Kostimografija
Studenti se leče očajno, poliklinika u kojoj se tako leče ima manjak lekara ali su zato svi dizajneri na broju. U ustanovi u kojoj studenti zatraže lekarsku pomoć ukinuta su i savetovališta jer je neko procenio da njihovo postojanje i nije baš u modi. Direktorka te ustanove potpisala je otkaze nekolicini lekara i zaposlila osobu ženskog pola sa kvalifikacijama dizajnera-kostimografa. Tek tada borba za zdravlje studenata mogla je da počne.
Dotična nije ni primljena da kreira kostime medicinskim sestrama, dizajnerka-kostimografkinja zaposlena je kao stručnjak za rad na internet sajtu. Propala investicija od koje ne treba očekivati kreaciju pa zbog toga neće biti ništa od loših kostima za medicinske sestre. Da kostimi ne mogu da sakriju suštinu videlo se i na dodeli novogodišnjih paketića deci zaposlenih u B92 kojima je sreću udelio lažni Deda Mraz. Na istoj televiziji, u nadmetanju koje nosi ime „Idealan profil“, neka dečica bila su u žiriju za izbor Deda Mraza, čoveka časnog zanimanja i usrećitelja najmlađe budućnosti. Mališani su odreda izgovorili isto: „Deda Mraz treba da čuje naše želje, da nam obezbedi poklone, da nas obraduje. I da to i ostvari“.
Obučenih u tuđe kostime ima dovoljno i tamo gde ne bi trebalo da ih bude. Toj pošasti nije odolela nijedna dosadašnja Vlada pa ni aktuelna što se odrazilo i na njen učinak koji već znamo da je dedamrazovski. U Nemanjinoj ulici sede nekakvi stručnjaci profilisani za oblasti koje nisu kompatibilne sa resorima kojim upravljaju. Uglavnom dizejnersko-kostimografski smerovi.
Svršeni student teorijske fizike postao je ministar koji se preziva kao ja podjednako kvalifikovan za protone i perpetuum mobile koliko i za čuvanje Kosova u srcu Srbije ili tako nekako, uglavnom ima veze sa srcem i ama baš nikakve veze sa fizikom.
Vremešnoj balerini zapalo je ministarstvo mladosti i sporta pošto je to dvoje prethodno proučila na Katedri za jugoslovensku i svetsku književnost, poznatoj po izučavanju ekstremnih sportova. Tamo se inače masovno pišu disertacije na temu „Uticaj Kafke na kazneni udarac u stonom fudbalu“.
U fotelji do nje – ili možda do Mlađe, ne znam raspored sedenja – sedi diplomirana inženjerka građevine i magistarka poslovne administracije sa stvarnim sedištem u ministarstvu telekomunikacija i informacionog društva. Nešto nalik Tesli sa diplomom za visak, libelu, špaklu i mistriju.
Koleginica iz istog društva a sa diplomom metalurga drži pod kontrolom ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Koliko u tom planu ima crne a koliko bele metalurgije nije poznato kao što ni sa investicionim nismo načisto. O nacionalnom bi vredelo razmisliti.
Ministar kvalifikovan za posmatrača operacije predsedničke Ahilove tetive kao hirurg ortoped najbolje se snalazi u zaštiti životne sredine, prostornom planiranju a u dokolici i u računarskoj opremi. Kad sve te poslove završi ode u operacionu salu i – gleda.
Ne vredi trošiti slova na one koji su iz dronjaka najvoljenije stranke uskakali u odela još voljenije. Takvih kostima bilo je oduvek i najtraženiji su među dizajnerima srpske politike. Ostaje, međutim, ona konstatacija s početka, problem studentskog lečenja koje, ako ne bude adekvatno, može da prouzrokuje ozbiljne posledice po zdravlje cele nacije. Tako lečeni studenti zasešće jednog dana u iste fotelje iz kojih im sada neki kroje sudbinu. Postoji opasnost od kontinuiteta podele resora prema kome bi neka balerina mogla da bude prva pirueta spoljne politike a neki traumatolog da drži ključeve državne kase. O mentalnom zdravlju nacije brinuo bi, a ko drugi, do Kafka.
