Kultura za sve i svašta

Za ukupno 411 odobrenih projekata u kulturi iz budžeta grada Beograda u 2018. godini biće izdvojeno 976.500 evra, što je za 230.000 evra više nego prošle godine. Slično kao i lane, i ovogodišnji izbor programa obeležili su netransparentnost u odlučivanju i, posledično, sumnje u regularnost samog konkursa. Zbog toga je stručna javnost zatražila poništavanje javnog poziva, ali i smenu gradske sekretarke za kultruru Ivone Jevtić. 

Umesto da podrži nezavisnu kulturnu scenu prestonice, na nedavno završenom konkursu za (su)finansiranje projekata u kulturi Grad Beograd podržao je organizacije koje nisu poznate čak ni stručnoj javnosti.

Jedan od najzanimljivijih primera tiče se oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture. Najviše sredstava za ovaj segment dobilo je “Udruženje za pomoć deci, omladini i porodici“ koje je registrovano svega dve nedelje pre raspisivanja konkursa. Za sprovođenje projekta “Ja sam koliko znam“ iz gradskog budžeta dobili su 750.000 dinara, odnosno oko 6.300 evra. Udruženje je nagrađeno i sa gotovo 7.000 evra za naučno-istraživačku i edukativnu delatnost i to za projekat “Savladaj prvi korak ka preduzetništvu“ koji, sudeći po nazivu, nema nikakve veze sa kulturom. 

Pretragom na sajtu Agencije za privredne registre (APR) može se videti i da se ovo udruženje uopšte ni ne bavi kulturnom delatnošću, već “podrškom i poboljšanjem, korekcijom i unapređenjem kvaliteta života dece, omladine i invalidnih osoba i ljudi u stanju socijalne potrebe na individualnom, porodičnom i širem socijalnom planu.“  

Sa oko 6.700 evra ove godine biće podržan i Strateški centar za vitalnost nacije i to za projekat “Uticaj medija na podizanje nivoa svesti o problemima savremenog života“. Udruženje je registrovano nepuna dva meseca pre objavljivanja poziva za učešče u konkursu, a zanimljivo je da su delatnosti rada medicina i fizička aktivnost. 

Među dobitnicima većeg iznosa sredstava koje je dodeljivao gradski Sekretarijat za kulturu jeste i “CED grupa“ koja je registrovana 2015. godine, ali ne znamo čime se do sada bavila, jer je pet dana nakon objavljivanja konkursa promenila delatnost koja je sada, kako piše na sajtu APR-a, usmerena na podsticanje ciljeva razvoja popularizacije i edukacije u oblasti kulture. Takođe je ostalo nejasno na koji će tačno način ova grupa doprineti kulturnoj ponudi prestonice, ako uzmemo u obzir da je dobila novac za projekat “Nesvršena sfera – radionice oslikavanja uskršnjih jaja“.

Pozamašnu sumu gradskih para, tačnije oko 6.300 evra dobilo je i udruženje “Grupa 28“, osnovano 18. januara ove godine, odnosno istog dana kada je konkurs raspisan za projekat “Edukacija za mlade – veštine komunikacije Express yourself“, koji se, ako gledamo naziv, takođe, ne tiče mnogo kulture. Istog datuma je registrovano i udruženje građana “Protekta” koje je za projekat “Tako se igralo i pevalo” dobilo oko 5.400 evra.

Udruženje “Bajkograd“, na konkursu nagrađeno sa oko 2.500 evra prijavljeno je, doduše, nešto ranije – četiri dana pre objavljivanja poziva.

Posebno je interesantno što ovogodišnji dobitnici sredstava za kulturno stvaralaštvo, reklo bi se, nisu previše probirljivi u izboru delatnosti. Tako je, na primer, oko 5.800 evra dobilo udruženje “Za lepšu Srbiju“ koje se bavi: omladinskom politikom, zaštitom, unapređenjem i promovisanjem ljudskih i manjinskih prava, afirmisanjem načela rodne ravnopravnosti i razvijanja politike jednakih mogućnosti, socijalnom zaštitom, angažovanjem u sportsko-rekreativnim aktivnostima, razvojem civilnog društva, afirmisanjem demokratizacije lokalne samouprave, kulturom, zaštitom životne sredine, borbom protiv korupcije, saradnja sa vladinim, nevladinim i biznis sektorom.

Slično je i sa udruženjem građana “Lira Media“, koje je dobilo oko 6.300 evra u oblasti pozorišne umetnosti za projekat “Sveti Sava u aprilu“, što je i najveći iznos za ovaj segment. Delatnosti navedene na sajtu APR-a tiču se: kulture, zaštite ljudskih prava, informaciono-komunikacione tehnologije, zaštite prava i interesa korisnika elektronskih komunikacija i telekomunikacija, bezbednosti dece na internetu, bezbednosti u saobraćaju, zaštite prava i interesa šire društvene zajednice i prevencija i edukacija građana u okviru zdravstvene i socijalne zaštite, unapređenja humanitarnih vrednosti u društvu, zaštite životne sredine i afirmacije starih zanata.

