Kurti: Tači i Vučić su počeli da liče jedan na drugog

 

Srbija želi nas građane Kosova kao potrošače njene robe, dok naši prizvođači praktično nemaju šansu da izvoze u Srbiju. Mi se zalažemo za pun reciprocitet sa Srbijom. Uzajamnost u odnosima je realan princip. Pregovori između Kosova i Srbije mnogo su više potrebni Vučiću nego nama.

Kada je reč o Kosovu, susret Tačija i Putina ima smisla, kao što sam već rekao, samo ako on pregovara o svom ličnom političkom azilu u Ruskoj federaciji. Inače, Putin mrzi Evropu i njegov idol je Staljin. Poznato je da Rusija finansira neofašističke struje na tlu Evropske unije.

“Bosnizacija” Kosova bi se dogodila stvaranjem srpskog entiteta na Kosovu, poput projekta ZSO, koja bi imala svoje autonomne ingerencije i izvršne organe. To bi bila neka vrsta Republike Srpske na Kosovu, odnosno država unutar republike, koja bi u tom slučaju izgubila prerogative centralne države. U BiH je slična situacija, gde imate republiku unutar države kojoj je tako onemogućena republika(naski poredak). “Rusizacija” Bosne znači direktan uticaj Rusije finansiranjem i stvaranjem neposrednih političkih veza Republike Srpske sa Moskvom, koja je i najveći investitor u RS. Recimo, Srpska lista je odmah po ulasku u Vladu Kosova, otišla u prvi spoljnopolitičku posetu Moskvi. Sateliti Srbije po Balkanu vremenom postaju i ruski sateliti.

U SAD kažu da za njih nema crvenih linija kada je reč o sadržini pregovora, međutim to ne znači da će Amerikanci prihvatiti bilo kakav ishod pregovora. Koja je svrha da se ulazi u jedan proces čiji se završetak (verovatno) neće završiti priznanjem! Mislim da se stav SAD u suštini nije promenio, već da testiraju ova dva predsednika. Stvar je u tome da Kosovo mora da ubedi svoje strateške partnere da promena granica nije solucija i da je sever Kosova i ekonomski i strateški za nas životno važan. SAD jesu naš strateški partner, ali ne mogu oni za nas da čine više, nego što mi činimo sami za sebe. 

Iako  je Kosovo ponovo na dnevnom redu SB UN  deluje da na globalnom planu ono nije na listi prioriteta?

Kosovo nije više urgentan i vanredan problem. Međutim, Kosovo ima mnogo problema. Jedan od najvećih je to što Srbija koja negira nezavisnost Kosova i pokušava da blokira njenu funkcionalnost na međunarodnom planu kroz sprečavanje novih priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije. Nemam utisak da se u SB UN, gde nas predstavlja i UNMIK, adresuju naši problemi. Jedina dobra stvar je da se tu vide interesi raznih zemalja i arogantnost Srbije.

Gledali smo dosta kratkih kič filmova u ovih par godina u njihovoj zajedničkoj produkciji. Njih dvojica pomažu jedan drugome pred svojim javnostima. Primeri su rusko-srpski voz koji je krenuo ka Kosovu pa je zaustavljen, spektakularno hapšenje Marka Đurića, pa posete jezeru Gazivode… Ali, sve to ne znači da Vučić i Tači imaju jasan sporazum koji će uslediti na kraju. Oni su u potpunosti usklađeni kada je reč o autoritarnom načinu na koji vode svoje države, ali nisu uskladili spoljne, međusobne odnose naših država. Imaju kontakte i dogovore na nedeljnom nivou, ali su oni u funkciji njihove vlasti, a ne građana dve države. Mislim da su vremenom počeli da liče jedan na drugog, ali to ne znači da su se dogovorili o rešenju. Međusobna sličnost nije sporazum. 

Naravno da nije. Daleko od toga. Sever Kosova je postao epitom bezakonja. Taj deo nije pod kontrolom kosovskih vlasti, nego tamo vladaju paralelne struture koje su pod kontrolom Srbije. Severom haraju kriminalci poput bandi Veselinovića i Radojčića, preko kojih srpska vlast kažnjava svaku neposlušnost lokalnih Srba, dok kosovska vlast sa njima pregovara o potezima Srpske liste koja je u vladajućoj koaliciji na Kosovu. 

 

Tokom šestogodišnjeg dijaloga izmedju Kosova i Srbije (2011-2017), dobili smo čak 33 razna sporazuma. Neki su delimično ispunjeni, drugi se uopšte ne poštuju, dok se neki primenjuju, ali  bez konkretnog uticaja. Sve ove sporazume uskoro treba da razmatramo u kosovskoj skupštini, na osnovu izveštaja od 38 strana, koji je sačinila Vlada Kosova. Kada je reč o zvaničnim odnosima Prištine i Beograda, to su odnosi koji postoje u Briselu koji u njima posreduje. Suština je da se o detaljima tih razgovora jako malo zna. O tome ne znaju mnogo ni poslanici u Skupštini Kosova, ni javnost. Zapravo se u velikoj meri informacije iz Brisela svode na spekulacije, čiji je cilj da se skrene pažnja sa socio-ekonomskih problema i da zamore narod.

Prema izjavama Ramuša Haradinaja, čini se da ni sam premijer nije upoznat sa pregovorima ili bar nema isti stav sa predsednikom Kosova. Kako je moguće da predsednik i premijer imaju različito viđenje rešenja? I zašto je Haradinaj, kako ste rekli uzet “na kiriju”?

 

Vlada Premijera Haradinaja je slaba vlada manjine, a sam Haradinaj je premijer uzet “na kiriju”, kao vršilac ove dužnosti, od strane Hašima Tačija. Broj stranaka u vladi je dvaput veći nego broj poslanika stranke premijera. On je na izborima dobio samo deset poslanika u Skupštini, a učešće Srpske Liste u koalicionoj vladi obezbedio je pregovarajući sa Radojčićem, kriminalcem koji hara severnim delom Kosova. Činjenica da Haradinajeva vlada zavisi od glasova Demokratske Partije Kosova i od glasova Srpske Liste, znači da je u stvari zavisna i od Tačija i od Vučića. Nezavisno Kosovo nikada nije imalo zavisniju vladu.

 

 

Teško, jer se on plaši Tačija koji može da mu ruši Vladu, a istovremeno mu je jasno da nikada više neće moći da se dokopa stolice primijera. U celoj svojoj karijeri, Tači je danas na najnižoj poziciji, kada je reč o podršci javnosti, o čemu govore i istraživanja javnog mnjenja.  Paradoksalno je, ali najjača tačka ovog slabog predsednika je upravo slab premijer. Najveća usluga koju Haradinaj danas može učiniti zemlji je da izađe iz koalicione vlade, čime bi izazvao nove izbore. Takav čin bi kompletno delegitimisao Tačija, koji, pored toga što je korumpiran, istovremeno je i ucenjen. U tom smsilu mu je stalo samo do sopstvene sudbine, a ne sudbine Kosova. 

 

Ja zagovaram pravo na samoopredeljenje naroda na Kosovu, čime bi se putem referenduma narod izjasnio o sudbini zemlje. Samoopredeljenje kao princip daje za pravo državama da se pripoje, ili stupaju u unije, konfederacije ili federacije. U slučaju Kosova i Albanije takav čin bi se ostvario pozitivnim rezultatom referenduma naroda u obe države kao demokratskog sredstva. Takva unija bi bila garant mira i stabilnosti u regionu. Na drugoj strani, sever Kosova nije država. To je deo Kosova u kome su se koncentrisale paralelne strukture Srbije, koje su izvršile etničko čišćenje da bi nelegalno blokirale funksionisanje države u tom delu. Samoopredeljenje pripada narodima, a  ne teritorijama. I samoopredeljenje mora da ima oslobodilački karakter. Na kraju krajeva, Srbima na severu od Ibra ionako treba oslobađanje od Srbije, a ne od Kosova. U tom kontekstu postavljam i pitanje – ko je ubio Olivera Ivanovića na severu Kosovske Mitrovice?

Odgovor na ovo pitanje sasvim sigurno svi očekuju, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Kada je reč o Srbima na Kosovu, nisam sigurna da bi se složili sa Vašim predlogom za prisajedinjenje Albaniji. No, vratimo se pregovorima. Da ste Vi u poziciji da vodite pregovarački tim? Podsetimo, posle parlamentarnih izbora 2017,  bili ste viđeni kao glavni pregovarač. Sa kim biste i pod kojim uslovima pregovarali?

Mi smo kao Pokret za samoopredeljenje definisali četiri koraka koja bi trebalo preći pre početka pregovora sa Srbijom. Kao prvo, Skupština Kosova bi morala da razmotri stari dijalog od 2011. do 2017, pa da vidi šta se iz tog dijaloga dobilo, kakvi su bili dogovori, koliko je implementirano i da li je sve to doprinelo boljem životu građana. Drugo, hajde da se opredelimo šta mi zapravo želimo, pa to pretočimo u zahteve koje bi isporučili Srbiji, a ona bi, sasvim sigurno napravila i zahteve za nas. Jednostavno, potrebna nam je ozbiljnost i iskrenost kako bi proces bio pravedan i kako bi vodio ka dugoročnom rešenju. Treće, potrebno je da napravimo platoformu sa principima u pregovaračkom procesu. Znate, ja sam protiv bilo kakvog gotovog scenarija gde smo mi samo mehanički glumci kojima upravlja neki oštar režiser. Ishod pregovora ne može biti poznat unapred, on mora da bude posledica pregovaranja koje je zasnovano na određenim principima. I četvrto, Kosovu je potreban pregovarački tim sa kredibilnim liderom i odgovarajućom strategijom. Prva dva koraka, moguće je sprovesti i pre novih izbora, a druga dva samo posle izbora i formiranja nove vlasti sa novim legitimitetom.

Narod nam je dao 32 poslanička mandata na osnovu našeg programa i stavova koje smo iznosili u javnosti. Me[utim, neko nam je oteo 12 mandata jer je uspeh našeg pokreta na prošlim izborima mnogo smetao određenim krugovima. Otimanjem poslanika pokušavaju da nas oslabe i povrede. U izvesnom smislu su nas time malo omeli, jer smo sada u situaciji da veliki broj birača predstavljamo sa manje poslanika, ali istovremeno se veliki broj ljudi učlanjuje u Samoopredeljenje i to pokazuje da smo na pravom putu i da ćemo na sledećim izborima biti još uspešniji. Poslanici koji su nas napustili oduzeli su sami sebi legitimitet, jer prema anketama, nemaju više od dva procenta podrške.