Kratkotrajni primerak Ustava
Kako najavljuju mediji budući predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zakletvu će položiti nad posebnim primerkom Ustava Srbije, koji je napravljen za tu priliku i na kojem će zakletve polagati budući predsednici. Ovaj Ustav, odnosno posebni primerak Ustava, ima perspektivu da ponese epitet kratkotrajnog Ustava, ako Srbija ispuni obaveze koje je prihvatila u procesu pregovora sa Evropskom unijom i usvoji izmene Ustava do kraja 2017. godine.
posebno u posebnom primerku Ustava kojem će se na poštovanje i čuvanje zakleti
Aleksandar Vučić nije javnosti poznato. Nije poznato ni da li je za prethodne
predsednike pripremano kakvo specijalno izdanje najvišeg zakonskog akta, ali je
poznato koliko su se kletvenici svoje zakletve držali. Kakvim god iluminacijama
da bude ukrašen ovaj posebni primerak Ustava njegova je izrada zgodna prilika
da se podsetimo burne ustavne istorije države u kojoj živimo, a još više, da
kletvenika podsetimo da pažljivo pročita šta je u ovom krasnopisu napisano.
nezavisnosti i periodima kada je postojala kao nezavisna i samostalna država,
obično su nosili nekakav prigodan „nadimak“.
Sretenjski Ustav, jer ga je skupština usvojila na verski praznik Sretenje, 15.
februara 1835. Propuštena je prilika da ova, po tadašnjem ukusu velikih
evropskih sila zarazitelna konstitucija,
ponese epitet kratkotrajnog Ustava, iako je Ustav ukinut nakon svega mesec dana,
17. marta 1835. Knez Miloš, tadašnji vladar autonomne kneževine Srbije, nije
mnogo zamerio velikim silama što su ga lišile muka vladanja pod liberalnim
ustavom. Tvorac Sretenjskog ustava, i nosilac zaraznih liberalnih ideja,
Dimitrije Davidović, nedugo zatim je smenjen sa svih funkcija i proteran iz
Beograda.
upamćen kao Turski ustav, jer je u Srbiju stigao u formi sultanovog fermana.
Ferman, da i to objasnimo, vrsta je vladarskog dekreta, zakonskog akta kojim je
sultan, kao vrhovni tumač zakona i nosilac izvršne a bogom dane i labavo
ograničene vlasti, ustrojavao društvo i državu. Zvuči poznato, zar ne? Turski
ustav je potrajao mnogo duže od svog prethodnika, čitave tri decenije.
Izrada novog ustava započeta je za vreme druge vlade
kneza Mihaila no ovaj vladar njegovo usvajanje nije dočekao. Knez Mihailo je
ubijen u atentatu na Topčideru 29. maja 1868. godine. Ustav je usvojen za vreme
namesništva maloletnom knezu Milanu, pa je ostao upamćen kao Namesnički ustav.
Usvojila ga je skupština 19. juna 1869. na dan sv. Trojice, pa se ovaj ustav
naziva i Trojički ustav. Usvajanje ustava prošlo je bez reakcije Osmanskog
carstva, iako je kneževina Srbija tada još uvek formalno bila pod vrhovnom
vlašću sultana.
Prvi ustav u nezavisnoj državi, tada kraljevini Srbiji
usvojen je 1888. godine, za vreme vladavine kralja Milana Obrenovića. U to
vreme u Srbiji su već formirane prve moderne političke stranke. Najjače stranke,
Napredna stranka i Narodna radikalna stranka početkom 80-tih godina 19. veka
izradile su svoje predloge ustava. No, kako je većinu u tadašnjoj skupštini
činila Narodna radikalna stranka ustav iz 1888. ostao je upamćen i kao
Radikalski ustav. Ovim ustavom, čiji je autor bio radikalski političar, Milovan
Milovanović, unapređene su građanske i političke slobode u Srbiji. Sudbina ovog
ustava zanimljiva je i ukazuje na mukotrpni razvoj institucija u Srbiji i nestalan karakter tek ustanovljenih demokratskih institucija. Ustav iz 1888. na kratko
je ukinut 1894. državnim udarom kralja Aleksandra Obrenovića, kada je na snagu
vraćen ustav iz 1869. Godinu dana pre toga kralj Aleksandar je izvršio prvi
državni udar, proglasio se punoletnim i preuzeo vlast od namesništva. Sklon da preuzme
ličnu inicijativu u rešavanju političkih kriza Kralj Aleksandar Obrenović je
Srbiji darovao novi Ustav u aprilu 1901. godine. Ustav iz 1901. ostao je
upamćen pod nazivom Oktrojisani ustav, od vladara darovan. Ovim ustavom
umanjene su političke slobode i prava građana, a uvedena je i mogućnost da
kraljevsku krunu nasledi žena. Treba napomenuti da kralj Aleksandar u ovom
slučaju nije bio motivisan idejom emancipacije žena u srpskom društvu.