Sekretarijat za kulturu prepoznao je kulturni potencijal i u projektu “Slike naše prošlosti” sa kojim je konkurisalo udruženje “Građani drugog reda G2”. Ova organizacija koja je dobila skoro 3.000 evra, kako piše na sajtu APR-a, bavi zaštitom ljudskih prava u domenu zdrave ishrane, borbom protiv GMO i edukacijom o pravu na zdravu životnu sredinu.

Zanimljivo je i da se internet pretragom ne može pronaći nikakva dosadašnja aktivnost pomenutih dobitnika subvencija, a niti jedan od njih nema portal preko kog bi se građani informisali o programima koje sprovode.

Među brojnim udruženjima – za sve i svašta, koji su dobili novac od grada kako bi obogatili kulturnu scenu prestonice našli su se i preduzetnici. I to oni čija oblast delovanja ni jednim slovom ne upućuje na kulturni program. Skoro četiri hiljade evra za oblast pozorišne umetnosti je, recimo, dodeljeno agenciji “Jakov QMS“, koja se, prema zvaničnim podacima, bavi marketingom i konsaltingom. Sličan primer je i agencija za marketing i trgovinu “New look plus“ sa dodeljenih oko 3.300 evra ili pak agencija za odnose sa javnošću “Arietta“, kojoj, prema odluci stručne komisije, sleduje oko 6.700 evra.

U javnosti je već izazvao oštre rekacije slučaj kreatorke Suzane Perić, čije je preduzeće, koje se, inače, bavi proizvodnjom odeće dobilo sredstva od grada za obeležavanja 20 godina njenog rada. Apsurdno je i što je pomenuta dizajnerka jubilej povodom dve decenije rada, zapravo, proslavila prošle godine, o čemu su mediji izveštavali.

Osim, u najmanju ruku čudnih rezultata konkursa, sumnju u regularnost procesa odlučivanja budi i to što gradska uprava nije navela nikakvo obrazloženje odluka, niti sastav komisija koje su ih donosile.

Od gradske uprave Istinomer je dobio podatke o članovima stručne komisije, među kojima je većina krajnje nepoznata široj, ali i stručnoj javnosti. Među onima poznatijim, našli su se glumci Rastko Janković i Dimitrije Ilić, kao članovi žirija za dodelu sredstava u oblasti filmske, odnosno pozorišne umetnosti, koji su, inače, na martovskim beogradskim izborima podržali listu Srpske napredene stranke (SNS). Na čelu komisije u oblasti muzike, pozorišne umetnosti i umetničke igre je Miloša Latinović, direktor “Bitef teatra“. 

Predsednica komisije za izbor projekata u oblasti likovne umetnosti Irena Černjavski Šantić prethodnih prethodnih godina vodila je dečje umetničke radionice u opštini Čukarica, čiji je kulturni centar sada dobio oko 3.300 evra.

Umesto konkretnog odgovora na pitanje na osnovu kojih kriterijuma je odlučivano koji će i čiji projekti biti podržani od strane Sekeretartijata za kulturu, gradska uprava nas je uputila na Uredbu Vlade o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju iz javnih sredstava.

Navedenom uredbom je propisano da projekat mora biti usklađen sa opštim interesom u kulturi, da je kvalitetan i sadržajno inovativan i da utiče na kvalitet kulturnog života zajednice. U kom su tačno segmentu radionica oslikavanja uskršnjih jaja ili kurs preduzetništva inovativni i na koji će način uticati na kvalitet kulturnog života Beograda iz odgovora je ostalo nejasno.

Na objavljene rezultate konkursa reagovala je i stručna javnost. Inicijativa Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) zahteva poništavanje konkursa, a pokrenuta je i peticija za smenu gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić.

Naš sagovornik kaže da su sredstva koja su na konkursu osvojila fantnomska udruženja dosta visoka, a od pojedinih bi mogli da se finansiraju čitavi godišnji programi relevantnih galerija savremene umetničke scene, među kojima je veliki broj ostao bez ikakve podrške grada.

Na propuste pri sprovođenju konkursa za kulturno stvaralaštvo ukazivano je i prošle godine, ali je gradska vlast ostala nema. Naime, prema podacima Nezavisne kulturne scene Srbije, u 2017. godini milionske iznose dobile su organizacije koje su osnovane neposredno pred ili čak nakon raspisivanja konkursa, kao i da se njih 27 ne mogu ni pronaći na evidenciji Agencije za privredne registre. Među dobitnicima subvencija su se, tako, našle i Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica.