Goran Jović, predsednik Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug ukazuje na trajne posledice blokade.
„Najgore je od svega što će nedostatak robe iz Srbije na Kosovu nadomestiti neke zemlje iz okruženja. Sve to će uticati na smanjeni broj radnika i pad standarda na jugu Srbije. Žalosno je u celoj priči što na apele ovdašnje privrede još niko nije odgovorio.“ (Predsednik Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug Goran Jović, Večernje novosti, 26. 8. 2011. godine)
Tržište Kosova spas za jug Srbije
Pre eskalacije sukoba 1999. godine trgovinska saradnja juga Srbije sa Kosovom bila jedan od njenih najozbiljnijih izvora prihoda i uspešnosti privrednog i ekonomskog opstanka. Taj trend je, uz izvesne varijacije, bio nastavljen i nakon rata. Tako je tokom 2010. godine sa područja Jablaničkog i Pčinjskog okruga na Kosovo i Metohiju transportovana roba u vrednosti od 14,4 miliona dolara, što je za 20 odsto više nego 2009. godine. Kada se uzmu u obzir ekonomski pokazatelji na jugu Srbije pozitivno poslovanje sa Kosovom dodatno dobija na važnosti.
„Privreda juga Srbije grca u nelikvidnosti i visokoj kreditnoj zaduženosti. Potraživanja ne mogu da se naplate ni za pola godine. To uzrokuje prekoračenje ugovornih i zakonskih rokova u izmirivanju obaveza. Sledi blokada računa i sve što prati takvo stanje. Oni što rade primaju malu i neredovnu platu, nižu 20 odsto od republičkog proseka. Stopa nezaposlenosti u dva južna okruga je 33 odsto; u Republici je bez posla svaki peti radno sposoban građanin, na jugu Srbije – svaki treći. Svake godine u Beograd iz drugih krajeva Srbije doseli se 60 hiljada ljudi u potrazi za poslom i boljim životom, najviše s juga Srbije: iz Trgovišta, Bosilegrada, Lebana, Crne Trave.“ (Pregled, 13. 9. 2011. godine)
Predsednik privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug ističe da mnoge firme sa tog područja zavise od izvoza na Kosovo i Metohiju.
„Mladost“ i „Zdravlje Actavis“ iz Leskovca, „Alfa plam“ i „Simpo“ iz Vranja samo su neke od firmi koje godinama isporučuju robu na tržište Kosova i Metohije.“ (Predsednik Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug Goran Jović, Južne vesti, 3. 8. 2011. godine)
Jović naglašava da uz nepoštovanje sporazuma Cefta i okolnosti nastale blokadom prometa s Kosovom i Metohijom privredi vranjsko-leskovačke regije u ovom času stvaraju gubitke oko 16 miliona dolara.
„Ovih dana Albanci iz Bujanovca i Preševa, vlasnici preduzeća koja transportuju ili prodaju robu na Kosovu i Metohiji, obraćaju se Komori Leskovac tražeći pomoć. To se, moram priznati, prvi put događa, što najavljuje neku novu eru. To znači da je ekonomija i borba za opstanak najvažnija“, iznosi predsednik leskovačke komore. Sve u svemu, trenutno se može govoriti o neznatnom razvoju privrede Vranja, Leskovca, Surdulice i Vlasotinca. Svih ostalih devet opština regije je devastirano. Izlaz iz ekonomskog ćorsokaka leži u dolasku stranih investitora, smatra Jović.“ (Predsednik Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug Goran Jović, Pregled, 13. 9. 2011. godine)
Još jednom se pokazalo kako posledice političkih odluka mogu direktno da se izračunaju u novcu. U slučaju juga Srbije, nažalost, negativno. Kao i toliko puta do sada.