Oktrojisani ustav doživeo je kratkotrajnu kliničku smrt, u noći između 24. i 25.
marta 1903. kada ga je kralj Aleksandar privremeo ukinuo da bi obavio neophodne
intervencije u institucionalnoj strukturi države. Skupština i Senat (gornji
skupštinski dom) su ukinuti, a kralj je postavio nove predsednike sudova i
sudije. Opet nekako zvuči poznato?
kraljice Drage, u maju 1903, došlo je do smene dinastija na srpskom prestolu te
je kraljevsku krunu dobio Petar Karađorđević, unuk Karađorđa Petrovića. Smeni
na prestolu sledila je i brza promena ustava pa je 5. juna 1903. stupio na
snagu novi ustav, odnosno unapređena verzija ustava iz 1888. Unapređenja su se,
između ostalog, odnosila na ograničenje kraljevske i izvršne vlasti, kao i
proširenje biračkog prava. Zakoni koji su usvojeni na osnovu ustava iz 1888.
vraćeni su na snagu. Ustav iz 1903. nije upamćen po nekom upečatljivom nadimku
ali je period nakon donošenja ovog ustava često nazivan zlatnim dobom demokratije u Srbiji. Ipak, krajnje je upitno da li
je, nakon Majskog prevrata, u Srbiji nastupilo to zlatno doba demokratije,
imajući u vidu da su ključnu ulogu u državi zadržali oficiri zaverenici,
izvršioci Majskog prevrata.
Srbija je nakon Prvog svetskog rata postala
sastavnim delom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a vladarska kruna je
pripala kralju Aleksandru Karađorđeviću, sinu kralja Petra I. U sastavu
jugoslovenske države Srbija je ostala sve do ponovnog sticanja nezavisnosti
2006. godine.
jugoslovenske države, i referenduma na osnovu kojeg je Crna Gora proglasila
nezavisnost, predstojalo je usvajanje novog ustava Republike Srbije kao
nezavisne i samostalne države. Novi i trenutno važeći Ustav, koji će biti i
model za izradu posebnog primerka ustava sa početka ovog teksta, potvrđen je na
dvodnevnom referendumu, 28. i 29.
oktobra 2006. godine, nakon što je Narodna skupština usvojila predlog Ustava,
na sednici od 30. septembra 2006. godine. Ovaj ustav, retko nazivan i
Mitrovdanski, maliciozni kritičari zovu i Koštuničinim ustavom, budući da je
predlog usvojila skupštinska većina okupljena oko Demokratske stranke Srbije i
tadašnjeg predsednika Vlade Vojislava Koštunice. Ustav iz 2006. mogao je poneti
i epitet Dvodnevni ustav, imajući u vidu vrlo neobičnu okolnost da je
referendum o ustavu trajao dva dana. Pošto je Ustav „prošao“ sa tesnom podrškom od 53 odsto ukupnog broja građana sa pravom glasa ostala je da lebdi sumnja da je
dvodnevni referendum raspisan upravo da bi se obezbedila sigurna podrška novom
ustavu. Usvajanje prvog ustava nezavisne države Srbije nakon raspada
Jugoslavije nije pratila otvorena javna rasprava, što je okolnost koja u velikoj
meri narušava legitimitet važećeg najvišeg pravnog akta.
Ovaj ustav poznat je po svojoj preambuli u kojoj se
ističe da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije. Takođe, u Ustavu
iz 2006. godine prvi put se kao temeljne vrednosti pominju evropske vrednosti i
standardi.
standardima razlog za najavljene izmene važećeg ustava Republike Srbije.
Pregovaračka grupa za poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna prava) u pregovorima o
pristupanju Srbije Evropskoj uniji izradila je Akcioni
plan za sprovođenje obaveza iz pregovaračkog poglavlja 23, a Vlada Aleksandra
Vučića ga je fermanom (čitaj
Zaključkom) usvojila 23. aprila 2016. tokom trajanja tehničkog mandata i uoči
parlamentarnih izbora 2016. godine. Ovim dokumentom pregovaračka grupa je jasno
odredila obaveze u procesu usvajanja pravnih tekovina EU koje se odnose na
pravosuđe i osnovna prava. Već u trenutku usvajanja Akcionog plana rokovi za
sprovođenje nekih od navedenih mera bili su istekli.
promena ustava i to u četvrtom kvartalu 2017. godine, odnosno između sv. Luke i
sv. Nikole, ako se poslužimo tradicionalnim utvrđivanjem datuma usvajanja ustava
u Srbiji. Akcionim planom predviđeni su jasni koraci koji bi trebalo da
prethode usvajanju novog ustava, a mera 1.1.1.5 glasi „usvajanje novog Ustava“,
dok pokazatelj da je mera uspešno sprovedena glasi „usvojen novi Ustav“. Rok za
izvršenje ove mere je takođe jasno naveden – IV kvartal 2017. godine. I laiku
i osobi potpuno neupućenoj u funcionisanje države i procesa pregovora sa EU,
nedvosmisleno je jasno šta bi trebalo da se dogodi do kraja 2017. godine,
ukoliko Republika Srbija ima nameru da ispuni prihvaćene obaveze. Tačnije, u
državi gde se uvažavaju i poštuju principi vladavine prava namera i volja
političkih aktera ne izlazi na megdan obavezama koje su utvrđene propisima i
međunarodnim sporazumima koji imaju snagu zakona.
javna rasprava o izrađenom tekstu Ustava (mera 1.1.1.3). U Izveštaju
br. 1/2017 o sprovođenju Akcionog plana za poglavje 23 kao objašnjenje za
napredak u sprovođenju Akcionog plana, uz meru 1.1.1.3. stoji kratko i jasno
objašnjenje – Aktivnost nije realizovana.
Takođe uz meru 1.1.1.4. koja je podrazumevala da je Predlog Ustava upućen na
mišljenje Venecijanskoj komisiji stoji objašnjenje – Aktivnost nije realizovana. Trebalo bi pohvaliti razboritost i
efikasnost izrađivača izveštaja koji je zdravorazumski odlučio da o sprovođenju
mere 1.1.1.5. ne bi trebalo ni da izveštava.
Izlaz iz nezavidne situacije u kojoj smo se našli
nedavno je ponudio Čedomir Backović, šef pregovaračke grupe 23 i pomoćnik
Ministra pravde. Naime, gostujući na tribini u EU info centru u Beogradu,
izjavio je da obaveze iz Akcionog plana treba smatrati ispunjenim ukoliko
nadležni organi izrade predloge za izmenu Ustava. Imajući u vidu nedvosmisleno
jasne mere utvrđene Akcionim planom za poglavlje 23 izjavu Backovića
možemo da tumačimo kao dobru nameru da ulije optimizam i ublaži bolno jasan
utisak koji ostavljaju reči – Aktivnost
nije realizovana.
položiti zakletvu na specijalnom primerku Ustava Republike Srbije i postati
njen novi predsednik. Takođe, u medijima je navedeno da će na tom istom
primerku Ustava zakletvu polagati i budući izabrani predsednici države. Pred
nama je sedam meseci do kraja 2017. godine i tada će nam biti jasno da li će doći i
do izmena posebnog primerka Ustava. Sedam meseci je rok koji nije dovoljan da
se izvrše sve aktivnosti predviđene Akcionim planom za poglavlje 23, a da
izmene Ustava istovremeno budu rezultat otvorene javne rasprave u kojoj ćemo
čuti mišeljenje stručne javnosti i svih zainteresovanih aktera.
Da stvar bude ekskluzivna, a kako drugačije,
najavljeno je da će Aleksandar Vučić zakletvu položiti i na Miroslavljevom
jevanđelju, odnosno njegovoj replici, verovatno takođe u formi specijalno
izrađenog primerka. Ako zanemarimo okolnost da će predsednik jedne sekularne
države polagati zakletvu na svetoj knjizi jedne od priznatih crkava u Srbiji, a
Miroslavljevo jevanđelje, delo grešnog dijaka Gligorija iz 12. veka, je upravo
prepis Novog zaveta, trebalo bi da budemo srećni što EU nije zatražila i izmene
Miroslavljevog jevanđelja. Gde bi nam tada bio kraj?
Naslovna fotografija: Pixabay
